Isus je svojim vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio rajska vrata: Posle dugotrajnih muka i patnji, u 3 po podne, uzviknuo je: Oče, u tvoje ruke predajem duh svoj

Poslednja večera na kojoj je Isus bio sa svojim učenicima naziva se još i Tajna večera.

Tog četvrtka, za stolom, Isus im se obratio: „Jedan od vas izdaće me“, ali nije hteo da izgovori ime izdajnika. Samo ih je upozorio: „Teško onom ko izda Sina čovečijeg; bolje bi mu bilo da se nije ni rodio!“

Jovan, omiljeni Isusov učenik, naslonio se na svog učitelja, i šapatom ga pitao: „Gospode, koji je taj izdajnik?“

„Onaj koji sa mnom umače zalogaj u so“, odgovorio mu je Isus, otkrivši tako da će ga izdati Juda Iskariotski. Onda se Judi obratio direktno: „Što si naumio da činiš, čini brže!“, a Juda se uvredio. Ustao je od stola i otišao u mrak. Niko od učenika, osim Jovana, nije razumeo o čemu se radi.

Na kraju večere, Isus je izlomio hleb i komade dao učenicima, govoreći im: „Uzmite, jedite, ovo je moje telo koje se za vas lomi, radi oproštenja grehova!“

Zatim je uzeo čašu s vinom i rekao: „Pijte iz nje svi, ovo je krv moja Novoga zaveta, koja se radi vas proliva za otpuštenje grehova“. I još je dodao: „Kad god ovaj hleb lomite i ovu čašu pijete, vi smrt moju objavljujete i obznanjujete. Ovo činite u moj spomen.“

Posle večere, Isus je sa učenicima otišao u Getsimanski vrt. Pozvao je Petra, Jovana i Jakova da pođu s njim dalje i pomole se, a ostalima je rekao da ih tu sačekaju.

Za to vreme Juda je otišao do svešteničkih glavara, Isusovih neprijatelja, koji su mu dali svoje sluge da mu pomognu da uhvate Isusa. Vodeći ih, Juda im je rekao: „S kime se budem pozdravio, to je Isus - njega hvatajte!“

Tako je i bilo: u vrtu, Juda je prišao Isusu, rekao mu: „Zdravo, učitelju!“, i poljubio ga, na šta su sluge skočile. Drugi Isusovi učenici pokušali su da ga odbrane, Petar je čak potegao nož i jednom slugi odsekao uvo, ali mu je Isus podviknuo: „Zadeni nož u korice! Ko mač poteže, od mača će i pasti. Zar da ne pijem čašu koju mi otac dade?“ Dodirom ruke iscelio je uvo napadača, koji ga je zatim, sa ostalim slugama, odveo u kuću prvosveštenika.

Sutradan su glavari i prvosveštenici judejski Isusa osudili na smrt. Saznavši to, Juda se pokajao. Bacio je trideset srebrnjaka, dobijenih za izdaju, i obesio se. Za one srebrnjake, sveštenici su kupili njivu i namenili je za groblje strancima.

Sećanje na ove događaje čuva se praznikom Veliki četvrtak. Na taj dan ujutru se na službi u crkvi vadi „agnec“ (osvećeni hleb), koji se potom izdrobi i osuši, i preko godine čuva u crkvi za pričešćivanje bolesnika. A uveče se drži veliko bdenije i čitaju opisi Isusovih strdanja iz jevanđelja.

Na ikoni posvećenoj ovom prazniku predstavljena je Tajna večera.

Veliki petak

U petak, u rano jutro posle noći u kojoj je uhvaćen, Isusa su iz kuće pravosveštenika Kajafe vezanog odveli kod Pontija Pilata, rimskog prokuratora u Judeji, koji je imao pravo da izriče smrtnu kaznu. Optužili su Isusa da kvari narod, da zabranjuje da se rimskom caru plaća danak i da za sebe tvrdi da je car.

Pilat na prvom saslušanju nije utvrdio nikakvu Isusovu krivicu, ali ljudi koji su ga doveli nisu to hteli da prihvate, i uporno su tražili smrtnu kaznu za njega. Pošto je optuženi bio iz Galileje, Pilat ga je prosledio Irodu, galilejskom upravitelju koji se zadesio u Jerusalimu, da mu on sudi. Isus, međutim, nije hteo da odgovara na Irodova pitanja, pa ga je ovaj, obučenog u belu haljinu, što je bio znak da nikakva krivica nije nađena, vratio Pilatu.

