"BRAT JE TOTALNA UHODA!" Ovako gen Z reaguje na Šekspirovog "Romea i Juliju"

Nedavno je nastavnica srednje škole po imenu Moli Dugan podelila reakcije svojih učenika na jedno od najpoznatijih Šekspirovih dela, "Romeo i Julija." Spojler: nisu bili oduševljeni.

Neki od komentara odražavali su iste zamerke koje su mnoge mlađe generacije imale prema nekada hvaljenim delima (gledamo tebe, romantične komedije iz devedesetih).

Na primer, jedan učenik je rekao: "Romeo je totalno smešan, maknite ga sa mog ekrana."

U međuvremenu, dvojica drugih učenika optužila su ga da je "totalna uhoda" sa "lošim šarmom" koji samo "želi devojku", odnosno devojku, ženu, ili da zvuči staromodno - "boo".

Ljudi u komentarima nisu se baš protivili tim zapažanjima.

- Brat je, totalna uhoda - napisao je jedan gledalac.

Drugi je dodao: - Brate, stvarno je bio uhoda i verovatno totalno smešan.

Jedna nastavnica je čak podelila: - Režirala sam ga prošle godine. Najbolja reakcija: - Gde su njihovi roditelji?!

Poseban oblik srednjoškolske sarkastične oštrine na delu

- Oh, pa vi nas stvarno mrzite - rekao je jedan učenik, očigledno nakon što je Dugan zamolila razred da izvade sveske.

Drugi je uputio prilično oštru opasku: - Nama ne trebaju titlovi. Nismo stari.

Ali potom su usledila i prava zbunjujuća pitanja koja su mnoge naterala da se zapitaju da li je ova generacija zapravo "zagorela":

"Da li je tada postojalo vreme? Kao, da li je postojalo kada su Romeo i Julija bili živi?"

"Da li je Šekspir stvarna osoba? Jer sam mislio da je jedan od tih grčkih bogova. Pa sam bio zbunjen."

Uf. To je... nešto.

Očigledno, i drugi nastavnici imaju slična iskustva:

- Jedne godine dobila sam pitanje: "Koje je Šekspirovo prezime?" - komentarisala je jedna.

Druga je podelila: - Na početku nastave o Ani Frank pitala sam osmake šta znaju o njoj... "Zar ona nije reperka?"

Ko zna - možda bi đaci više uživali u verziji "Romea i Julije" prilagođenoj Generaciji Z.

Šekspirovo delo oduvek predstavlja izazov za učenike

Njegove drame napisane su pre više od 400 godina i ponekad mogu delovati kao da su na potpuno drugom jeziku. Uz to, Šekspir je pisao u stihu, koristeći ritam i poetske figure koje su namenjene da se čuju na sceni, a ne da se tiho analiziraju u učionici. Kada se te replike izdvoje sa scene i stave u radni list ili udžbenik, učenicima može biti mnogo teže da se povežu sa stvarnim dešavanjima u priči. 

Šale, društvene norme i očekivanja oko ljubavi, porodice i braka u elizabetanskoj Engleskoj bile su vrlo različite od današnjih. Bez tog konteksta, postupci likova mogu delovati čudno, preterano ili čak problematično za savremenog čitaoca.

To je deo razloga zbog kojeg je podučavanje Šekspira tako poseban izazov. Nastavnici često moraju da igraju ulogu prevodilaca, vodeći učenike kroz nepoznat vokabular i istorijski kontekst, dok istovremeno otkrivaju vrlo ljudske priče koje stoje iza svega.

Kad se prevaziđe staromodno izražavanje, teme postaju iznenađujuće prepoznatljive

"Romeo i Julija" govori o borbi za moć, rivalstvu i impulsivnim odlukama koje izmaknu kontroli (i, valjda, o ljubavi). Te ideje su i danas lako prepoznatljive, čak i kada likovi izražavaju svoje emocije dramatično poetskim jezikom. Upravo to Šekspirova dela čini večnim i objašnjava zašto se i danas proučavaju u školama, iako srednjoškolcima često deluju teška i daleka.

Kurir.rs