Srpkinja i Hrvat se upoznali u bolnici u Rusiji na lečenju, zavoleli se i venčali: Filmska priča Anđele i Antonija koja se čita u dahu!
Anđela Radičević (25) iz Srbije i Antonio Širola (33) iz Hrvatske, oboje oboleli od multiple skleroze, nisu se znali dok ih sudbina nije spojila u Rusiji.
Upoznali su se na bolničkom hodniku. Bili su podrška jedno drugom, rodilo se prijateljstvo, a potom i ljubav! Danas su, kažu, zdravi i u srećnom braku.
Ona je imala 23 godine kad je saznala da boluje, srušio joj se ceo svet, ali nije odustala.
"Nisam mogla da hodam"
- Simptomi su se javili 2019. Nažalost, ubrzo je počela epidemija koronavirusa i četiri godine sam bila bez dijagnoze. Simptome sam pripisala manjku vitamina. Dešavalo se da ne osećam noge od kuka do pete, nisam mogla da hodam, imala sam tremor blagi, duple slike... - priseća se za Kurir Anđela, rodom iz Lazarevca.
Trenutak saznanja da boluje od multiple ju je slomio.
- Preplakala sam taj dan, ali znala sam da postoji mnogo veće rešenje od samih terapija u Srbiji. U Rusiji postoji mogućnost stopiranja bolesti, radi se transplantacija matičnim ćelijama koja potpuno zaustavi tok bolesti - objašnjava nam.
Potom je usledila borba za odlazak na lečenje i prikupljanje novčanih sredstava.
"Molitva mi je bila značajna"
- Molitva mi je bila značajna. Inače sam osoba koja paniči zbog zdravlja. Igrom slučaja imala sam zakazan put na manastir Ostrog, a mama mi je tog dana, kad sam saznala dijagnozu, rekla: "Nemoj da ideš, ti si loše." Odgovorila sam da moram na Ostrog, a posle sam bila i na Egini. Tamo sam se smirila, a novac je prikupljen u rekordnom roku za dva meseca.
U Rusiju je na lečenje otišla početkom marta 2024. Svakodnevno je primala terapije. Najpre su prikupili matične ćelije, a potom je išla na hemioterapiju šest dana.
- Posle mesec dana doktor je rekao: "MS free." U tom trenutku osećala sam ushićenje, radost, nevericu. Sad normalno funkcionišem, kao nekada.
Antonio je iz Rijeke, kuvar po profesiji, a na lečenje u Rusiju stigao je sedam dana nakon nje.
Čula je da u bolnicu dolazi pacijent iz Hrvatske i bila je radosna što će moći da komunicira s nekim s naših prostora.
Venčali se prošle godine
- Sačekala sam ga u hodniku, bio je u invalidskim kolicima. Njega je bolest, da se tako izrazim, jače zahvatila. Mogao je minimalno da hoda, imao je jak tremor i spazam. To nije bila ljubav na prvi pogled, ali sam nekako osećala da će naše poznanstvo imati jednu specifičnu priču. Družili smo se, pričali, razmenjivali osećanja po pitanju bolesti, boravka u bolnici. Malo-pomalo, javila se i ljubav - srećno izgovara Anđela:
- Kad sam izašla iz bolnice nastavili smo se da redovno čujemo i shvatili smo koliko smo slični i koliko nas toga povezuje. Kad je i on izašao iz bolnice, odabrala sam da odem na razmenu studenata u Rijeku. I više se nisam vraćala u Srbiju. Viđali smo se svaki dan, ubrzo smo počeli da živimo zajedno, a venčali smo se 22. novembra prošle godine. Mojima je bilo teže da to prihvate, strahovali su kako ćemo da uspemo s obzirom na da imamo istu dijagnozu, ali s vremenom je došlo do prihvatanja.
Antonio još uvek ide na rehabilitaciju kako bi mogao potpuno da stane na noge, ali se više ne oslanja na invalidska kolica.
- Rusija je stvarno veliko čudo učinila za nas - zahvalna je Anđela.
Poseban trenutak
Dao joj svoju hranu
Tokom njihovih razgovora postepeno se razvila ljubav, uz mnogo saosećanja, razumevanja i podrške.
- Jedan od posebnih trenutaka bio je kad sam ostala bez grickalica, a apetit mi se povećao zbog terapije. Požalila sam se Antoniju, a on mi doneo sve svoje. Baš smo brinuli jedno o drugom. Kad su me pustili iz bolnice, nisam stigla da se pozdravim s njim, i to mi je baš teško palo. Rekla sam sebi da ću to nadomestiti jednog dana. Javili smo lekarima u Rusiji za našu vezu, bili su srećni i čestitali su nam.
Anđela kaže da je njena i Antoniova ljubav podseća na filmsku priču, te da je počela da piše roman.
- Imam jednu zbirku pesama iza sebe, a želela bih da naša priča bude veliko nadahnuće ljudima koji su izgubili veru i nadu, ali s druge strane moram da stavim akcenat na veru, jer sam se molila da pronađem muža koji će me prihvatiti i voleti. Među nama postoji veliko razumevanje, požrtvovanost, pažnja. Moram da pohvalim svog muža, stvarno je divan.
· Reaguj