"Majka traži 500€ za Vaskrs, a ja ribam podove u Nemačkoj" Ispovest žene s Balkana zapalila mreže, očitala lekciju svima
Život u inostranstvu za mnoge ljude sa Balkana predstavlja šansu za bolju budućnost, ali iza toga često stoje težak rad, odricanja i stalna borba sa troškovima. Ipak, najteži deo, neretko nije posao - već očekivanja porodice koja veruje da novac u tuđini dolazi lako, pa granica između pomoći i iskorišćavanja postaje sve tanja.
Upravo jedna takva ispovest osvanula je na Fejsbuk stranici "Balkanci u Njemačkoj", gde je žena sa Balkana podelila svoju frustraciju zbog pritiska porodice. Kako je otkrila, ona i suprug već godinama žive i rade u Nemačkoj, trudeći se da obezbede stabilan život. Istovremeno redovno pomažu i najbližima koji su ostali u rodnom kraju - što, priznaje, često zna da bude naporno.
"Pozdrav... sramota me je i da pišem, ali moram negde da izbacim iz sebe. U Nemačkoj smo muž i ja već pet godina. Oboje radimo, on na građevini, ja čistim po kućama i bolnicama. Nije nam loše, ali daleko od toga da živimo u izobilju kao što neki misle. Svakog meseca šaljemo novac mojima i njegovima dole, plaćamo lekove, račune, šaljemo pakete...
Problem je što su moji dole navikli da smo mi 'bankomati'. Sad kada smo rekli da nećemo dolaziti za Vaskrs jer moramo da štedimo za stan (gazda nam podiže kiriju za 200 evra), nastao je haos.
Moja rođena majka mi kaže: 'Pa zar nemate barem 500 evra da pošaljete kad već ne dolazite, da proslavimo kako treba?'
"Ja te pare zaradim ribajući tuđe podove"
Ljudi moji, pa ja te pare zaradim na kolenima ribajući tuđe podove! Niko ne pita kako smo mi, jesmo li umorni, jesmo li zdravi… samo pitaju kada će pare i kada ćemo doći s punim autom poklona. Osećam se kao stranac i ovde i tamo.
Da li ja grešim što želim nešto i za svoju decu da ostavim ovde, ili sam stvarno 'postala Nemica' kako oni kažu čim ne dam poslednji cent iz džepa? Kako vi izlazite na kraj s familijom koja misli da ovde pare rastu na drvetu?", pitala se ona na kraju svoje objave.
"Ima skoro svako tako nekoga"
Njena priča brzo je izazvala lavinu reakcija, jer su se mnogi prepoznali u istoj situaciji - rastrzani između života koji grade u inostranstvu i očekivanja onih koji od njih traže sve više.
"Ima skoro svako tako nekoga. Ljudi više ne cene tuđi posao i muku dok se dođe do novca. Svi misle da pare padaju s neba i da plivate u njima. Ta vremena su prošla i sada je svuda sve teže i teže. Došlo je vreme da se pobrinete za sebe i svoju decu. Previše ste ih navikli da dobijaju poklone kao da štampate evre i zato je takva reakcija. Zato pamet u glavu i ako baš morate, pošaljite im minimum koliko mislite da možete i ništa više. Probajte da objasnite kakvo je stanje i ako shvate – dobro, a ako ne, vi ste sve probali što je u vašoj moći i nastavite da živite kako vam diktiraju uslovi života u Nemačkoj", napisala je jedna korisnica.
Deca brzo zaborave žrtvu roditelja
Za njom se javila druga, koja je dodala da ipak lično ne vidi ništa loše u pomaganju roditeljima, naglasivši da deca brzo zaborave žrtvu svojih roditelja:
"Šta da kažem?! Svi vi ste zaboravili koliko su majka i otac potrošili na vas, bilo im je teže nego nama danas, a nisu kukali, davali su nam sve što su imali. Ali deca brzo zaborave tu njihovu žrtvu. Postanu ohola i sebična, nažalost. Ali godine brzo prolaze – nećemo uvek imati roditelje, zapamtite. Isus je rekao: poštuj oca i majku da ti bude dobro na zemlji".
"Ja sam to davno sve svela na nulu"
Još jedna korisnica je napisala da je ona davno odlučila da prestane da šalje novac i poklone, jer je shvatila da koliko god da daje, roditeljima je uvek malo:
"Ja sam to davno sve svela na nulu. Koliko god da dajete, njima je malo. Ne šaljite ništa, ne kupujte ništa. Tek tada ćete videti ko vas voli i poštuje. A takva bezobrazna majka ne bi više ni čokoladu dobila od mene."
"Moraju i roditelji da imaju razumevanja"
Na kraju, javila se žena koja i sama ima decu u inostranstvu te je napisala svoje iskustvo - ističući da roditelji takođe moraju imati razumevanja.
"Imam jednog sina u Americi, jednog u Nemačkoj. Nikad nisam ni tražila, ni očekivala da mi šalju novac. Muž i ja imamo penzije, koje su minimalne, muž radi honorarno, čak i uštedimo za godišnji odmor, za registraciju auta, kurban. Deca kad dođu daju koliko mogu, ali to uglavnom ode na povećane troškove struje, hrane. Moraju i roditelji da imaju razumevanja i smanje svoje troškove", zaključila je ona.
Kurir.rs/ Blic
