"Kako je, borci, držite se hrabro, ne sme ni pedalj ove zemlje da padne!" – major Dragutin Dimčevski u borbi za život i smrt na Košarama 1999.

Veliki petak, 9. april 1999. godine, označio je početak krvavih bitaka na Košarama, gde su srpski vojnici, pod komandom penzionisanog potpukovnika (tada majora) Dragutina Dimčevskog, hrabro stajali naspram višestruko nadmoćnog neprijatelja.

- Veliki petak 9. aprila 1999. Major Dragutin Dimčevski na neprekidnoj je vezi s jedinicama na karaulama. Na motoroli čuje da je artiljerija iz Albanije počela da zasipa karaulu Morina. Odmah se sprema i iz Đakovice odlazi na komandno mesto bataljona, gde ga vozi stariji vodnik Dejan Stefanović - piše Fejsbuk stranica "Bombardovanje Srbije 1999. - Da se nikad ne zaboravi".

Tamo ga je čekao komandant graničnog bataljona major Duško Šljivančanin.

- Dogovaraju se da Šljivančanin krene na Morinu, a Dimčevski na Košare s vodnikom Zlatkom Nikolićem, šest vojnika i dva vozila. Odmah kreću na Košare i ne sluteći da odlaze u pakao, koji će trajati do kraja agresije. Posle zadnje krivine ispred karaule nailaze na traktor posred puta od kog ne mogu da prođu vozilima. Tim traktorom je vodnik Tomislav Račić sam došao iz Batuše čim je čuo da je napad počeo. Takvi su graničari, njima je granica važnija od života - ističe se.

Račića su ispred karaule uočili teroristi s albanske teritorije i otvorili vatru na njega mitraljezom.

Krvave bitke

- Račić je munjevito iskočio iz traktora u pokretu, zaklonio se i otišao do boraca na liniji. Da je Dimčevski prošao vozilima pored traktora, ne bi im bilo spasa jer su teroristi to područje pokrivali mitraljezom. Dimčevski preuzima komandu nad celim rejonom odbrane Košara, gde su se vodile krvave bitke s plaćenicima, specijalcima i teroristima koji jurišaju iz Albanije - navodi ova stranica.

U šest časova neprijatelj prebacuje artiljerijsku paljbu na karaulu, koju pogađaju četiri mine.

- Naši borci na 120 do 150 metara vide grupu od desetak terorista s ogromnim rancima na leđima kako izlaze iz šume, razvijeni u strelce za borbu. Deru se kao drogirani, a naši borci otvaraju vatru iz mitraljeza i tromblona, nekoliko mrtvih terorista pada u sneg. Upomoć im priskače tridesetak plaćenika, a uskoro počinje i minobacačka vatra. Ubrzo se na motoroli čuje da je karaula Košare na celom rejonu odbrane napadnuta minobacačima, bestrzajnim topovima, a posle artiljerijske pripreme teroristi pokušavaju pešadijski proboj - piše ova stranica:

"Držite se hrabro"

- "Kako je, borci, držite se hrabro, ne sme ni pedalj ove zemlje da padne! Ovo je borba na život i smrt", govori major Dimčevski.

Nazad se nije imalo gde, teroristi kidišu sa svih strana, pokušavaju da opkole graničare.

- S teritorije Albanije gruvaju minobacači i teška artiljerija, ali malobrojni srpski vojnici ih hrabro dočekuju i odlučno odbijaju mnogostruko jačeg neprijatelja. Dimčevski ide od rova do rova, od vojnika do vojnika, hrabri ih, podiže im moral. Bili su to najkritičniji trenuci na području Košara: odnos snaga je bio 30 na jedan u korist neprijatelja.

Sve do 19 časova Dimčevski sa borcima odoleva svim napadima.

"Majore, čuvajte se"

- Uveče, borci su u potkovici, odnosno u šaku i ostaju bez municije. Jedni drugima dele poslednje metke i po koju bombu. Vodnik Saša ima pištolj 7,65 milimetara, bombu i par metaka u automatskoj pušci. Dimčevski takođe ostaje s nekoliko metaka. Mine udaraju u grudobrane, a naši borci, mada izuzetno motivisani za borbu, moraju na rezervne položaje - navodi se.

Desetar Šarac izlazi iz rova i tog trenutka mina pada direktno na mesto na kome je samo sekund bio. Sreća.

- Vojnici kažu Dimčevskom: "Gospodine majore, čuvajte se!", major odgovara: "Ima ko će da me zameni, ne brinite", na šta jedan borac dobacuje: "Ne može vas niko da zameni, vi ste nama sve."

Kurir/ FB Bombardovanje Srbije 1999. - Da se nikad ne zaboravi