Mauzolej na Vidu čeka bronzane vojnike visoke 3,5 metara: Da li da nose šajkaču ili šlem?! Ili ima treće rešenje...
Srbi i Srbija dužni su junacima Prvog svetskog rata i stradalnicima nakon Albanske golgote. Dužni smo im dve bronzane statue srpskih vojnika ispred poslednjeg počivališta, koje govore više od milion reči i daju puni smisao ovom mauzoleju. U ovoj jubilarnoj, 110. godini od spasonosnog iskrcavanja državnog vrha, vojske i naroda na Krf idealna je prilika da ih izradimo i postavimo ispred spomen-kosturnice na Vidu.
I odredimo koju će uniformu nositi - onu sa šajkačom u kakvoj je srpski vojnik pobedio na Ceru, Kolubari, pregazio Albaniju, ili onu sa šlemom adrijan, koju mu Francuzi daju na Solunskom frontu. Ili može biti da jedan vojnik bude u jednoj, a drugi u drugoj uniformi, o čemu svakako odlučuju nadležne institucije.
Kurir i Udruženje novinara Srbije (UNS) još na stotu godišnjicu albanske golgote i iskrcavanja na Krf pokrenuli su, u saradnji s nadležnim Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, akciju prikupljanja sredstava za izradu i postavljanje bronzanih vojnika. Deo sredstava je skupljen i još čeka institucije. Vreme je da sve završimo.
Mauzolej Nikolaja Krasnova na "ostrvu smrti" u kom su kosti bezmalo 3.000 stradalnika i koji stoji nad Plavom grobnicom, gde je položeno oko 5.000 Srba, a svi su umrli nakon Albanske golgote, poslednje je izvedeno delo Krasnova. I dan-danas nedovršeno, postamenti još od 1939. čekaju bronzane vojnike visoke po 3,5 metara.
Krasnov je, kako pokazuje i originalni nacrt iz Arhiva Jugoslavije, projektovao "figure vojnika-čuvara, nadljudskih razmera", kako to kažu u knjizi "Krf i Vido - spomenici srpske istorije" autori Olivera Kandić i Miladin Lukić, u "kontekstu nadistorijskog podviga srpske vojske i naroda". Visinu i stav mirno projektovao je Krasnov, ali ne i precizirao uniformu. Te je zato, kako se navodi u istoj knjizi, raspisan konkurs 1939. za "izradu idejni gipsanih modela". Žiri je izabrao rad pod šifrom "Ćićan", akademskog vajara Grge Antunca, a pozitivno mišljenje dalo je i arhitektonsko odeljenje Ministarstva građevina. Ali je 1940. zbog nepovoljnih istorijskih i finansijskih prilika izrada statua odložena.
Pomenutog rada nigde nema, pa ni u porodičnoj arhivi autora. Zato treba odrediti novo rešenje. Vojni muzej u Beogradu je još pre nekoliko godina potpisnici ovog teksta poslao fotografije sa opisom uniforme koju je koristila Vojska Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu.
- U prvim godinama Velikog rata, vojska je nosila uniformu koja je dobila karakterističan izgled 1908, a sivomaslinaste je boje.
To je uniforma u kojoj je srpska vojska uspešno vodila oslobodilačke ratove od 1912. do 1918, ona je, zahvaljujući svojoj pobedonosnoj simbolici, nakon ratova predstavljala i glavnu odrednicu uniforme Vojske Kraljevine SHS/Jugoslavije - naveli su u Vojnom muzeju i dodali:
- Pred kraj rata, od 1916. na Solunskom frontu, vojnici su bili snabdeveni najviše francuskom uniformom "blue horizon" i francuskim šlemom M1915, tipa adrijan, na kojem je bio apliciran grb Kraljevine Srbije.
Vojska je bila snabdevena i francuskom kaki uniformom i britanskim uniformama, ali je uniforma "blue horizon" kroz brojna umetnička i druga dela memorijskog karaktera postala simbol srpskog vojnika na Solunskom frontu.
Šta čekamo?
