Bio je najlepši Srbin, a završio na deponiji: Stevan je spavao sa ženama moćnika, ucenio predsednika Francuske, a njegova smrt i danas krije jezivu tajnu!
Dok je svet brujao o nestvarnoj lepoti Alena Delona, u njegovoj senci, kao nerazdvojni pratilac, telohranitelj i čuvar najmračnijih tajni, stajao je jedan Srbin.
Stevan Marković, momak sa beogradskog asfalta, stigao je u Pariz sa par dolara u džepu, a završio je kao čovek kojem je, kažu neki, malo falilo da sruši čitavu francusku državu.
Njegova sudbina je mešavina holivudskog glamura, raskalašnih orgija i surovog političkog trilera koji se završio na najjeziviji mogući način.
Od beogradskog asfalta do Jelisejskih polja
Stevica je bio prototip "beogradskog mangupa" iz pedesetih godina.
Visok, atletski građen, neverovatno lep i drzak, bio je strah i trepet u ekipi koja se okupljala oko bioskopa "20. oktobar".
Put ga je odveo u Pariz, gde ga je sačekao njegov sunarodnik Miloš Milošević.
Miloš ga je uveo u najuži krug francuske elite, pravo u dom tada najveće zvezde - Alena Delona.
Marković je ubrzo postao više od telohranitelja. Bio je čovek od poverenja, stanar Delonove vile, neko ko je znao svaki glumčev korak, svaku misao, svaku slabost. Ipak, Stevan nije hteo da bude samo "senka". Njegova ambicija bila je mnogo opasnija.
"Ružičasti foto-albumi"
Stevanova prava moć nije ležala u pesnicama, već u malom foto-aparatu koji je uvek nosio sa sobom. Postao je redovan gost na takozvanim "partijima fine hemije" (libertinskim žurkama) na kojima su se provodili ministri, poznati glumci i supruge visokih državnih zvaničnika.
Šuškalo se da je Stevica u svom sefu čuvao kompromitujuće fotografije sa ovih orgija. Te fotografije, poznate kao "ružičasti albumi", bile su njegova karta za bolji život, ali i njegova omča oko vrata.
Kada je Delon počeo da ga sklanja iz svog života, a dugovi su se gomilali, Marković je povukao najopasniji potez - počeo je da ucenjuje ljude koji se ne ucenjuju.
Fotografija koja je mogla da sruši Jelisejsku palatu
Najveći skandal koji je možda ikada potresao Francusku vezuje se upravo za Markovića i suprugu tadašnjeg premijera (kasnije predsednika) Francuske, Žorža Pompidua.
U javnost je procurela informacija da Stevan poseduje fotografiju na kojoj je žena koja neverovatno liči na Klod Pompidu u eksplicitnoj pozi sa više muškaraca.
Iako se kasnije spekulisalo da je reč o fotomontaži koju su podmetnule protivničke tajne službe, šteta je bila načinjena.
Marković je postao čovek koji "previše zna" i koji je direktno udario na obraz budućeg predsednika države.
Korzikanska mafija i "opasno kumstvo"
Stevan se nije zamerio samo političarima. Ušao je u otvoren sukob sa Fransuom Markantonijem, moćnim korzikanskim mafijašem i kumom Alena Delona.
Markantoni, čovek koji je "rešavao probleme" za koje policija nije smela da zna, navodno je dobio nalog da primiri bahatog Srbina.
Stevan je osećao da mu se kraj bliži. Svojim prijateljima u Beogradu i bratu slao je pisma u kojima je direktno imenovao dželate:
"Šta god da mi se desi, znajte da su za to krivi Alen Delon i njegov kum Fransoa Markantoni. Oni žele moju glavu."
Jeziv pronalazak na deponiji Elankur
U septembru 1968. godine, jedan sakupljač sekundarnih sirovina pronašao je na deponiji u mestu Elankur, nadomak Pariza, najlonsku vreću iz koje je širio nesnošljiv smrad. Unutra je bilo telo Stevana Markovića.
Prizor je bio stravičan. Obdukcija je otkrila da je Stevica ubijen udarcem tupim predmetom u glavu, a potom mu je, dok je još bio živ, pucano u potiljak. Ubica je želeo da pošalje poruku.
Istraga koja je stala tamo gde počinje moć
Francuska policija je pokrenula istragu veka. Alen Delon je saslušavan satima, a Markantoni je završio u pritvoru.
Međutim, dokazi su misteriozno nestajali, svedoci su menjali iskaze, a ključne fotografije iz Stevanovog sefa nikada nisu pronađene.
Ceo proces se pretvorio u farsu. Žorž Pompidu je tvrdio da je cela afera Marković montirana kako bi ga sprečili da postane predsednik. Na kraju, niko nije osuđen za smrt najlepšeg Srbina u Parizu.
Mit o "srpskom Apolonu"
Stevan Marković je ostao u istoriji zapisan kao čovek koji je proživeo tri života za svojih 30 godina. Bio je simbol prodora beogradskih momaka u svetski džet-set, gde su se snalazili snagom, šarmom i drskošću.
Njegova smrt označila je kraj jedne ere, a pitanje koje i danas muči Pariz glasi - Gde su nestali negativi iz sefa Stevana Markovića?
