Ostavio ženu i decu da bi branio srpsku braću: Igor je bio ruski tajni agent, prošao pakao Černobilja, a onda stigao na Kosovo!
U odbrani Kosova i Metohije 1999. godine, pored srpskih vojnika i policajaca, učestvovao je i određeni broj ruskih dobrovoljaca koji su došli da pruže podršku u najtežim danima sukoba.
Među njima se posebno istakao Igor Lavovič Nesterenko, pripadnik ruskih bezbednosnih službi, koji je tokom boravka na KiM raspoređen u 549. motorizovanu brigadu.
Zbog svoje hrabrosti i angažovanja u borbenim dejstvima, kasnije je posthumno odlikovan, a saborci ga opisuju kao tihog, skromnog i izuzetno posvećenog vojnika koji je "radio više nego što je govorio".
Priča o njemu je objavljena na Fejsbuk stranici "Bombardovanje Srbije 1999. - Da se nikad ne zaboravi", a mi vam je prenosimo u celosti.
"Igor Nesterenko je rođen u Saratovu, gradu u kojem se nalazi važna luka na reci Volgi. U svom gradu je odrastao i školovao se. Diplomirao je na Univerzitetu Ministarstva unutrašnjih poslova u Voronježu.
Nakon što je zasnovao radni odnos u ruskom MUP-u, obavljao je redovne policijske poslove godinama u rodnom gradu. Kada se dogodila poznata nuklearna katastrofa u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani u gradu Pripjat u Ukrajini 1986. godine, upućen je kao deo ekipe koja je trebala da izvrši sanaciju te tragedije ogromnih razmera.
Nakon godina službovanja u policiji, Igor Nesterenko je dobio poziv da pređe u KGB, odnosno Komitet državne bezbednosti tadašnjeg SSSR.Poziv je prihvatio i tako iz redovne policije prešao u tajnu. Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, KGB je rasformiran i 1995. je nastala Federalna služba bezbednosti (FSB) u kojoj je Nesterenko nastavio da radi.
Kada je počela NATO agresija na SR Jugoslaviju, Igor Nesterenko je na poziv svog najboljeg prijatelja Anatolija Lebeda, pristao da dobrovoljno pođe sa grupom ruskih boraca na Kosovo i Metohiju, u pomoć srpskoj braći. Tako se na Kosmetu našao već početkom aprila, ostavivši suprugu i dva mala sina.
Kao i svi drugi Rusi, bio je raspoređen u 549. motorizovanu brigadu pod komandom Božidara Delića. Igor Nesterenko za razliku od većine ruskih dobrovoljaca nije samo bio prisutan na srpsko-albanskoj granici već se jedno vreme borio i protiv albanskih terorista u rejonu Prizrena i samom gradu. Takođe, dolazio je kao ispomoć i graničarima kako na Košarama tako i na Paštriku.
Posle rata, sa Lebedom se vraća u Rusiju i ubrzo priključuje ruskim snagama bezbednosti u Drugom čečenskom ratu koji je počeo već avgusta meseca 1999. godine. Najpre su se zajedno borili kao deo dagestanske policije u Dagestanu do kraja septembra. Potom su stupili u 45. padobranski puk specijalnih ruskih snaga u Čečeniji i borili se rame uz rame protiv čečenskih terorista i separatista.
Nažalost, 1. decembra, samo četiri meseca od početka sukoba, poginuo je u bici kod Arguna, kada je dva sata posle ponoći odred padobranaca greškom upao direktno među čečenske teroriste kojih je bilo mnogo više.
Tokom žestokog vatrenog okršaja na maloj udaljenosti, Igor Nesterenko je dobio prostrelnu ranu u glavu i leđa. Nakon što su ga saborci nekako izvukli i ukazivali pomoć dok je davao znake života, odmah se kraj njega stvorio Anatolij Lebed, njegov najbolji prijatelj. Uzeo je svog Igora u naručje i tako je Nesterenko zapravo i preminuo na njegovim rukama.
Posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost. Sahranjen je u Saratovu. Lebed nikada nije preboleo njegovu smrt.
Tokom boravka na Kosmetu saborci su ga opisivali kao vojnika koji govori vrlo malo, a radi mnogo. Odlikovao se jednostavnošću i odgovornošću.
U jesen 2019. godine, Igor, jedan od njegova dva sina doleteo je u Beograd i od sada pokojnog Božidara Delića primio medalju za doprinos svog oca u borbi za Srbiju!", navodi se na ovoj stranici i dodaje da je ovaj Rus pomogao srpskoj braći kada je bilo najteže i da bi stoga trebalo da se pamti.
