Stajanje i sedenje uništavaju vene: Kako da sprečite "umorne noge" i proširene vene

Iako mnogi tvrde da vode računa o fizičkoj aktivnosti, savremeni način života obeležen dugim sedenjem i stajanjem ostavlja posledice po zdravlje vena, upozorava gost Jutarnjeg programa, vaskularni hirurg dr Dario Jocić, i naglašava značaj ranog prepoznavanja simptoma i blagovremenog lečenja.

Napominje da je današnji život organizovan tako da se veliki broj aktivnosti obavlja iz sedećeg položaja – od rada za kompjuterom, preko komunikacije, do kupovine i zabave.

- Sve nam je dostupno na jedan klik, manje-više da dohvatimo rukom, i to je dovelo do ovakvih statističkih podataka - naglašava gost Jutarnjeg programa.

Ipak, napominje doktor, nije jednostavno povući direktnu liniju između života u velikim gradovima i učestalosti venskih bolesti, posebno što su se razlike između gradskog i seoskog načina života vremenom smanjile.

- Sada su sve stvari koje su dostupne u gradovima dostupne i na selu, tako da nema neke velike razlike. Ali životne navike svakako doprinose pojavi venskih bolesti - objašnjava dr Jocić.

Fizička aktivnost pomaže, ali ne poništava sve rizike

Iako pojedina istraživanja pokazuju da oko 85 odsto građana tvrdi da umereno ili veoma vodi računa o fizičkoj aktivnosti, dr Jocić smatra da su takvi podaci prilično optimistični. Iz ugla kliničke prakse, kaže, realno stanje je često drugačije. „Mislim da ne možemo reći da toliko ljudi realno vežba i bavi se fizičkom aktivnošću“, ističe doktor.

Govoreći o faktorima rizika za nastanak venskih bolesti, dr Jocić pravi jasnu razliku između onih na koje možemo i onih na koje ne možemo da utičemo. Nepromenljivi faktori su genetika, godine i pol, dok su fizička aktivnost, telesna težina i životne navike ono što se može korigovati.

- Sve vreme govorimo o promenljivim faktorima rizika – to je nešto na šta možemo da utičemo - navodi vaskularni hirurg i dodaje da je rekreacija jedan od ključnih načina da se smanji pojava i napredovanje venske bolesti.

Dugotrajno stajanje – najveći neprijatelj venskog sistema

Poseban problem predstavljaju zanimanja koja podrazumevaju dugotrajno stajanje. Iako fizička aktivnost u slobodno vreme ima pozitivan efekat, ona ne može u potpunosti da neutrališe rizike koje nosi višesatno stajanje.

- Stajanje je svakako jedan od najvećih faktora rizika za venske bolesti - naglašava dr Jocić. Od genetske predispozicije se ne može u potpunosti pobeći, ali se simptomi mogu ublažiti, a pojava bolesti odložiti.

U svojoj praksi, dr Jocić najčešće susreće pacijente iz određenih profesija.

- To su prodavci, frizeri, konobari, vrlo često hirurzi i zdravstveni radnici, zatim kuvari - navodi on. Posebno izdvaja frizere, za koje kaže da su "broj jedan" kada je reč o venskim problemima, jer tokom radnog dana uglavnom stoje u mestu. Takođe, kuvari trpe veliki pritisak, a za razliku od njih, konobari se više kreću, što donekle smanjuje rizik.

Kada je reč o samom stajanju, dr Jocić ističe da ne postoji "pravilan" način stajanja koji bi mogao da spreči probleme sa venama. Ističe značaj takozvane mišićne pumpe, odnosno rada mišića potkolenice. Aktivacija mišića, povremeno kretanje i, po potrebi, nošenje preventivnih elastičnih čarapa, mogu da ublaže tegobe nakon napornog radnog dana.

Iako i sedenje predstavlja problem, dr Jocić naglašava da je stajanje značajno štetnije za venski sistem. „Sedenje je isto problem, ali veći je stajanje, značajno veći.“ Pri tome podseća da su pojedine pozicije, poput polusedećeg položaja na visokim, takozvanim barskim stolicama, izuzetno nepovoljne – sedenje je najgore za kičmu, a stajanje za venski sistem.

"Umorne noge" kao prvi znak venske bolesti

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih se pacijenti javljaju lekaru jeste osećaj takozvanih „umornih nogu“. Taj simptom, kako objašnjava dr Jocić, predstavlja tipičan znak venske bolesti.

- To je osećaj težine u nogama, nemira, kada pacijentima prija da podignu noge i da se napetost smanji - objašnjava vaskularni hirurg. Uz to, javljaju se i bolovi, osećaj nemirnih nogu, kao i svrab, koji ponekad dovodi i do oštećenja kože.

Nemirne noge, kako objašnjava, najčešće se ispoljavaju u miru, posebno noću: "To je osećaj koji vas tera da se neprestano pomerate u krevetu zbog tegoba u nogama" kaže dr Jocić.

Kada je reč o ozbiljnijim znacima koji ukazuju na probleme sa venama, on naglašava da je važno javiti se lekaru čim se primete tegobe. Mnogi pacijenti već imaju porodičnu istoriju proširenih vena i lakše prepoznaju problem.

Međutim, upozorava da kod jednog dela pacijenata prvi simptom mogu biti promene na koži, venski ekcemi ili čak venske rane. Posebno ističe da „20 odsto pacijenata koji imaju venske rane uopšte nemaju vidljive proširene vene“, jer se radi o takozvanim skrivenim proširenim venama koje se otkrivaju ultrazvukom.

Savremene, minimalno invazivne metode lečenja

Kada je lečenje neophodno, dr Jocić kaže da su minimalno invazivne procedure danas zlatni standard. Laserska operacija vena, koja se radi u lokalnoj anesteziji, traje do sat vremena za obe noge.

- Nakon operacije pacijent može odmah šeta, odmah je fizički aktivan - ističe doktor i dodaje da se pacijentima savetuje više kraćih šetnji već prvog dana nakon intervencije.

Oporavak je, kako kaže, brz, a povratak na posao moguć u relativno kratkom roku.

- Kuvari, na primer, mogu da se vrate na posao posle sedam dana - navodi dr Jocić.

Upozorava da odlaganje lečenja ne dovodi do poboljšanja i da problem ne može da se reši kremama ili neefikasnim terapijama.

- Može se pomoći čarapama, redukcijom telesne težine i fizičkom aktivnošću, ali problem proširenih vena treba rešavati na vreme - naglašava vaskularni hirurg, dr Dario Jocić na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.

Kurir.rs/RTS