"Zamenili su me u porodilištu, 5 dana sam bio u porodici koja nije moja": Neverovatna sudbina Ognjena iz Šapca: "Rođeni smo istog dana, a onda..."

Miloš i ja rođeni smo istog dana, u istom porodilištu. Obojica smo imali po 3.300 grama na rođenju. Ležali smo krevetac do kreveca. Iz bolnice sam ja izašao prvi, ali s - njegovim roditeljima! On je ostao s mojom mamom! Niko ništa nije slutio, sve dok sudbina nije umešala prste...

- Sve je počelo još pre maminog porođaja. Nekoliko dana ranije, kako mi je kasnije pričala, iz nekog razloga, intenzivno je razmišljala o zameni beba. Tada se o tome dosta govorilo. Bilo je raznih slučajeva i kod nas i u svetu. Plašila se toga, ali opet trudila se da tome ne predaje preveliki značaj - započinje Ognjen priču za Kurir.

Kad je došao dan porođaja, više nije bilo mesta za takve misli. Porođaj je bio težak. Trajao je čak 15 sati, pa je zbog bezbednosti majke i bebe urađen carski rez.

Ognjen je rođen 28. avgusta 2006. godine u 9.45.

Istog dana u 11.10, Dragana iz okoline Šapca rodila je sina prirodnim putem.

Dečaci su bili gotovo identični - iste težine i dužine, razlikovali su se samo za jedan centimetar u obimu glave.

- Jednog dana babice su nas kupale i skinule poveze s podacima koji su bili oko struka. Da li su se zapričale ili je nešto drugo bilo u pitanju, tek zamenile su nam te pojaseve - priča Ognjen.

Identifikacione narukvice ostale su na njihovim ručicama, ali očigledno niko nije proveravao da li se podaci poklapaju sa onim na pojasu.

Dragana je, pošto se porodila prirodnim putem, iz bolnice izašla pre Ognjenove majke - i sa sobom ponela Ognjena. Njegova majka je, dok se oporavljala od operacije, na podoj dobijala drugu bebu - Miloša.

- "Roditeljima" s kojima sam otišao bio sam prvo "dete". Brinuli su o meni s ljubavlju, verujući da sam njihov - kaže Ognjen.

Preokret je usledio kad je bebi u porodilištu porastao bilirubin (fiziološka žutica), pa je na neonatologiji urađena analiza krvi, a rezultati se nisu poklopili sa uzorkom uzetim s pupčanika. Jedna doktorka primetila je da se podaci na identifikacionoj narukvici i povoju preko stomaka ne poklapaju. Alarm je upaljen.

Već narednog dana obaveštene su obe porodice.

- Majka je bila potpuno zatečena. Nije mogla da veruje šta se dešava. Ali je ostala pribrana i odlučna da se sve razjasni. Urađen je DNK i istina je vrlo brzo otkrivena.

O ovom nesvakidašnjem događaju, mediji su naširoko pisali. Obaveštena je i policija. Istog dana u bolnicu su došli inspektori i istražni sudija.

Ipak, roditelji nikad nisu pokrenuli tužbu.

Neobična sudbina nakratko je zbližila dve porodice - posećivali su se i družili, ali su ih godine i životni putevi kasnije razdvojili.

Ognjen je istinu saznao tek kad je odrastao.

- Nisam bio ravnodušan. Gledao sam seriju "Igra sudbine" i razmišljao šta je sve moglo da bude drugačije. Jednog dana zazvonio je fiksni telefon. Javlja se neka žena i kaže: "Zdravo, Ognjene, ja sam tvoja baka." Ne prepoznajem glas. Uhvati me jeza. Pomislio sam: "Eto, sad ću saznati da sam ipak odrastao u pogrešnoj porodici." A onda je dodala: "Ona kod koje si proveo pet dana kad su vas zamenili." Odahnuo sam. Samo je želela da čuje kako smo.

Ta "baka" mu je rekla i da bi volela da se on upozna s Milošem. Postali su prijatelji na Fejsbuku, ali se uživo nikad nisu sreli.

- Znam da je išao u srednju školu u Šapcu, a ipak nam se putevi nikad nisu ukrstili. Nekad mi to deluje gotovo neverovatno. Voleo bih da ga upoznam, sudbina nas je spojila na najneobičniji mogući način - kaže Ognjen, naglašavajući da u njemu nema ni ljutnje ni gorčine, već samo radoznalosti i tihe zahvalnosti što je istina na vreme izašla na videlo.

Ipak, neka pitanja ne prestaju da se nameću.

- Često se zapitam šta bi se dogodilo da greška nikad nije otkrivena. Ko bih danas bio? Ko bi bio on? Možda bismo obojica odrasli u uverenju da živimo svoje živote, a zapravo bismo nosili tuđe ime, tuđu sudbinu. I zato ne mogu da se ne zapitam - koliko je još ovakvih sudbina možda zauvek ostalo pomešano, a da to nikad niko nije saznao - kaže on.

"Bili smo jako vezani za tebe"

Kad je Ognjen svoju priču podelio na društvenim mrežama, usledilo je iznenađenje. Istog dana javio mu se Milošev otac porukom:

- Momčino, pogledao sam tvoj video. Duboko me je potresao, jer znam kroz šta smo tada prolazili. Bili smo jako vezani za tebe i mnogo volimo tvoje roditelje. Pozdravi ih sve.

Uz poruku je poslao i fotografiju na kojoj se vide bebe Miloš i Ognjen kako sede u njegovom krilu - tihi podsetnik na pet dana koje porodice nikad neće zaboraviti.