Nemaju našu crkvu, kortiste katoličku, a stub su Srba na ovom ostrvu! Ovde je brodolom doživela i Milunka Savić, a i rob Srbin oteo najveći otomanski brod!
Iako SPC nema duboke istorijske korene na Malti, niti sopstveni hram, već je preuredila katoličku bogomolju koja joj je ustupljena na korišćenje, crkva je, kako ističe paroh Risto Gorančić, postala jedan od glavnih stubova okupljanja Srba na ovom ostrvu.
Nekada su na Malti obitavali samo poneki slučajni putnici i naši brodolomnici, među kojima je bila i slavna Milunka Savić, a danas na ovom mediteranskom ostrvu živi i radi između 10.000 i 12.000 Srba.
- Crkva je centar duhovnog i kulturnog života Srba na Malti. Posebno me raduje što sve više mladih porodica dolazi u hram - kaže za Kurir paroh malteški Risto Gorančić, koga srećemo u manastiru Svetih arhangela kraj Prizrena.
Bilo je to pokloničko putovanje po svetinjama Kosova i Metohije episkopa Andreja sa sveštenstvom svoje Eparhije švajcarske SPC, kojoj pripada i Malta. Sveštenik Gorančić je služio u parohiji u okolini Požarevca kada je upoznao vladiku Andreja, od koga je dobio blagoslov da ode na Maltu, gde stiže krajem 2018.
- Malteška parohija je u tom trenutku bila misionarska - teren koji se tek opipava i na kome treba mnogo da se radi. Tek kada sam došao, video sam koliko je zajednica bila slaba. Nije ni čudo, jer je sveštenik iz Beča prota Petar Pantić dolazio jednom u dva meseca, pa je bilo teško okupiti narod u tim kratkim boravcima - priča jerej Gorančić.
Parohija je posvećena Svetim apostolima Petru i Pavlu i Svetom Nikoli, dok je hram koji koriste posvećen Svetim Joakimu i Ani, roditeljima Presvete Bogorodice.
- Do 2020. služili smo u prestonici Valeti, u Crkvi Svetog Nikole, koju nam je ustupila Katolička crkva. Međutim, crkva je kasnije vraćena Grcima. Nakon kratkog bogosluženja u rumunskoj crkvi, u septembru 2021. dobili smo na 25 godina na korišćenje katoličku crkvu u Birzebudži, na jugu ostrva. Hram smo preuredili u skladu s pravoslavnim bogoslužbenim poretkom - okrenuli oltar ka istoku i postavili ikonostas. Pošto je crkva ranije bila posvećena Bogorodici žalosti (Our Lady of Sorrows), u dogovoru s vladikom Andrejom i nadbiskupom Malte mon. Čarlsom Šiklunom odlučeno je da bude posvećena Svetim Joakimu i Ani, jer ni u našoj eparhiji ni na Malti ne postoji takav hram - objašnjava sveštenik.
Srbi, pa ni SPC, na Malti nemaju duboke istorijske korene. Ipak, istorija beleži pojedine zanimljive ličnosti.
- Jedan od poznatijih Srba koji se vezuju za Maltu bio je mornar iz Kotora Petar Želalić. Turci su ga zarobili i kao jednog od 300 robova doveli na tada najveći brod Osmanskog carstva "Velika sultanija". Predvodio je pobunu, preoteo brod i doplovio do Malte. Tamo se oženio, sagradio Crkvu Svetog Nikole i upokojio se 1811. Nažalost, danas se tom hramu gubi svaki trag - priča paroh.
Podseća i na događaj iz Prvog svetskog rata.
- Francuski brod "Polinezija", koji je prevozio srpske vojnike s lečenja iz Bizerte, pogodila je nemačka podmornica u avgustu 1918. kod Marsaskale. Preživeli, među kojima je bila i Milunka Savić, proveli su tri meseca na Malti. Prošle godine podignut im je spomenik u Marsaskali, angažovanjem SOKC "Sv. Jelena Anžujska" na Malti - kaže.
Veći broj Srba počinje da dolazi na Maltu tek devedesetih godina prošlog veka, kada "Energoprojekt" i druge srpske firme dobijaju značajne poslove na ostrvu.
