Albanci miniraju film o Žutoj kući! Dželetović upozorava: Žestok udar lobija na "Žetvu", hoće da sakriju istinu o klanju Srba i trgovini organima!

"Žuta kuća" simbol je jednog od najmračnijih poglavlja Balkana - mesta gde su počinjeni zločini koji, uprkos dokazima, nikada nisu temeljno istraženi niti procesuirani.

- Nemojte dozvoliti da nas albanski lobi nadjača. Uporno postavljaju najnižu ocenu za film "Žetva" samo da ne bi zaživeo u bioskopima širom sveta. Za sada je ocena odlična jer uspevamo da im odolimo. Glasajte po svojoj savesti i utisku koji je film ostavio na vas. I to je dovoljno da ih pobedimo - apelovao je Dželetović, koji je građane zamolio da vest podele sa što većim brojem ljudi.

O filmu "Žetva"

Film "Žetva" osvetljava svedočenja o zloglasnoj "Žutoj kući" u Albaniji - mestu postalo simbol trgovine organima i zločina nad Srbima tokom i nakon sukoba na Kosovu i Metohiji.

- Radi se o čoveku koji nosi srce čovekovog sina kog je usvojio. Priča prenosi istinu širom sveta, otkriva ko su zapravo bili ljudi koji su činili ove zločine, UČK teroristi. Kada je Evropa procitala priču Dika Martija, angažovan je američki ambasador Džon Klint Vilijams, ekspert i specijalista, da proveri navode. Tri godine je istraživao i u izveštaju potvrdio da su "Žuta kuća" i trgovina organima zaista postojali - objasnio je ranije Dželetović za Kurir televiziju.

Na samom početku, kuća nije izgledala kao bolnica za vađenje organa, već kao zatvor u kojem su Srbi bili primorani da potpišu donaciju organa.

Dželetović navodi da je Jusuf, koji je obavljao transplantacije, uradio više od 3.000 zahvata, a koliko je bilo na Kosovu i Metohiji, ostaje nepoznato.

Stradali pred očima međunarodne zajednice

- Ti ljudi su stradali u doba mira, pred očima međunarodne zajednice. Niko nije reagovao - istakao je autor, dodajući da je dao imena i prezimena počinilaca međunarodnoj komisiji, ali odgovora nije bilo.

Veselin je dao imena i prezimena zlikovaca koji su stajali iza kriminalnih radnji na Kosovu i Metohiji, koju su predali međunarodnoj komisiji za trgovinu organima.

- Nikada nismo dobili odgovor. Majke su gledale kako im odvode decu, bacale se od tuge po podu, znale su imena i prezimena ljudi koji su oteli njihove sinove. Usledila su samo sitna hapšenja. Zapad je stvorila tu veštačku tvorevinu "državu Kosovo" koja počiva na srpskoj krvi. To je njihovo čedo i oni neće suditi ni Tačiju ni zlikovcima. Za sve će biti božanska pravda, kada nema ove zemaljske.

Najveći utisak je na njega ostavilo to što su ovakva dela upravo činjena u doba mira:

- Pred policajcima i vojnicima stradali su ljudi, a naš glas se nije čuo nigde. Za moj roman "Srpsko srce Johanovo" Olivera Katarina je rekla da sam monstruozni zločin opisao na poetski način, bez mržnje. Isto smo hteli i u filmu - rekao je Dželatović, otkrivajući i pokušaje da ga podmiti novcem:

Nudili pet miliona evra

- Nudili su mi pet miliona evra da promenim priču, ali sam odmah odbio.

Roman i film otkrivaju i sudbinu Jovana iz Velike Hoče, čije je srce bilo ukradeno i završilo u Nemačkoj kod bogatog Nemca Johana Vagnera. Tragove istine autor je pratio lično, odlazeći na sahrane i razgovarajući s preživelima, čija iskustva otkrivaju brutalnu stvarnost i bol koji traje generacijama.

- Nosio sam knjige na Kosovo, i otišao na sahranu. Od cele porodice ostao je samo dečak, kome su Albanci kidnapovali oca i povadili organe. Oko pet godina kasnije, dečaku su ubili i babu i dedu i bacili ih u kanal pored puta. U njihovo dvorište, opkoljeno bodljikavom žicom, petorica Šiptara upala je u kuću i prvo su ispred kuće preklali psa, a onda silovali dečakovu majku. Ona se obesila, jer nije mogla da podnese sramotu - ispricao je Dželetović ranije.

Crkveno zvono

Nakon presađivanja srca, Johan je počeo da sanja, a u san ga je uvek uvodilo crkveno zvono. Taj zvuk doveo ga je do jednog dvorišta, gde je video zgrade i dva psa kako laju, ali još nije video ljude.

Nakon nekoliko dana, u snu je video i stariju ženu kako hrani živinu, čoveka pod orahom, mladu ženu kako ga zaljubljeno gleda i dečaka koji trči. Ti snovi su mu neko vreme davali pozitivnu energiju, a onda su, posle mesec-dva, postali - noćne more.

Sanjao je kako ga vode vezanog u koloni, sa još četvoricom Srba i jednim Albancem, Azemom koji nije bio pristalica Republike Kosovo. Sa svima je razgovarao u snu i razumeo srpski jezik.