Izradimo statue junacima Albanske golgote: I na jubilarnu, 110. godišnjicu iskrcavanja srpske države i vojske na Krf mauzolej na Vidu nije završen

I na jubilarnu, 110. godišnjicu iskrcavanja srpske države i vojske na Krf nakon Albanske golgote mauzolej na Vidu, u kome počivaju naši junaci, nije završen! Dve bronzane statue srpskih vojnika, koje treba da odaju počast našim herojima i nedvosmisleno govore ko tu leži i kome se poklanjamo, Srbija nije kadra da podigne i postavi evo već više od 80 godina.

Albanska golgota jedinstvena je epopeja, koja je Srbiju upisala zlatnim i krvavim slovima u svetsku istoriju. Ali i ukupno odnela (sa žrtvama i na Krfu i Vidu) oko 243.000 života, kako govore podaci ondašnjeg ministra vojnog generala Božidara Terzića. U zimu 1915/1916. srpska država, s kraljem Petrom I Karađorđevićem i regentom Aleksandrom na čelu, vojska i civili povlače se po ciči zimi preko gudura Albanije i Crne Gore, odbijajući kapitalaciju pred napadom Nemačke, Austrougraske i Bugarske. Saveznici preživele sa albanske obale prebacuju na Krf - ostrvo spasa. Ali masovno umiranje iznemoglih Srba se i tu nastavlja, kao i na obližnjem ostrvcu Vidu, koje je u našoj istoriji upisano kao ostrvo smrti. Nije se ni moglo ni stizalo grobova iskopati koliko je Srba umiralo, pa su i polagani u Plavu grobnicu, u vode Jonskog mora, za nas svete, nad kojima držimo opelo.

Iza Srba je na Krfu i Vidu nakon Prvog svetskog rata ostalo čak 27 grobalja. I tek u drugoj polovini tridesetih godina minulog veka zvanični Beograd je, i pod pritiskom samih Grka kojima su srpska groblja zauzimala obradive površine, ekshumirao posmrtne ostatke Srba s većine tih grobalja i preneo ih na Vido. Tu je, prema projektu čuvenog arhitekte Nikolaja Krasnova, 1939. podignut mauzolej. Bilo je to poslednje Krasnovljevo delo. Međutim, nije završen onako kako je to osmislio Krasnov i kako daje pun smisao ovom mestu hodočašća Srba. Na postamentima kraj ulaznih stepenica, koji su već 87 godina prazni, treba da stoje dva bronzana srpska vojnika od po 3,5 metara. Divovska kao što su oni koji ovde počivaju div-junaci, kao što je i njihova žrtva divovska. I da drže počasnu stražu junacima čiji su posmrtni ostaci u mauzoleju. U kasetama su 1.232 junaka čija su imena znana, a u dva bunkera kosti oko 1.500 njih koji su bez upisanog imena morali u grob. Bronzani vojnici svojim uzdignutim držanjem treba da odaju počast i saborcima u Plavoj grobnici.

Izbijanje Drugog svetskog rata sve je zaustavilo. Potonja država nije marila za srpske junake. I došli smo i u 21. vek a da posao nismo završili. Kurir i Udruženje novinara Srbije (UNS) još 2016. pokrenuli su, u saradnji s Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u čijoj nadležnosti je mauzolej na Vidu, akciju prikupljanja sredstava za izradu i postavljanje bronzanih vojnika. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture tada je procenio ukupne troškove ovog poduhvata na 128.000 evra. Na namenskim računima UNS sve ovo vreme leži dva i po miliona dinara (tačno 2.538.322,54 dinara) i 708 evra. Spisak donatora i donacija je na https://www.uns.org. rs/sr/desk/Akcija-Oduzimo-se-herojima/39082/akcija-uns-a-i-kurira-oduzimo-se-herojima-albanske-golgote. html

Godine, razna birokratska usporavanja, pa i pandemija koronavirusa, ostavili su stvari u mestu. Ali sada nema razloga da se konačno ne odužimo slavnim precima. U ovoj jubilarnoj godini. Sredstva čekaju nadležne...