"MNOGI SU DOŽIVELI NERVNI SLOM U TOM TRENUTKU! TO JE BILO STRAŠNO, GORE OD BOMBE" Pukovnici koji su branili Srbiju od NATO bombi za Kurir opisali detalje otpora
Sirene su presekle noć a nebo se otvorilo nad zemljom koja nije očekivala udar. Pre tačno 27 godina, 24. marta 1999. godine, počelo je bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije - napad koji je trajao 78 dana i ostavio duboke ožiljke u narodu i zemlji.
Pukovnik Ljubinko Ðurković, potpukovnik PVO Vojske Jugoslavije Đorđe Aničić i pukovnik u penziji Aleksandar Mihailović branili su našu zemlju upravo te 1999. godine, a na godišnjicu bombardovanja opisali su gostujući u Pulsu Srbije na Kurir televiziji kako je izgledao otpor NATO snagama.
- Ja sam bio pomoćnik i vezan za kopnenu vojsku tada, u Kumboru. Taj dan je bio obeležen probijanjem zvučnog zida od strane NATO aviona. Leteli su na mnogo manjim visinama nego što se to obično radi, bila je panika u čitavom regionu.Taj zvuk probijanja zvučnog zida je mnogo strašniji od samih bombi, mnogi su doživeli nervni slom u tom trenutku - rekao je Mihailović.
Kako kaže, generacije ljudi i danas imaju traume zbog probijanja zvučnog zida, sirena i eksplozija.
- Istraživali smo gde možemo da izvršimo disperziju jedinica i kasarni i gde da budemo raspoređeni da ih čekamo. Kopnena jedinica je odgovarala za veliki prostor, primorskog i planinskog dela ali mi smo na vreme odlučili gde će biti nova komandna mesta i tada smo čekali na tim mestima. Taj dan je ostao upečatljiv za nas, do poslednjeg trenutka smo mislili da će nadvadati razum, da nikome nije do rata - dodao je on.
Kako kaže, "napali su jednu malu državu bez ozbiljnih razloga".
"Plaćali su ljude po 10 maraka da bi glumili da beže iz svojih kuća prema Albaniji"
- Oni su mislili da su uništili Kosovo i Metohiju, zapad je ipak napravio veliku grešku i slagao je svoj narod zašto kreće u ovu akciju. Navodna humanitarna katastrofa. Mi imamo kasetu u našoj arhivi gde je Amapurova, čuvena novinarka i reporterka uvežbavala sa narodom i plaćala narod po 10 maraka kako bi oni glumili da beže iz svojih kuća prema Albaniji. Kada se narod smejao i pevao ona bi se ljutila na njih i vraćala bi ih da ponovo glume snuždene, jadne i bedne žrtve. To je sve snimano za zapadnu javnost i to je bila velika prevara - objasnio je Mihailović.
Aničić smatra da tadašnje državno rukovodstvo nije preuzelo dovoljne mere odbrane.
- Što se tiče same noći 24. marta, neke raketne jedinice su već bile premeštene sa osnovnih vatrenih položaja, neke su bile u očekujućim reonima a druge su zauzele rezervne vatrene položaje. Već tu noć smo bili u situaciji da borbeno delujemo. Karakteristika tog prvog dana je to što se prvi masovni udar odvijao istovremeno. Pokojni Bulatović je rekao da je prva raketa pala na Podgoricu ali to je samo delimično tačno. U isto vreme gađana su i skladišta raketa u Jakovu - objašnjava Aničić.
Navodi da su prve krstareće rakete u naletu uništavale stacionarne objekte.
- Prioritet NATO-a je bilo da pogađa odbranbene raketne jedinice. Oni su to prilično sistematski radili ali ako oduzmemo područije Kosova smatram da smo ispoljili jednu ogromnu žilavost tako da NATO nije bio siguran ni na početku ni na kraju da je uništio sve jedinice vazdušne odbrane - dodaje.
Kako kaže Aničić, svi ljudi koji su tada branili ovu državu su heroji Srbije i da se njihova junačka žrtva koju su podneli ne sme zaboraviti.
- Mi imamo hrabrost i rodoljubivost, posedujemo viteštvo. Postojala je jedna nečasna namera za koju su se borili nečasnim poslovima. Pored agresije na Srbiju za preovladavanje nad materijalnim sredstvima, potencijalima rudnim i energetskim, oni su i tada bili u jednom nezahvalnom položaju u kome nisu uspevali da sačuvaju jedinstvo NATO pakta - tvrdi Đurković i dodaje da je pitanje da li su svi ciljevi bili vojni ili je bilo grešaka i prekomerne sile.
- Nas je rat iznenadio samo zbog toga što je velika sila udarila na nas. Moramo da pamtimo heroizam ljudi tada, moramo da pamtimo žrtve i one ljude koji su uložili svoje zdravlje i svoje sposobnosti a danas su nemoćni jer su pretrpeli velike stresove koji su se odrazili na njihovo zdravlje. Trebamo im pomoći, moramo pospešiti i popuniti zakon kako bi tim ljudima pored priznanja dao i mogućnost za jedan normalan život - rekao je Đurković.
Bombardovanje je završeno potpisivanjem Kumanovskog sporazuma 10. juna 1999. godine. Nakon toga se Vojska Jugoslavije povukla sa Kosova a Međunarodne snage (KFOR) su ušle na Kosovo.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
