ZORA JE MIRISALA NA ZLO: Rafinerija nafte Pančevo je gorela, radnici su poginuli - a onda je nastala najčuvenija fotografija bombardovanja 1999. (FOTO)
Proleće 1999. godine u Pančevo nije mirisalo na cvetanje. U noćima koje su prethodile zori, vazduh je bio težak, zategnut, kao da unapred nosi vest o onome što dolazi. Tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije, industrijska zona grada pretvorena je u jednu od ključnih meta, a Rafinerija nafte Pančevo u simbol razaranja koji je ceo svet mogao da vidi.
U ranim jutarnjim satima tog kobnog 4. aprila, kada se noć lomila, a dan tek počinjao da se nazire, udari su stigli iznenada, ali ne i baš potpuno neočekivano. Oni koji su te noći bili u rafineriji već su živeli sa predosećajem da će upravo to mesto biti pogođeno. Smene su prolazile u tišini ispunjenoj strepnjom, među cevima, ventilima i rezervoarima koji su u svakom trenutku mogli postati meta.
Zora je mirisala na zlo
Eksplozije su presekle tu tišinu naglo i brutalno. Plamen je progutao konstrukcije, a dim se podizao visoko iznad grada, vidljiv kilometrima daleko. U tom haosu, granica između industrijskog postrojenja i ljudskog tela gotovo da je nestajala — metal i koža podjednako su bili izloženi sili udara.
- Bilo je to pred jutro… jedan udarac i prekid filma - prisećao se Slađan Perošević, jedan od retkih koji su tog 4. aprila iz pogona pančevačke rafinerije izašli živi.
Oni koji su uspeli da se izvuku govorili su kasnije o nestvarnim prizorima: gust, taman dim kroz koji probija plamen neobičnih boja, osećaj vreline koji briše svest o vremenu, telo koje prestaje da sluša um. Hladan beton pod leđima postajao je jedini oslonac u pokušaju da se preživi.
Te noći nisu svi izašli napolje. Sa dve rakete gađana je Energana, a trojica radnika, Duško Bogosavljev, Mirko Dmitrović i Dejan Bojković nisu uspeli živi da napuste kompleks rafinerije.
- Čitava smena koja je radila je stradala, imali smo i dosta ranjenih kolega. Posle tog bombardovanja praktično cela Rafinerija bila je uništena. Godine posle toga proveli smo u modernizaciji rafinerije i danas imamo jednu modernu fabriku sa ciklusom proizvodnih postrojenja koji je zaokružen. Ali ono što nećemo zaboraviti, a čega se svake godine sećamo na današnji dan, to je tragično stradanje naših kolega - izjavio je na prošlogodišnjem obeležavanju bombardovanja rafinerije direktor Bloka prerada NIS-a Vladimir Gagić.
Rafinerija je, kao i druga industrijska postrojenja, bila deo šire slike rata u kojem su energetski izvori predstavljali strateške ciljeve NATO pakta. Gađana je čak sedam puta tokom bombardovanja. U gradu se živelo između sirena i dima, između čekanja i nade da će sledeća noć ipak proći bez udara.
"Kosač"
A onda, u jednom od tih dana, nastala je fotografija koja će nadživeti i agresiju, i agresore, a možda i čitav NATO pakt, jedna od onih fotografija iz kategorije vanvremenskih.
Fotografiju "Kosač" usnimio je fotograf Zoran Jovanović Mačak na obroncima sela Starčevo kod Pančeva. U prvom planu — Vojislav Minić, čovek sa kosom u ruci, savijen nad telenom detelinom, uronjen u jednostavan, gotovo zaboravljen ritam svakodnevice. U pozadini — Rafinerija nafte Pančevo u plamenu i dim koji je prekrio čitav horizont.
Bez dramatike u pokretu, bez vidljive reakcije na ono što se dešava iza njega, taj čovek postaje tiha suprotnost svemu oko sebe. Slika ne nudi objašnjenje, ali nameće pitanje: da li je to prkos, navika, vera u Boga, ili jednostavno pobeda života nad smrću?
U tom prizoru mnogi su prepoznali suštinu tih dana. Ne u velikim rečima i gestovima, već u malim, upornim radnjama koje opstaju uprkos svemu. Sam fotograf poslao je ovu fotografiju na jedan konkurs Ujedinjenih nacija o zaštiti životne sredine, a, budući da iz opisa fotografije nije hteo da ukloni "spornu" reč "NATO", umesto među prve tri, fotografija je završila na osmom mestu, kao još jedan podsetnik unapred poznatog ishoda bitke velikih protiv malih.
Kurir/BBC/RTV
· Reaguj