Rodoljub! Nikola Tesla u životu je u Beogradu proveo samo jedan dan: "Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim"

U aprilu 1892. godine naučnik je posetio teško bolesnu majku u rodnoj Lici, i tu ostao do njene smrti 16. aprila. Potom se uputio u Peštu, koja je tada bila, a i sada je, važan evropski centar. Tu je primio delegaciju Beograda, predvođenu Đorđem Stanojevićem, profesorom fizike na Vojnoj akademiji, koji mu je uručio zvaničnu molbu da poseti srpsku prestonicu, što je Nikola Tesla sa oduševljenjem prihvatio.

Orden Svetog Save drugog reda

Povučen kakav je bio, zatražio je da se od njegove posete ne pravi spektakl. Ali glas o dolasku naučnika o kojem je tada pisala sva svetska štampa proneo se gradom, pa se 1. juna 1892. godine predveče na beogradskoj stanici našla, uz zvaničnike zadužene za doček, i masa radoznalog sveta.

Praćen Beograđanima, 36-godišnji naučnik koji se u svetu već bio pročuo po patentima korišćenim prilikom izgradnje hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima, odvezao se kočijom do hotela „Imperijal“.

U knjigu gostiju ovog uglednog hotela u Vasinoj ulici, na čijem je mestu docnije podignut Filozofski fakultet, upisao se skromno kao „Nikola Tesla, elektrotehničar iz Pešte“.

Sutradan, 2. juna, Tesla je imao bogat program. U dvoru ga je primio kralj Aleksandar Obrenović, i zadržao u razgovoru, mimo protokola, više od sat vremena. Vladar Srbije tada mu je uručio Orden Svetog Save drugog reda, što je inače prvo Teslino odlikovanje za njegov naučni rad, a zanimljivo je da mu pre posete uopšte nije rečeno da će biti odlikovan.

Domaćini su potom naučnika proveli kroz Narodnu biblioteku i Narodni muzej, koji se baš tih dana spremao za preseljenje iz Kapetan Mišinog zdanja u posebnu zgradu u susedstvu, na čijem mestu je posle Prvog svetskog rata podignuto zdanje Filološkog fakulteta.

Tesla je u Kapetan Mišinom zdanju studentima Velike škole održao i predavanje o svojim pronalascima, a u prvom redu među slušaocima sedeli su rektor i ugledni profesori.

- Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu - rekao je s katedre obraćajući se studentima.

Beograd sa jednom sijalicom

Nakon predavanja Tesla je s Đorđem Stanojevićem razgovarao je o započetoj gradnji električne centrale u Beogradu i predstojećoj elektrifikaciji prestonice. Treba imati na umu da je Beograd tada imao samo jednu jedinu električnu sijalicu - i to u kafani „Hamburg“ u Masarikovoj ulici. Danas je tamo spomenik Đorđu Stanojeviću.

Popodne su zvaničnici beogradske opštine Tesli pokazali Kalemegdan, gde su mu pevačka društva priredila koncert.

A uveče je za znamenitog gosta priređen bal u vili industrijalca Đorđa Vajferta, zdanju koje i danas stoji između BIP-ove pivare i Centra Rudo, iznad beogradske Mostarske petlje. Bio je pozvan krem prestoničkog društva, a svakako je među najuglednijima bio Jovan Jovanović Zmaj. Pesnik je imao 59 godina i bio u zenitu slave. On je za tu priliku napisao prigodne stihove: „Pozdrav Nikoli Tesli pre dolaska mu u Beograd“, i lično ih je izrecitovao na tom banketu.

Počinjala je ovako:

„Ne znam šta je, je l’ suština,
Il’ to čini samo miso, -
Čim smo čuli: dolaziš nam,
Odmah si nas elektriso.
Na što žice sprovodnice!
Elektrika juri širom,
Vazduhom će biti spoja,
(Posle može i etirom).“

Ostalo je zabeleženo da je Nikola Tesla bio ganut do suza, i da je pesniku tada poljubio ruku.

Među zvanicama u Vajfertovoj vili bio je i Janko Veselinović. Nekoliko meseci kasnije ovaj pisac objavio je svoje najpoznatije delo „Hajduk Stanko“ i posvetio ga, nesumnjivo pod uticajem tog susreta, Tesli.

