Šta Nemci kriju o Srbima: Misterija drevnog stražara na zidinama Drezdena sa srpskim ocilima
Kažu da fotografija govori više od hiljadu reči, a one koje godinama kruže internetom i bude maštu snimljene su na fasadi jedne od najlepših građevina Evrope.
U srcu Drezdena, grada koji je preživeo potpuno razaranje u Drugom svetskom ratu da bi ponovo zasijao u punom sjaju, jedan kameni stražar vekovima čuva tajnu koja na prvi pogled deluje neverovatno. Što se kaže - stara priča, novi čitaoci!
Ovaj neverovatni prizor nalazi se na Georgijevoj kapiji (Georgentor), prvoj renesansnoj građevini u Drezdenu, koja je podignuta još u 16. veku po nalogu vojvode Georga Bradatog
Na štitu ratnika koji krasi ulaz u kompleks pod zaštitom UNESCO-a, jasno se vide četiri ocila i za svakog turistu sa Balkana dileme nema - to su srpska ocila.
Dok će vam zvanični turistički vodiči u Drezdenu verovatno reći da je reč o opštem heraldističkom simbolu ili pukoj dekoraciji, pogled na "četiri S" uklesana u kamenu ne ostavlja mnogo mesta ravnodušnosti.
Pitanje koje se postavlja nije samo šta je tamo uklesano, već zašto.
Drezden nije bilo koji grad. On je kulturni centar Saksonije, regije koja je istorijska postojbina Lužičkih Srba. Čak i nemački istoričari poput Šetgena (Schoettgen) i Krajsiga (Kreysig) odavno su povlačili paralele između balkanskih i Lužičkih Srba, ukazujući na identična imena reka, planina i naroda.
Upravo u tom kontekstu, prisustvo simbola koji je identičan onom srpskom grbu na jednoj od najznačajnijih građevina u Nemačkoj prestaje da bude slučajnost i postaje "materijalni dokaz" dubokih istorijskih veza.
Kip stražara sa štitom nije samo ukras. On je deo arhitektonskog nasleđa koje slavi istoriju ovog podneblja. Dok moderni prolaznici često u žurbi prođu pored njega, oko posmatrača sa naših prostora nepogrešivo detektuje ono što nam je svima poznato iz udžbenika i sa zastava.
U svetu gde se istorija često prekraja, ovakvi spomenici ostaju kao nemi svedoci vremena u kojem su se kulture prožimale na načine koje danas tek pokušavamo da odgonetnemo. Možda Nemci o tome nerado govore, ali kamen u Drezdenu ne ćuti.