Rimski prokurator Pilat tada je sazvao judejske prvosveštenike i kneževe i kazao im: „Eto, dovedoste mi ovog čoveka, i ja ga ispitah i ne nađoh nikakve krivice, pa ga poslah Irodu, pa i on ne nađe krivice za šta bi zaslužio smrt, zato ću ga kazniti pa pustiti.“

U Judeji je tada postojao običaj da se na praznike oslobađaju osuđenici - svakog praznika po jedan. Pilat je, računajući da će Isus na taj način izaći iz zatvora, smatrao da će tako zadovoljiti obe strane: i sveštenike koji su tražili Isusovu osudu, i pravdu.

Događaji su, međutim, uzeli drugi tok. Po običaju, osuđenika koji će biti oslobođen birao je narod. Pa kad ih je Pilat pitao koga da oslobodi, masa je, podgovorena od prvosveštenika, izvikala nekog zlikovca Barabu, koji se u isto vreme našao u tamnici.

Rimski prokurator pokušao je još jednom da spase Isusa. Pitao je narod šta s njim da radi, a masa je zahučala: „Raspni ga! Raspni ga!“

Videvši to, Pilat je tu, pred narodom, oprao ruke, govoreći: „Ja nisam kriv u krvi ovog pravednika.“

Barabu su potom oslobodili, a Isusa su vojnici izbičevali, pa ga ogrnuli skerletnom kabanicom i stavili mu trnov venac na glavu, rugajući mu se: „Zdravo da si, care judejski!“

Tada je i galilejski upravitelj Irod pokušao da spase Isusa. Izveo ga je oblivenog krvlju pred narod i uzviknuo: „Ecce homo!“, to jest „Evo čoveka!“, u smislu: „Evo jadnika, bednog i žalosnog! Imajte milosrđa, jer i on je čovek!“

Ali narod nije odustajao, masa je hučala: „Raspni ga! Raspni ga!“

Na to se Pilat naljutio i doviknuo im: „Uzmite ga vi pa ga raspnite, ja ne nalazim na njemu krivice!“

On, međutim, nije smeo da oslobodi Isusa, jer su mu Jevreji poručili: „Ako ovoga pustiš, nisi prijatelj cezaru, a svako ko sebe carem čini, protivi se cezaru“, držeći se optužbe da Isus za sebe govori da je car. Zato je Pilat dozvolio Jevrejima da ga razapnu.

Vojnici su Isusu dali krst na koji će ga razapeti da ga sam nosi, i poveli ga kroz grad na brdo Golgotu. Tamo su poboli krst u zemlju, a na njegov vrh zakucali daščicu s natpisom „Isus Nazarećanin, car judejski“, kao objašnjenje krivice.

Pre nego što su ga razapeli, Isus je odbio da ispije vino spravljeno od aloje i smirne, kako bi opijen lakše podneo muke, jer je hteo da ostane pri svesti do smrti.

Podignut je na krst oko devet sati ujutru, a judejske starešine, svetina i vojnici ismevali su ga i rugali mu se. Raspet, Isus je podigao pogled ka nebu i kazao: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade!“, dok su u podnožju krsta njegova majka, njena sestra, Marija Magdalena i Jovan plakali.

Posle dugotrajnih muka i patnji, u tri po podne, Isus je uzviknuo: „Oče, u tvoje ruke predajem duh svoj!“, i izdahnuo, a u tom trenutku zemlja se jako zatresla, kamenje se otkinulo sa brda, grobovi su se otvorili, a „mnoga tela mrtvih poustajaše“.

Rimski oficir, videvši to, rekao je okupljenima: „Zaista ovaj čovek sin Božji beše!“, a uplašen narod se posle toga razbežao.

Uveče je kod Pilata otišao Josif iz Arimateje, bogat i pošten čovek, i tajni Isusov učenik, i dobio dozvolu da Isusa sahrani. Potom su on i Nikodim, drugi tajni Isusov učenik, skinuli telo svog učitelja s krsta, pomazali ga smirnom i alojom i uvili u platno, kao što je to običaj kod Jevreja, i položili ga u grob u Josifovom vrtu.

Naredna tri dana, Isusov grob čuvala je straža koju su postavili judejski sveštenici, a teška kamena ploča na njegovom ulazu bila je zapečaćena. Isus je, naime, za života propovedao da će vaskrsnuti tri dana posle smrti, pa su se oni bojali da će Isusovi sledbenici ukrasti telo, kako bi dokazali da je njihov učitelj „ustao iz groba“.

Dan kada je Isus razapet na krstu hrišćani nazivaju Velikim petkom. Tog dana liturgija se ne služi, osim ako na taj dan ne padaju Blagovesti, jer se na liturgiji Bogu prinosi beskrvna žrtva a na Veliki petak Isus je na žrtvu prineo sebe.

