Blicanje farovima nije slučajno: Mnogi vozači u Srbiji ovo ne znaju, a logika je jasna
Bezbednost u saobraćaju u velikoj meri zavisi od pravilne upotrebe svetala na vozilu. Iako mnogi vozači svakodnevno koriste automobile, neretko se dešava da nisu sigurni kada je dozvoljeno koristiti duga, a kada kratka svetla. Pravila su jasno definisana Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima u Srbiji.
Mnogi vozači često koriste kratko "blicanje“ dugim svetlima kao način komunikacije. Iako ovaj signal nije deo zvaničnih saobraćajnih pravila, među vozačima je postao uobičajen način upozorenja ili dogovora u vožnji.
Najčešće, blicanje farovima iz suprotnog smera znači upozorenje na policijsku kontrolu ili radar koji se nalazi nešto dalje na putu. Na taj način vozači pokušavaju da upozore druge da smanje brzinu i budu oprezniji.
Međutim, ovo nije jedino značenje ovog signala. Vozači ponekad blicaju i kako bi upozorili na opasnost na putu, poput saobraćajne nezgode, radova na kolovozu ili životinje koja se našla na putu. Kratko blicanje može biti znak da je potrebno usporiti i obratiti dodatnu pažnju.
U nekim situacijama blicanje ima i sasvim praktičnu svrhu. Ako vozač iz suprotnog smera koristi duga svetla i zaslepljuje druge učesnike u saobraćaju, blicanjem mu se daje signal da ih ugasi. Takođe, dešava se da vozači upozore druge da nisu uključili svetla, posebno tokom večernjih sati ili u uslovima smanjene vidljivosti.
Ponekad blicanje znači i znak učtivosti. Na raskrsnicama ili prilikom uključivanja u saobraćaj, vozač može blicnuti kako bi dao prednost drugom vozilu i pokazao da može da prođe prvi.
Iako ova vrsta komunikacije među vozačima nije formalno regulisana, ona je vremenom postala deo svakodnevne vozačke kulture. Ipak, stručnjaci podsećaju da vozači uvek treba da se oslanjaju pre svega na saobraćajne znakove i pravila, a blicanje farovima shvate samo kao dodatni signal upozorenja ili dogovora na putu.
Pravila za duga i kratka svetla
Inače, prema važećim propisima, vozači su dužni da tokom dana imaju uključena svetla na vozilu. U praksi to najčešće znači korišćenje kratkih ili dnevnih svetala, koja omogućavaju bolju uočljivost vozila na putu. Kratka svetla obavezna su i noću u većini situacija, posebno u naseljenim mestima gde postoji ulična rasveta.
Kratka svetla koriste se i prilikom mimoilaženja sa vozilom iz suprotnog smera, kao i kada se vozi iza drugog vozila, kako ne bi došlo do zaslepljivanja drugih učesnika u saobraćaju. Takođe su obavezna u tunelima, kao i tokom magle, kiše ili snega, kada je vidljivost smanjena.
Duga svetla, s druge strane, koriste se uglavnom noću na neosvetljenim putevima, kada na kolovozu nema drugih vozila. Njihova svrha je da vozaču obezbede bolju preglednost i veću vidljivost na putu. Međutim, vozači su dužni da ih isključe čim primete vozilo iz suprotnog smera ili kada se približe vozilu koje vozi ispred njih.
Stručnjaci za bezbednost saobraćaja upozoravaju da nepravilna upotreba dugih svetala može ozbiljno ugroziti druge vozače, jer jaka svetlost može privremeno zaslepiti učesnike u saobraćaju i povećati rizik od nezgoda.
Zbog toga se vozačima savetuje da prilikom vožnje uvek vode računa o uslovima na putu i prisustvu drugih vozila, jer pravilna upotreba svetala predstavlja jedan od osnovnih uslova za bezbednu vožnju.
