KORIDA U BEOGRADU! Prva borba s bikovima van Španije održana kod nas: U saradnji s gradskim vlastima odlučeno je da se arena napravi na stadionu na Tašmajdanu

Te rane jeseni 1971. godine u Beogradu se desilo nešto što nije bilo lako objasniti. Prvi put, naime, i to bez vidljivog razloga, održana je jedna španska korida van Španije. A da stvar bude zagonetnija, rukovodstvo Jugoslavije bilo je komunističko, neki od njegovih članova borili su se u Španskom građanskom ratu protiv jedinica Franciska Franka, koji je 1971. vladao Španijom. Između dve zemlje, uostalom, nisu postojali diplomatski odnosi. I onda se, niotkuda, pojavi malo uspešno preduzeće „Zadrugar eksport import“ i organizuje koridu na Tašmajdanu. Ne znamo i nećemo znati kakvi su dogovori i računice bili u pitanju, osim što je sasvim izvesno da niko u posao sa Špancima ne bi ulazio bez dozvole državnog vrha i da su „zadrugari“ bili obaveštajci i diplomate...

Sve je, naravno, počelo reklamom. Beograd je izlepljen šarenim plakatima autora Rafaela Albertija, poznatog španskog književnika i pesnika, a na njima je dominiralo ime Luisa Migela Domingina, nesporne toreadorske zvezde i čestog gosta žute štampe. Ne zna se da li je ubio više bikova ili je zaveo više lepotica iz svetskog džet-seta. Između ostalog, slomio je srce Ave Gardner, a sa Lučijom Boze bio je u braku i imao sina. Napomena za mlađe čitaoce: ove su žene bile planetarno popularne i veoma lepe, i to su postigle pre interneta i plastične hirurgije. Domingin je bio i junak Hemingvejovog romana „Opasno leto“, a odelo za nastup kreirao mu je lično Pikaso! Mada je u vreme dolaska u Beograd bio na zalasku karijere, organizatori nisu pogrešili kad su zaključili da je njegovo ime mamac za publiku. Tim pre što su druga dvojica boraca s bikovima i u Španiji bili u drugoj ligi.

U saradnji s gradskim vlastima odlučeno je da se arena napravi na stadionu na Tašmajdanu. Prvi problemi javili su se tokom montaže tribina, jer se ispostavilo da će troškovi biti znatno veći od planiranih. Na kraju je sve dobro ispalo - Taš je ličio na pravo špansko borilište, a tamo gde je bila čuvena diskoteka „Cepelin“ smešten je ograđen prostor za bikove. Oni su pak - dvanaest komada! - dopremljeni iz poznatog odgajališta u španskoj Galiciji, uz neprestani nadzor da bi se izbegle stočne bolesti na putu. U Beogradu je za njih bio obezbeđen smeštaj na Institutu za virusologiju i serume „Torlak“, a do borbe su redovno dobijali i vitaminske injekcije.

U to doba, nekako, javili su se i protivnici koride. Digli su glas borci za prava životinja, podsećajući da će ove životinje biti ubijene iz zabave, ali se organizatori nisu mnogo potresali. Upravnik Taša podrugljivo je poručio preko novina onima koji su se bunili da mu donesu potvrdu da su vegetarijanci.

Bilo je, međutim, i problema koji su zaista mogli da ugroze održavanje priredbe. Vreme je bilo loše, korida najavljena za 17. i 18. septembar nekoliko je puta odlagana zbog lošeg vremena, a i prodaja karata je išla loše. Ulaznice su koštale sto i dvesta dinara, a poređenja radi, za bioskopsku kartu davalo se pet dinara! Sto dinara je pokrivalo nedeljne troškove hrane za četvoročlanu porodicu!
Korida je, najzad, održana 2. oktobra pred četiri hiljade gledalaca, ali su organizatori morali da otkažu borbe zakazane za drugi dan, jer su karte ostale neprodate.

Stari as nepažljiv

Ulazak Domingina u arenu pozdravljen je aplauzima kako i dolikuje, a pljeskalo se i tokom borbe kojoj nije nedostajalo dramatike. Posle samo petnaestak minuta borbe s prvim bikom torero je povređen!

Reporter Večernjih novosti, koji je imao mesto odmah uz ogradu, ovako je opisao taj događaj: Matador Luis Miguel Domingin se po petnaesti put u karijeri našao na rogovima bika! Već u prvoj borbi koride na Tašmajdanu stari as je bio nepažljiv i to ga je moglo koštati života. Snažni bik ga je bacio na zemlju, a zatim počeo udarati svojim moćnim rogovima. Pomoćnici su, srećom, brzo reagovali, pa je Domingin prošao srećno: povredio je samo desnu nogu - čitali su sutradan oni koji nisu bili na Tašu.

Toreador koji je, rekosmo, bio pred penzijom, i ovog puta pokazao je zašto je najbolji. Izbavio se iz te situacije i okončao borbu elegantnim zabadanjem mača u vrat. Iako je zvanični spiker pre početka održao uvodno slovo objašnjavajući pravila koride i publiku obavestio da se toreadori bodre povicima „Ole!“, posmatrači su vrlo brzo počeli da navijaju za bika!

Našem narodu se nikako nije dopalo što, pre nego što ga toreador dokrajči, bika dugačkim kopljima izmrcvare dobro zaštićeni pikadori na konjima.

Zvižducima je ispraćen i nastup rehoneadora Alfreda Kondea, slavljenog u Španiji zbog majstorstva kojim je bikove ubijao jašući konja. Srbima to, jednostavno, nije izgledalo fer.

- Nastao je tajac kada je bik pao, nije bilo one euforije i oduševljenja koja može da se vidi na snimcima španske koride - pričao je mnogo kasnije jedan naš sugrađanin novinarima.

Dva sata spektakla

Na čast nam služi i ono što su zapisali reporteri Večernjih novosti. Za izvlačenje ubijenih životinja iz arene korišćeni su naši, domaći konji. I tu se javio problem: životinje osetljive na krv, a nepripremljene za buku arene u tim trenucima, jedva su naterane na poslušnost. I dok su konji za sobom vukli žrtvovane bikove, Beograđani su često negodovali i zvižducima dokazivali da su ipak veliki prijatelji životinja, stajalo je u izveštaju.

Uz Domingina i Kondea, nastupio je i osamnaestogodišnji Roberto Piles. Prvu borbu okončao je briljantno, pokazavši da ga s pravom smatraju Dominginovim naslednikom. Ali s drugim bikom mu je krenulo loše: tri puta je zabadao mač u životinju, ali ona nije padala. Da bi popravio utisak pred publikom, spustio se na kolena pred životinju u trku i dobio aplauz.

Spektakl je trajao nepuna dva sata, a publika se na kraju razišla zadovoljna. Beograd je mogao da se diči da je u njemu održana prva korida izvan Španije - ne računa se ona meksička, jer je na drugom kontinentu, ni portugalska, u kojoj bikove ne ubijaju - a gosti su, bez sumnje, bili dobro plaćeni.

Uz to, beogradski čelnici su uveče Špance, po običaju koji se nikako ne menja, odveli u Skadarliju. Tamo im je serviran bik kog je ubio Domingin...

Goste iz Španije primio je i Tito. On je koridu, zajedno s Jovankom, gledao osam godina ranije, u Meksiku. Bio je gost predsednika Lopeza Mateosa.

Sutradan je rekao svom čefu kabineta Blažu Mandiću: - Ne bih više da gledam koridu. Bolji je fudbal - kazao je Tito.

Momčilo Petrović