Dosledni hrišćani tog dana strogo poste, uzimajući samo suvi hleb i vodu, a neki i „jednoniče“, ceo dan ništa ne jedu i ne piju, a tek uveče, kada izađu zvezde, uzmu malo hleba i vode.

Na ikoni Velikog petka predstavljen je Isus Hrist razapet na krstu.

Zbog tuge i žalosti, počev od bdenja na Veliki četvrtak pa tokom celog Velikog petka, ne zvone crkvena zvona, već se vreme bogosluženja i oglašavanje mrtvaca obznanjuju udarcima u drvenu dasku, „klepalima“.

Uskrs

Isus je sahranjen u petak uveče, u subotu je njegovo telo počivalo u grobu, a u nedelju rano ujutru osetio se snažan zemljotres kad je anđeo Božji sleteo u vrt Josifa iz Arimateje, oborio ploču navaljenu na ulaz u grob i seo na nju. „Lice njegovo beše svetlo kao munja, a odelo belo kao sneg.“

Stražari koji su čuvali grob, kad su došli sebi od straha, pobegli su u grad... Kad je anđeo sklonio ploču, iza nje nije bilo tela - Isus je pre toga već bio vaskrsao i izašao. Grob je otvoren da bi se Hristovi učenici uverili u uskrsnuće.

Prva je tog jutra, pre svanuća, prazan grob videla Marija Magdalena. Pomislila je da je telo ukradeno i sahranjeno na drugom mestu, pa je otrčala do Petra i Jovana. Oni su požurili ispred nje, i u grobu našli platno u koje je telo bilo umotano, a onda otišli da nađu drugove. Mariji, koja je pristigla kasnije, u grobu se javio Isus Hrist, ali joj niko nije verovao kad je radosna otrčala da javi radosnu vest o uskrsnuću.

U međuvremenu su na grob pristigle i druge žene. Njih je, sedeći na ploči, sačekao anđeo u belim haljinama, koji im je rekao: „Ne bojte se! Ja znam da vi tražite Isusa Nazarećanina - raspetoga. On je vaskrsao; nema ga ovde. Nego idite i kažite učenicima njegovim da idu u Galileju, tamo će ga videti.“ Tako se glas o Hristovom vaskrsenju raširio po celom gradu.

Stražari koji su čuvali Hristov grob sa svoje strane obavestili su prvosveštenike i jevrejske starešine o ovom događaju. Glavari su im platili i naložili da uskrsnuće prećute, a da prošire glas da su se uspavali i da je telo tada ukradeno.

Kasnije tog dana Isus se, ne govoreći im ko je, priključio dvojici svojih učenika Luki i Kleopi, koji su se iz Jerusalima zaputili u u varošicu Emaus. Prepoznali su ga tek za obedom, dok je lomio hleb, i smesta se vratili u Jerusalim da ostalim apostolima jave radosnu vest. Oni su se okupili u jednoj sobi, i odjednom se Isus pojavio među njima.

„Mir vam!“, pozdravio ih je, ali su se oni uplašili, misleći da je pred njima priviđenje.

On ih je razuveravao: „Što se plašite? I zašto takve misli ulaze u vaša srca? Vidite ruke moje i noge moje; ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh kostiju i tela nema, kao što vidite da ja imam.“ I dok su se oni još čudili, upita ih: „Imate li što za jelo?“, a oni mu iznesoše komad pečene ribe i meda u saću, što on pred njima pojede, da ih uveri da nije priviđenje.

Vaskrsenje (Uskrs, Veligdan) praznovao se još od vremena apostola, ali ne svuda u isti dan: negde je proslavljan zajedno s jevrejskom Pashom, negde 14. dana jevrejskog meseca Nisana, a negde u nedelju posle jevrejske Pashe. Tek na prvom Vaseljenskom saboru 325. godine, određen je jedinstven termin - prva nedelja posle jevrejske Pashe i punog meseca. Uskrs je, dakle, pokretan praznik, i može pasti između 4. aprila i 8. maja, a uvek je u nedelju.

To je najsvečaniji praznik, praznik nad praznicima. Na taj dan skidaju se dveri u crkvi na oltaru, čime se pokazuje da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Cela nedelja po Uskrsu naziva se Svetla nedelja, a crkvene pesme koje se tada pevaju pune su radosti i veselja. One se pevaju čak i u tužnim prilikama, recimo na pogrebu, ako se desi te nedelje.

