Kod Dragana iz Izvora je uvek gužva: Mogu da zalepim na čelo šta hoću - karton, flašu, tanjir, nož, viljušku…
Dragan Milovanović iz sela Izvor sasvim sigurno jedan je od najpoznatijih stanovnika svrljiške opštine, a zbog toga što, kako on sam kaže, koristi bioenergiju. Za njega su čuli i ljudi van granica naše zemlje.
Milovanović kaže da je za 40 godina koristi svoju bioenergiju kroz njegovu kuću prošlo ljudi za 10 stadiona.
- Nema dana da neko kome je potrebna pomoć zbog zdravstvenih problema ne zakuca na moja vrata. Pojedinih dana bude i po 40 ljudi, a dolaze iz raznih razloga, muči ih kamenje u bubregu, miomi i ciste na materici, proširene vene, loš rad štitne žlezde, išijas, spondiloza, glavobolje, iščašenja zglobova, astma, sterilitet…Dolaze mi iz svih mesta u Srbiji, iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Češke, Ukrajine… Pola Kliničkog centra u Nišu je bilo! Doktori, Dolaze mi i poznate ličnosti. Sloboda Mićalović i Vojin Ćetković su dolazili i posle dobili bliznakinje. Pomogao sam da se rodi 7.000 do 8.000 beba - govori Dragan.
On je kazao da je počeo da pomaže ljudima kada je imao 30 godina i to ne svojom voljom, već mu je to, tvrdi on, naredba od Boga.
- To je bila naredba, nekakvo primoravanje kome sam se opirao. Dolazilo je "od spolja", a bilo je deo mene. Počeo sam da isceljujem ljude kada je meni odgovaralo i nisam voleo da se za moje moći čuje. Stavio sam svoju volju ispred Božije i zato sam bio kažnjen nepoznatom bolešću zbog koje nisam mogao da se krećem. Koža mi je sa tela otpadala. Čekao sam smrt, a onda mi se u snu ukazao sveti Vasilije i rekao da će mi Gospod uzeti jedno dete ukoliko i dalje budem odbijao da isceljujem ljude po volji Božijoj. Svetac je nestao u magli, a ja posle toga nisam imao dilemu. Odlučio sam da činim ono što se od mene traži. Nedugo zatim, na mom telu nije bilo ni traga od bolesti - objašnjava Dragan.
Dok je bio mlađi, dodao je, počinjao je da prima ljude od šest sati ujutru, a završavao u ponoć… Sada počinje da prima ljude od 10 sati prepodne i radi do popodne, sve dok imam zakazane. Uveče od osam do devet sati ljudi mogu da ga pozovu i zakazuje im za naredni dan, pod uslovom da nije praznik, jer ne radi „na crveno slovo“.
Svima koji dođu, tvrdi on, pomaže bioenergijom, ali im, kaže šalje snagu i moli Boga za njihovo ozdravljenje.
- Bog me je obdario i time da nikad ne osetim umor. Mogu da radim ceo dan sa ljudima i da nisam umoran, a mogu i da povežem dva dana i dve noći bez sna. U četkari „Pobeda“ u Svrljigu stekao sam penziju. Tamo sam radio i kao čistač i kao majstor i kao portir. Odradim smenu, dođem kući, a ljudi me čekaju da im pomognem. Ne sednem ni minut, odmah krenem da ih primam. Uz sve to sa suprugom i sinom obrađujemo 15 hektara zemlje, čuvamo stoku - istakao je Dragan.
Dodao je da je od Boga dobio na dar i nešto više od bioenergije.
- Mogu da podignem ruku i da rasteram gradonosni oblak. Kada sam ja u Izvoru, grad ovde nikada ne pada! Mogu i da zalepim na čelo šta hoću - karton, flašu, tanjir, nož, viljušku… Na jednom veselju pitao sam konobara da li mogu da uzmem kašike, viljuške i noževe, a da ih ne stavljam u džep niti u rukama da nosim. Nije mi poverovao, a ja sam nalepio na čelo šest viljušaka i šest noževa. Pitao sam ga onda da li da ih nosim ili da ih ostavim - smejući se prepričava Dragan.
Osim toga, dodao je, mnogo toga može da vidi i predvidi, pa je tako 3. avgusta 2019. godine rekao da Belmužijada u Svrljigu neće biti održana 2020. godine i tako je i bilo – te godine bila je epidemija korona virusa i nije bilo nikakvih zabavnih manifestacija.
Bog je, dodao je, tako uredio da svima drugima može da pomogne više nego svojima i sebi. Zbog udesa koji je preživeo pre dve godine vozeći se u kolima kojima je otpao jedan točak tokom vožnje hoda uz pomoć štake, ali i pored toga radi sve poslove u svom seoskom domaćinstvu.
Kurir/Telegraf/Niške vesti