- Prvi kontakt sa SPC na Malti bio je 2002, kada je blaženopočivši mitropolit Amfilohije doneo kopiju ikone Presvete Bogorodice Filarmose. One koju je, prema predanju, naslikao Sveti apostol Luka. Original se čuva na Cetinju, zajedno s desnom rukom Svetog Jovana Krstitelja i delom časnog krsta - objašnjava sveštenik i dodaje da su te svetinje malteški vitezovi doneli iz Carigrada, a kasnije, bežeći pred Napoleonom, poklonili ih ruskom caru. Nakon toga su se našle na dvoru Karađorđevića, zatim u manastiru Ostrog, a potom na Cetinju.
Igraonica za najmlađe
U Crkvi Svetih Joakima i Ane postoji i igraonica za decu.
- Mališani se tu igraju tokom liturgije, a kada dođe vreme za simvol vere, izvedemo ih napolje, zajedno ga pročitamo, pa se potom vrate u igraonicu. Isto radimo i kada počinje molitva "Očenaš" - objašnjava sveštenik.
Plivanje za časni krst
Sve srpske organizacije na Malti okupljaju se oko crkve - uključujući i ogranak humanitarne organizacije "Srbi za Srbe" i Malteško-srpsku zajednicu, kao i KUD "Dukat" i SOKC "Sv. Jelena Anžujska".
- Zajedno obeležavamo praznike, slave i pomažemo našem narodu u Srbiji. Na Bogojavljenje tradicionalno organizujemo plivanje za časni krst. Nažalost, ove godine smo morali da ga otkažemo zbog nevremena, ali prošle godine smo imali oko 80 plivača i oko 600 gledalaca, među kojima je bilo i Maltežana. Trudimo se da ostavimo lepu i pozitivnu sliku o našem narodu - kaže paroh malteški Risto.
Sveštenik Risto već sedam godina živi i služi na Malti.
- Kada sam došao, bilo je gotovo nemoguće preći sto metara a da ne čujete srpski jezik ili uđete u restoran, hotel ili prodavnicu gde ne radi neko od naših ljudi. A onda je došla 2020. i pandemija korone. Tada je naša crkva bila na velikom iskušenju da pokaže da je zaista majka koja brine o svom narodu - priča.
U martu te godine zatvoren je aerodrom, a mnogi Srbi su ostali bez posla.
- Mnogi su tek bili došli, neki su tek našli posao, a onda su odmah dobili otkaz. Bilo je teško gledati ljude koji su došli s nadom u bolji život, možda se i zadužili, a onda ostali bez ičega. Tada Srbija nije imala svog predstavnika na Malti, pa je preko mene išla koordinacija za tri repatrijaciona leta - kaže Gorančić.
Problem su bili i istekli pasoši.
- Ako neko ode u Srbiju, morao je u karantin, a onda mesec dana da čeka na novi pasoš. Uspeli smo, uz pomoć tadašnjeg ambasadora u Rimu g. Gorana Aleksića, koji je nadležan i za Maltu, da pronađemo zakonsku mogućnost za oflajn uzimanje podataka. Tako je oko 1.500 ljudi dobilo nove pasoše - objašnjava.
Kada se situacija s pandemijom donekle smirila, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije (MSP) predložilo je 2021. da se pokrene srpska dopunska škola.
- Kao preduslov osnovali smo Srpski obrazovno-kulturni centar "Sveta Jelena Anžujska". Danas dopunsku školu pohađa oko 130 dece uzrasta od šest do 14 godina. Nastava se održava jednom nedeljno na tri mesta na Malti i na ostrvu Gozo. Prostorije nam je ustupila Katolička crkva - kaže paroh Gorančič.
Godine 2022, ističe Gorančić, Srbi na Malti konačno su dobili i diplomatskog predstavnika:
- Posle zajedničkih nastojanja naše zajednice, MSP je imenovao otpravnika poslova na Malti. Danas je situacija mnogo drugačija - zajednica je organizovana, svi sarađujemo, a naša crkva je postala stub okupljanja srpskog naroda na Malti...
· Reaguj