Na Uskrs i tokom cele Svetle nedelje ljudi se pozdravlja sa: „Hristos voskrese!“ i „Vaistinu voskrese!“.

PUT KRSTA, PUT SUZA ILI PUT BOLA

(lat. Via Dolorosa) stradalni je put Isusa Hrista, kojim je prošao kroz Jerusalim noseći krst. Ova ulica se nalazi unutar zidina starog grada Jerusalima i obeležava poslednji Isusov put na brdo Golgota, gde je bio razapet na krstu.

Put je obeležen sa 14 stanica, a svaka stanica obeležava biblijski događaj Isusovog stradanja.

Poslednjih pet stanica desila su se na brdu Golgota, gde je danas Hram Vaskrsenja Hristovog.

Prva stanica

Vila Antonija: Isus je na ovom mestu osuđen na smrt.

A Isusa povedoše od Kajafe u sudnicu. Ali beše jutro, i oni ne uđoše u sudnicu da se ne bi opoganili, nego da bi mogli jesti pashu. (Jn. 18,28)

Druga stanica

Litostrotos: Na ovom mestu je Hristos posle bičevanja dobio krunu od trnja i uzeo svoj krst.

A Isus izađe napolje pod vencom od trnja i u skerletnoj haljini. Pilat im reče: „Evo čoveka!“ (Jn. 19,5)

Treća stanica

Označava prvi Isusov padpod krstom i danas to mesto obeležava Poljska kapela.

Četvrta stanica

Presveta Bogorodica stajala je uz put da bi mogla poslednji put da bude licem uz lice sa Isusom. Na tom mestu je danas Kapela Bogorodičinog grča - Jermenska kapela.

Peta stanica

Simon iz Kirineje bio je prinuđen da potpomogne, tako što je nosio Isusov krst. Danas se tu nalazi Franciskanski oratorijum, gde se Via Dolorosa naglo uspinje prema Golgoti.

Šesta stanica

Ovde se čuva uspomena na susret Isusa i Veronike koja mu je obrisala lice velom na kome su se ocrtale njegove crte lica. Taj veo se od 8. veka čuva u bazilici Svetog Petra u Rimu. Priča je najverovatnije istorijska i prvi put se spominje u srednjem veku, dok je u jevanđeljima nema

Sedma stanica

Označava drugi Isusov pad ispod krsta

Osma stanica

Na ovom mestu se Isus susreo s pobožnim ženama iz Jerusalima. A Isus obazrevši se na njih reče:

Kćeri jerusalimske! Ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i decom svojom. (Lk. 23,28)

Deveta stanica

Ovde je Isus pao po treći i poslednji put na putu prema Golgoti. Danas se ova stanica nalazi kod rimskog zida, odmah do apside i krova Hrama Svetog groba.

Deseta stanica

Predstavlja znak sećanja na deljenje Hristovih haljina. Nalazi se nekoliko metara od ulaza u Crkvu Svetog groba sa desne strane.

A kad ga razapeše, razdeliše haljine njegove bacivši kocke. (Mt. 27,35)

Jedanaestastanica

To je mesto na kome je Isus razapet. Nalazi se u latinskom delu Crkve Svetog groba.

I noseći krst svoj izađe na mesto koje se zove Kosturnica, a jevrejski Golgota. (Jn. 19,17)

Dvanaesta stanica

Na ovoj stanici se nalazi stena koja je pukla u trenutku Isusove smrti. Danas je tu pravoslavni oltar.

A gora se Sinajska sva dimljaše, jer siđe na nju Gospod u ognju i dim se iz nje podizaše kao dim iz peći, i sva se gora tresaše veoma. (Mojsije 2,18)

Trinaesta stanica

Podseća na spuštanje beživotnog tela Isusa Hrista sa krsta. To je ploča miropomazanja, iznad koje je osam belih kandila svih hrišćanskih zajednica i nalazi se na samom ulazu u Hram Vaskrsenja Hristovog.

Dođe Josif iz Arimateje, pošten savetnik, koji i sam Carstvo Božije čekaše, i usudi se te uđe k Pilatu i zatraži telo Isusovo. (Mk. 15,43)

Četrnaesta stanica

Najsvetije mesto hrišćanstva: Crkva u crkvi - mesto gde je Hristovo telo položeno u grobnicu i mesto njegovog Vaskrsenja. To mesto je danas centar hrišćanstva i dele ga sve hrišćanske religije.

I Metnu Ga u novi svoj grob što je bio isekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide. (Mt. 27,60) I ne našavši tela njegovog, dođoše govoreći da su im se anđeli javili koji su kazali da je On živ. (Lk. 24,23)

Momčilo Petrović