INDUSTRIJA SMRTI NA BALKANU: "Žuta kuća" kao ključna tačka razrađenog lanca trgovine ljudima i decenije bez pravde za žrtve
Ni nakon 20 godina, stravični zločini koji su se dogodili u ozloglašenoj „Žutoj kući“ na severu Albanije nisu dobili svoj sudski epilog. Reč je o zločinu koji prevazilazi granice poimanja - o industriji smrti u srcu Evrope krajem 20. veka, gde je vršena ilegalna trgovina organima.
Roman i film nisu samo umetnička dela, oni su optužnica ispisana krvlju nevinih. Od „Žute kuće“ u Albaniji do hodnika međunarodnih institucija, gde su dokazi misteriozno nestajali, postavlja se pitanje: ko je dozvolio da se srpski organi prodaju na crnom tržištu dok je svet okretao glavu?
O ovoj temi su u emisiji "Puls Srbije vikend", kod voditeljke Krune Une Mitrović, govorili: Veselin Dželetović, književnik i novinar, Dragan Vujičić, novinar i Dragoslav Bokan, reditelj.
Roman i svedočenja o „Žutoj kući“
Veselin Dželetović napisao je knjigu „Srpsko srce Johanovo" inspirisanu istinitim događajima i susretom sa čovekom koji je tvrdio da u sebi nosi srce Srbina stradalog u „Žutoj kući“. Na osnovu ovog romana snimljen je i film „Žetva", a autor je komentarisao događaje povezane sa ovim slučajem:
- Svih 300 i nešto naših koji se pominju, a koji su završili kao žrtve trgovine organima, izgleda da su bili primorani da potpišu dokumenta kao da su donori organa. Sumnjam da bi neko ko je položio Hipokratovu zakletvu mogao da učestvuje u takvom činu, znajući da je reč o kidnapovanim ljudima. Moja priča govori o događaju kada mi jedan Nemac kaže: "Došao sam do kuće čoveka čije srce nosim, naslonio sam se na bodljikavu žicu i gledao dvorište." On je došao sa jednim ciljem, da da novac, da ništa ne kaže i da se vrati u Nemačku.
Industrija smrti i nevidljivi lanac trgovine organima
„Žuta kuća“ nije samo izolovan incident, već ključna tačka u vrlo razrađenom mehanizmu i logističkom lancu. Postavlja se pitanje ko je omogućio da stotine ljudi neopaženo prevoze preko državne granice iz Srbije u Albaniju, pod nosem međunarodnih snaga.
- 1999. godine američki novinar Montgomeri bio je u hotelu Grand. To je bilo vreme kada se Pulicer dobijao ukoliko pronađeš neki srpski zločin, i to je bila odskočna daska u tom novinarstvu, koje, bogu hvala, sada gotovo da ne postoji. Montgomeri je otišao do te "Ćuške", tamo ga je vozio jedan Šiptar koji je rekao: "Ej, u Ćuški nije bilo ništa, šta smo mi njima radili?" Kada ga je novinar pitao šta su im radili, odgovorio je: "Mi smo im vadili organe’“, kaže Vujičić i dodaje:
- Iste godine Montgomeri piše izveštaj Karli del Ponte i predaje gde treba. Montgomeri je imao jedan uslov - da pođe sa kamerom i dokumentuje sve u Albaniji. Njegovo prisustvo je bilo dozvoljeno, i svi snimci koje danas vidite iz "Žute kuće" potiču od tih snimaka. Pitanje je zašto je Karla del Ponte ćutala pet godina i zašto je tek pred odlazak ispričala celu priču?“
Decenije bez pravde za žrtve „Žute kuće“
Osnovno pitanje koje se uvek postavlja kada se pomene „Žuta kuća“ jeste zašto, uprkos brojnim izveštajima i saznanjima, do danas ne postoji nijedna pravosnažna presuda koja ovaj slučaj jasno tretira kao trgovinu organima.
Bokan ističe da je možda bilo razumljivo čuditi se 1991. godine, ali da je neshvatljivo da to činimo i danas, 2026, nakon hiljada sličnih slučajeva zaborava, marginalizacije, sklanjanja i relativizacije istine. On naglašava da je neophodno da se suočimo sa činjenicama i zapitamo šta je na nama da uradimo.
Podsetimo, „Žuta kuća“ je naziv za objekat na severu Albanije, u blizini Burelja (selo Ribe), za koji postoje sumnje da je posle sukoba na Kosovu i Metohiji korišćen kao improvizovani medicinski centar za nelegalno vađenje organa otetim osobama.
Prema rezultatima istraga, žrtve - pretežno Srbi koji su prethodno bili zatočeni u logorima na području Kuksa i Tropoje - držane su u skrivenim objektima, a zatim prebacivane u selo Ribe. Istražitelji UNMIK-a su još 2004. godine zabeležili da su zidovi kuće bili sveže okrečeni, ali je naknadna hemijska analiza luminolom ukazala na prisustvo značajnih tragova krvi u prostoriji za koju se sumnja da je korišćena kao operaciona sala. Prema istim nalazima, u dvorištu su otkrivene i jame sa medicinskim otpadom.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
