Srpkinja i Hrvat se upoznali u bolnici u Rusiji na lečenju, zavoleli se i venčali: Filmska priča Anđele i Antonija koja se čita u dahu!
Anđela Radičević (25) iz Srbije i Antonio Širola (33) iz Hrvatske, oboje oboleli od multiple skleroze, nisu se znali dok ih sudbina nije spojila u Rusiji.
Upoznali su se na bolničkom hodniku. Bili su podrška jedno drugom, rodilo se prijateljstvo, a potom i ljubav! Danas su, kažu, zdravi i u srećnom braku.
Ona je imala 23 godine kad je saznala da boluje, srušio joj se ceo svet, ali nije odustala.
"Nisam mogla da hodam"
- Simptomi su se javili 2019. Nažalost, ubrzo je počela epidemija koronavirusa i četiri godine sam bila bez dijagnoze. Simptome sam pripisala manjku vitamina. Dešavalo se da ne osećam noge od kuka do pete, otežano sam hodala, imala sam tremor blagi, duple slike... - priseća se za Kurir Anđela, rodom iz Lazarevca.
Trenutak saznanja da boluje od multiple ju je slomio.
- Preplakala sam taj dan, ali znala sam da postoji mnogo veće rešenje od samih terapija u Srbiji. U Rusiji postoji mogućnost stopiranja bolesti, radi se transplantacija matičnim ćelijama koja potpuno zaustavi tok bolesti - objašnjava nam.
Potom je usledila borba za odlazak na lečenje i prikupljanje novčanih sredstava.
"Molitva mi je bila značajna"
- Molitva mi je bila značajna. Inače sam osoba koja paniči zbog zdravlja. Igrom slučaja imala sam zakazan put na manastir Ostrog, a mama mi je tog dana, kad sam saznala dijagnozu, rekla: "Nemoj da ideš, ti si loše." Odgovorila sam da moram na Ostrog, a posle sam bila i na Egini. Tamo sam se smirila, a novac je prikupljen u rekordnom roku za dva meseca.
U Rusiju je na lečenje otišla početkom marta 2024. Svakodnevno je primala terapije. Najpre su prikupili matične ćelije, a potom je išla na hemioterapiju šest dana.
- Posle mesec dana doktor je rekao: "MS free." U tom trenutku osećala sam ushićenje, radost, nevericu. Sad normalno funkcionišem, kao nekada.
Antonio je iz Rijeke, kuvar po profesiji, a na lečenje u Rusiju stigao je sedam dana nakon nje.
Čula je da u bolnicu dolazi pacijent iz Hrvatske i bila je radosna što će moći da komunicira s nekim s naših prostora.
Venčali se prošle godine
- Sačekala sam ga u hodniku, bio je u invalidskim kolicima. Njega je bolest, da se tako izrazim, jače zahvatila. Mogao je minimalno da hoda, imao je jak tremor i spazam. To nije bila ljubav na prvi pogled, ali sam nekako osećala da će naše poznanstvo imati jednu specifičnu priču. Družili smo se, pričali, razmenjivali osećanja po pitanju bolesti, boravka u bolnici. Malo-pomalo, javila se i ljubav - srećno izgovara Anđela:
- Kad sam izašla iz bolnice nastavili smo se da redovno čujemo i shvatili smo koliko smo slični i koliko nas toga povezuje. Kad je i on izašao iz bolnice, odabrala sam da odem na razmenu studenata u Rijeku. I više se nisam vraćala u Srbiju. Viđali smo se svaki dan, ubrzo smo počeli da živimo zajedno, a venčali smo se 22. novembra prošle godine. Mojima je bilo teže da to prihvate, strahovali su kako ćemo da uspemo s obzirom na da imamo istu dijagnozu, ali s vremenom je došlo do prihvatanja.
Antonio još uvek ide na rehabilitaciju kako bi mogao potpuno da stane na noge, ali se više ne oslanja na invalidska kolica.
- Rusija je stvarno veliko čudo učinila za nas - zahvalna je Anđela.
Poseban trenutak
Dao joj svoju hranu
Tokom njihovih razgovora postepeno se razvila ljubav, uz mnogo saosećanja, razumevanja i podrške.
- Jedan od posebnih trenutaka bio je kad sam ostala bez grickalica, a apetit mi se povećao zbog terapije. Požalila sam se Antoniju, a on mi doneo sve svoje. Baš smo brinuli jedno o drugom. Kad su me pustili iz bolnice, nisam stigla da se pozdravim s njim, i to mi je baš teško palo. Rekla sam sebi da ću to nadomestiti jednog dana. Javili smo lekarima u Rusiji za našu vezu, bili su srećni i čestitali su nam.
Anđela kaže da je njena i Antoniova ljubav podseća na filmsku priču, te da je počela da piše roman.
- Imam jednu zbirku pesama iza sebe, a želela bih da naša priča bude veliko nadahnuće ljudima koji su izgubili veru i nadu, ali s druge strane moram da stavim akcenat na veru, jer sam se molila da pronađem muža koji će me prihvatiti i voleti. Među nama postoji veliko razumevanje, požrtvovanost, pažnja. Moram da pohvalim svog muža, stvarno je divan.
· Reaguj