Posle posta svi Srbi prave istu grešku: Nagli prelazak na meso, pečenje i kolače može napraviti haos u organizmu, opasna su i jaja
Završetak višenedeljnog vaskršnjeg posta i dolazak Vaskrsa označavaju povratak bogatoj, mrsnoj trpezi, ali lekari upozoravaju da upravo taj nagli prelazak sa posne na kaloričnu ishranu može predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje. U danima praznika, kada dominiraju pečenje, jaja, kolači i raznovrsna masna jela, mnogi zaborave na umerenost, što može imati neprijatne posledice po organizam.
Stručnjaci ističu da prejedanje tokom praznika može izazvati niz tegoba - od osećaja napetosti i nadutosti u stomaku, preko gorušice i podrigivanja, do grčeva u crevima. Kod osoba koje već imaju zdravstvene probleme, poput čira, gastritisa ili kile, prekomeran unos hrane može dodatno pogoršati postojeće stanje i dovesti do ozbiljnijih komplikacija.
Iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" podsećaju da se način ishrane tokom posta značajno razlikuje od uobičajenog režima. U tom periodu iz jelovnika se izbacuju namirnice životinjskog porekla, a ishrana se bazira na voću, povrću, žitaricama i ribi. Posna hrana, naročito kada je pripremljena na vodi ili uz minimalnu količinu ulja, znatno je lakša za varenje u poređenju sa začinjenom i masnom hranom.
Na trpezi obavezno meso i kolači
Međutim, po završetku posta, praznična trpeza obiluje upravo onim namirnicama kojih su se mnogi odricali, mesom, pečenjem, raznim rolatima, salatama sa majonezom ili pavlakom, kao i kolačima bogatim čokoladom i šećerom. Često se tome pridružuje i konzumacija alkohola. Ukoliko se uz ovako kalorične obroke izgubi mera, posledice poput mučnine, nadutosti i bolova u stomaku gotovo su neizbežne.
Da bi se izbegli zdravstveni problemi, stručnjaci naglašavaju da je neophodno da prelazak sa posne na mrsnu hranu bude postepen i kontrolisan. Preporučuje se unos manjih količina hrane raspoređenih u tri do pet obroka dnevno, kako bi se organizam lakše prilagodio promenama.
Pažljivo s mesom
Kada je reč o uvođenju mesa, savetuje se da se započne sa lakšim vrstama, poput piletine i ćuretine, uz istovremeno zadržavanje ribe u jelovniku barem dva puta nedeljno. Što se tiče mlečnih proizvoda, preporuka je da se najpre uvedu oni sa nižim sadržajem mlečne masti, poput mladog sira, jogurta i kiselog mleka.
U periodu adaptacije na mrsnu ishranu važno je nastaviti sa unosom voća, svežih salata, kuvanog povrća, žitarica i orašastih plodova, kako bi se očuvala ravnoteža u ishrani. Takođe, poseban akcenat stavlja se na način pripreme hrane kuvana i dinstana jela sa manjom količinom ulja znatno su pogodnija za varenje od pohovanih i prženih obroka, koji bi i inače trebalo da budu izuzetak, a ne pravilo.
Iako je prazničnoj trpezi teško odoleti, lekari poručuju da je umerenost ključ očuvanja zdravlja. Pažljivim izborom namirnica i kontrolom količine unete hrane, čak i u vreme praznika, moguće je uživati u bogatoj trpezi bez neželjenih posledica po organizam.
Koliko najviše pojesti jaja
Dolazak Vaskrsa svake godine donosi prepoznatljivu sliku trpeze ukrašene šarenim jajima, koja simbolizuju novi život i obnovu. Porodice širom zemlje već danima unapred pripremaju boje, lukovinu i razne tehnike ukrašavanja, dok najmlađi s nestrpljenjem čekaju tradicionalno kucanje jajima.
Iako su jaja bogata proteinima, vitaminima i zdravim mastima, preporuka je da odrasla osoba ne unosi više od 2 do 3 jaja dnevno. Prekomeran unos može opteretiti organizam, posebno kod osoba sa povišenim holesterolom ili kardiovaskularnim problemima.
