Zašto stalno proveravamo telefon i kad nema poruka i obaveštenja? Odgovor krije naš mozak
Otključamo telefon, pogledamo ekran i ništa. Nema poruka, nema notifikacija, ali ga ipak proveravamo ponovo. Zašto to ipak radimo?
Gotovo svako je barem jednom uhvatio sebe kako bez razmišljanja poseže za telefonom, otključava ekran i shvata da nema ničeg novog. Nema poruka, nema poziva, nema obaveštenja. Ipak, nekoliko minuta kasnije ista radnja se ponavlja. Stručnjaci kažu da ova navika nije slučajna, već da iza nje stoji način na koji su tehnologija i ljudska psihologija počeli da funkcionišu zajedno.
Pametni telefoni su danas deo svakodnevnog života. U njima su poruke, posao, vesti, zabava, društveni kontakti, pa čak i uspomene. Upravo zato mozak počinje da očekuje stalni dotok novih informacija. Čak i kada ih nema, javlja se potreba da proverimo da li se nešto ipak pojavilo.
Psiholozi objašnjavaju da ključnu ulogu igra takozvani princip nepredvidive nagrade. Kada proverimo telefon, ponekad nas čeka poruka, lajk ili zanimljiva vest, a ponekad ništa. Upravo ta neizvesnost tera nas da pokušavamo ponovo i ponovo. Mozak pamti trenutke kada smo dobili "nagradu", pa stvara naviku stalnog proveravanja.
S vremenom, ta radnja postaje gotovo automatska. Telefon proveravamo dok čekamo na semaforu, u redu u prodavnici, tokom reklama na televiziji, pa čak i usred razgovora. U mnogim situacijama više ni ne razmišljamo o tome jer ruka sama posegne za uređajem.
Strah od propusta
Dodatni razlog je strah da ćemo nešto propustiti. U vremenu u kojem se informacije smenjuju iz minuta u minut, mnogi ljudi imaju osećaj da moraju stalno biti dostupni. Jedna poruka ili obaveštenje mogu da promene planove, posao ili društvene dogovore.
Zbog toga stručnjaci upozoravaju da je važno povremeno napraviti distancu od ekrana. Isključivanje nepotrebnih notifikacija, ostavljanje telefona van vidokruga ili određivanje vremena bez interneta mogu pomoći da se prekine automatizam stalnog proveravanja.