Rano ujutru 3. juna Tesla je napustio Beograd. U njemu je proveo 31 sat.

Iskreni obožavalac Zmajeve poezije

Naš najveći naučnik bio je iskreni obožavalac Zmajeve poezije. Po povratku u SAD, založio se za prevođenje njegovih pesama na engleski.

O tome mu je pisao:

„Visoko poštovani gospodine, slavni srpski pesniče!

Oprostiti što vam se nisam javio prije, kao što bi dužnost zahtevala. Nekoliko misli tako su me obuzele, da mi je nemoguće otrgnuti se rada.

Moj prijatelj R. A. Džonson, plemenit čovek, jedan od najboljih pisaca ovđe, i sam pesnik, latio se je posla da prevede zbirku vašijah divnijeh pesama na engleski.

Odavna tražio sam takova druga, koga bi mogao da oduševim, na ma i dimom i ugljenom! U Americi nema boljega. Prevodi njegovi upravo divni su, a ako po gdekad morao je promeniti po koji redak, to je bilo neophodno nužno u duhu engleskog jezika.

Sad prevodimo nekoliko drugijeh pesama. Htedoh ‘Đuliće’, ali je preteško, nu može biti da ćemo uspeti docnije, ma i koliko posla imao, za to ću naći vremena. Molio bi vas da mi pošaljete vašu sliku, a kad bi mogli i dve, dao bih jednu mom prijatelju, koji vas toliko poštuje.

Imam izdanje od 1852. vašijeh radova i rad bi pribavio novije, ako se može dobiti.

Pozdravljajući vas najsrdačnije, ostajem vaš Nikola Tesla.“

Robert Andervud Džonson bio je ugledni poslenik na polju kulture u SAD, između ostalog i stalni sekretar Američke akademije umetnosti i književnosti. Tesla mu je preveo doslovce Zmajeve pesme „Ciganin hvali svoga konja“, „Tri hajduka“, „Dva sina“ i „Tajna ljubav“, a Džonson im je potom dao pesničku formu.

I sam Tesla okušao se u poeziji na engleskom, ali je do danas ostao sačuvan samo deo pesme „Fragments of Olympian Gossip“ (Fragmenti olimpijskih tračeva). Napisao ju je pri kraju druge decenije 20. veka, i u njoj dosta zajedljivo kritikuje neke tadašnje naučne teorije, među njima i Ajnštajnovu teoriju relativnosti...

Oproštaj uz "Tamo daleko"

Nikola Tesla, genijalni pronalazač i ekscentričan čovek, umro je u Njujorku, 7. januara 1943. godine. Urna s njegovim pepelom preneta je docnije u Beograd i danas se čuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Odlukom američkih sudskih vlasti za jedinog Teslinog naslednika proglašen je Sava Kosanović, sin Nikoline najmlađe sestre Marice. Ovaj političar u Kraljevini Jugoslaviji koji je posle rata prišao komunistima preneo je dokumentaciju i lične Tesline predmete u Beograd 1951. godine.

Arhivska građa iz Tesline zaostavštine je 2003. godine upisana u registar Uneska „Pamćenje sveta“, a datum Teslinog rođenja, 10. jul, obeležava se u Srbiji kao Dan nauke.

Grad Filadelfija, u američkoj državi Pensilvanija, proglasio je njegov rođendan za zvanični praznik.

Na poslednjem oproštaju od Nikole Tesle, održanom 10. januara 1943. godine u Njujorku, po njegovoj izričitoj želji svirane su dve kompozicije: Šubertova „Ave Marija“ i „Tamo daleko“, koju je izveo njegov blizak prijatelj, čuveni violinista Zlatko Baloković, uz pratnju hora „Slovan“.

Obredu u Katedrali Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu prisustvovalo je preko 2.000 ljudi, a oproštajni govor je pročitao tadašnji gradonačelnik Njujorka Fjorelo la Gvardija.

Snimak Balokovićevog izvođenja pesme „Tamo daleko“ sa same ceremonije ostao je sačuvan u arhivi Njujorka.

 Piše: Momčilo Petrović