PORED VAĐENJA ORGANA, ŽUTA KUĆA IM SLUŽILA I ZA OVE ZLOČINE! Veselin lično poznavao bogataša koji je nosio srce Srbina: Majke su se od tuge za sinovima bacale
Roman koji je potresao svet svojom surovom istinom o trgovini organima na Kosovu i Metohiji - "Srpsko srce Johanovo" - dobio je konačno svoju filmsku verziju.
Na dan kad se obeležava pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji premijerno u Beogradu prikazan je napeti triler "Žetva", a autor ove knjige Veselin Dželetović govorio je u emsiji "Puls Srbije" o svom romanu i dešavanjima na Kosovu i Metohiji:
Dželatović kaže da je film prikazao jednu priču sa kojom Srbija može ići u svet:
- Radi se o čoveku koji nosi srce čoveka čijeg sina usvaja. Ova priča prenosi istinu širom sveta, prenosi ko su ustvari bili ljudi koji su vršili te zločine, UČK teroristi. Treba pomenuti i Džona Klinta Vilijamsa. Kada je Evropa pročitala priču Rika Martija, angažovali su američkog ambasadora Klinta Vilijamsa, vrhunskog specijalistu i eksperta, da proveri te navode - kaže Dželatović i dodaje:
- On je tri godine proveravao i u izveštaju je napisao da se apsolutno slaže sa svime što je rečeno u knjizi i istražio je da je zapravo žuta kuća i trgovina organima postojala. Zvanično je dao potvrdu. Žuta kuća je opisana u mom romanu, ona je sinonim zatvora u kojoj su držani ti ljudi.
Jusuf uradio preko 3000 transplantacije bubrega
Objašnjava i da na samom početku, kuća nije izgledala kao bolnica za vađenje organa, već kao zatvor, gde su držani Srbi koji su bili primorani na potpis za doniranje organa.
- Ko zna koliko je takvih kuća bilo u Albaniji. U Albaniji su rađene transplantacije bubrega. Jusuf, taj zlikovac je uradio preko 3000 transplantacija bubrega, pitanje je koliko ih je uradio na Kosovu i Metohiji. Ti ljudi su stradali u doba mira, pred očima međunarodne zajednice koja to gleda. Insistiram na krivici međunarodne zajednice koja je to dozvolila. Ne sme se ćutati, ćutali smo za Jasenovac, pa nismo dobro prošli.
Veselin je dao imena i prezimena zlikovaca koji su stajali iza kriminalnih radnji na Kosovu i Metohiji, koju su predali međunarodnoj komisiji za trgovinu organima.
- Nikada nismo dobili odgovor. Majke su gledale kako im odvode decu, bacale se od tuge po podu, znale su imena i prezimena ljudi koji su oteli njihove sinove. Usledila su samo sitna hapšenja. Zapad je stvorila tu veštačku tvorevinu "državu Kosovo" koja počiva na srpskoj krvi. To je njihovo čedo i oni neće suditi ni Tačiju ni zlikovcima. Za sve će biti božanska pravda, kada nema ove zemaljske.
Monstruozni zločin na poemski način
Najveći utisak je na njega ostavilo to što su ovakva dela upravo činjena u doba mira:
- Pred policajcima i vojnicima tamo stradaju ljudi, niko tamo ne reaguje, naš glas se ne čuje nigde. Dobio sam za moj roman "Srpsko srce Johanovo" najlepši kompliment od Olivere Katarine, koja mi je rekla da sam jedan monstruozni zločin opisao na poemski način u romanu u kojem nema mržnje. Tako je i u filmu, nismo želeli da ulazimo u politiku već smo vodili svoju priču - kaže Dželatović objašnjavajući da mu je nuđeno mnogo novca:
- 40.000 evra su mu nudili u Sremčici na jednoj promociji. 5 miliona evra meni i producentu. Došao je čovek koji je rekao da ima budžet za film. Producent i ja smo se pogledali. Ja sam mu rekao da odmah izađe napolje.
Šta se zapravo desilo
Delo "Srpsko srce Johanovo" govori o tome kako su zlikovci iskopali srce Srbinu Jovanu u Velikoj Hoči i odneli ga u Nemačku, gde ga je bogati Nemac Johan Vagner kupio.
- Nosio sam knjige na Kosovo, i otišao na sahranu. Od cele porodice ostao je samo dečak, kome su Albanci kidnapovali oca i povadili organe. Oko pet godina kasnije, dečaku su ubili i babu i dedu i bacili ih u kanal pored puta. U njihovo dvorište, opkoljeno bodljikavom žicom, petorica Šiptara upala je u kuću i prvo su ispred kuće preklali psa, a onda silovali dečakovu majku. Ona se obesila, jer nije mogla da podnese sramotu - ispričao je Dželetović 2019. godine
Nakon presađivanja srca, Johan je počeo da sanja, a u san ga je uvek uvodilo crkveno zvono. Taj zvuk doveo ga je do jednog dvorišta, gde je video zgrade i dva psa kako laju, ali još nije video ljude.
Nakon nekoliko dana, u snu je video i stariju ženu kako hrani živinu, čoveka pod orahom, mladu ženu kako ga zaljubljeno gleda i dečaka koji trči. Ti snovi su mu neko vreme davali pozitivnu energiju, a onda su, posle mesec-dva, postali - noćne more.
Sanjao je kako ga vode vezanog u koloni, sa još četvoricom Srba i jednim Albancem, Azemom koji nije bio pristalica Republike Kosovo. Sa svima je razgovarao u snu i razumeo srpski jezik.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj