MI SMO NAROD KOJI NIJE POKLEKAO NI PRED OSVAJAČIMA KAO ŠTO JE BIO NATO! Heroji sa Košara za Kurir: "Ne smemo da zaboravimo one koji su podneli najveći teret..."
Jedinstvo, sloga i profesionalnost svih boraca učinili su da Košare ostanu upamćene kao jedna od najtežih, ali i najslavnijih bitaka koja je postala simbol odbrane otadžbine.
Gosti današnje emisije "Puls Srbije" bili su Dejan Blagojević - pripadnik padobranske jedinice u odbrani Košara, Ljubinko Đurković - pukovnik Komandant odbrane Košara i Miodrag Jevtić - pukovnik.
- Jutros sam se probudio sa sećanjem na ono što se desilo pre 27 godina i ne izlazi iz pamćenja. Kada taj dan dođe, sve te slike se vrate u sekundi. Trudimo se da zaboravimo te trenutke, ali nas oni prate kroz ceo život. Sam pritisak borbe na Košarama bio je ogroman. Učestvovao sam i tokom devedesetih, ali 1999. godina je bila najteža u mom životu. Najteža. I verujem da su ovi dani, kada se sve to približava, veoma teški za prisećanje i bolni - rekao je Blagojević.
Sećanja koja ne blede
Kako Blagojević kaže, iako pokušava da zaboravi, jedno sećanje iz najtežih borbenih dana, obeleženih velikim gubicima i primerima lične hrabrosti, i danas mu se vraća u trenu.
- Trudimo se da zaboravimo te detalje. Međutim, jedan jedini detalj može u sekundi da vrati sve ono što se dešavalo 1999. u tom periodu. Najteži deo mog života bila je bitka za Maja Glavu. Tada smo imali zadatak da uđemo na neprijateljsku teritoriju, gde je borba trajala šest do sedam sati. U tom periodu, na tom pravcu, 1998. godine izgubili smo komandanta, načelnika štaba Gorana Ostojića. U istoj bici na Maja Glavi ranjen je i načelnik štaba, potpukovnik Vidoje Kovačević. To govori da su naši najviši oficiri bili rame uz rame sa nama na prvoj liniji - naveo je.
Kroz potresno sećanje na ranjenog borca koji je i u najtežem trenutku mislio na saborce i položaj, oslikava se veličina žrtve i nesebičnost koja ne bledi, za Kurir televiziju, izjavio je Đurković.
- Nažalost, i svesno i podsvesno, borimo se da se to nikada ne zaboravi. To su velike žrtve i pogibije boraca čije su poslednje reči bile: "Za ovu zemlju vredi poginuti. I kada umrem, neka me Bog primi u raj, jer smo pakao prošli." Sećam se i reči teško ranjenog borca, koga njegovi drugovi izvlače sa fronta da mu se ukaže lekarska pomoć. Kaže mi: "Komandante, vi ovo ne radite dobro." Pitam ga: "Zašto, Sokole?" A on odgovara: "Zato što si odredio deset ljudi da me nose do ambulantnog prihvatilišta, koje je bilo kilometrima daleko, prema Juniku, po snegu, mrazu i u uslovima koji su bili zastrašujući - pravi pakao. I ti i ja znamo da ja neću stići živ, a ovih deset vojnika su povučeni sa prve linije fronta, gde neprijatelj može da probije liniju" - kaže Đurković.
- Možete zamisliti kolika je to hrabrost i veličina tog borca. A nije bio jedini - bilo ih je još. U trenutku kada je svestan da mu nema spasa, ne razmišlja o sopstvenom životu, već o odbrani otadžbine. Od tog trenutka više nisam pitao. Ono što ne smemo da zapostavimo, kao društvo i kao zajednica, jestenaša obaveza prema onima koji su podneli najveći teret. U svim segmentima društva - od javne sfere i politike do svakodnevnog života - moramo da se izborimo da se to pitanje sistemski reši - rekao je.
Linija koja nije popustila
Kako Jevtić ističe, ključnu ulogu u odbrani imala je prva linija boraca, čija je izdržljivost presudno uticala na tok događaja.
- Boj na Košarama je izuzetno značajna bitka, jer je predstavljao pokušaj kopnene operacije NATO pakta protiv Savezne Republike Jugoslavije, sa namerom prodora na prostor Kosova i Metohije. Da ti mladi ljudi koji su tamo bili, zajedno sa svojim oficirima, nisu izdržali, naša današnjica bi verovatno izgledala drugačije. Naša vojska nije bila vojno poražena od jedne takve sile, a najveće zasluge pripadaju upravo onima koji su bili na prvom pojasu odbrane - 125. brigadi, uz ojačanja 72., 63. i 549. jedinice - istakao je Jevtić.
- U mnogim aspektima, ta borba podseća na događaje iz 1914. godine. Nije slučajno podignut spomenik junacima sa Košara koji simbolično povezuje vojnike tog vremena sa borcima iz Prvog svetskog rata i čak iz srednjeg veka. Time se šalje poruka o kontinuitetu borbe, državotvornosti i nepokoru - o narodu koji ne poklekne ni pred nadmoćnijim protivnikom, kakav je bio NATO pakt, uz podršku brojnih drugih država - rekao je, za "Puls Srbije".
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
