"Nevidljivi neprijatelj" pravi haos u organizmu: Srbi se masovno žale na ove simptome, a najgore tek sledi
U Srbiji je u toku vrhunac sezone alergije na polen drveća, sa najvišim koncentracijama breze, koja ima i najjači alergeni potencijal.
Ana Ljubičić iz Agencija za zaštitu životne sredine upozorava da kombinacija više vrsta polena dodatno pogoršava simptome, dok se u vazduhu već pojavljuje i polen trava, čija sezona tek počinje.
Kako kaže, građanima se savetuje boravak napolju u jutarnjim i večernjim satima, kao i konsultacija sa lekarom i praćenje zvaničnih podataka o koncentracijama polena.
- Sada je dominantan polen drvenastih biljaka i najviše koncentracije jesu upravo breze. Moramo da kažemo da polen breze ima najjači alergeni potencijal i najveći broj populacije ima problem sa ovim polenom - navela je Ljubičić.
Ona dodaje da su u vazduhu prisutne i druge vrste sa umerenim do jakim alergenim dejstvom.
- Prisutan je još hrast, orah, jasen, platan, i moramo reći da i te vrste polena imaju umeren do jak alergeni potencijal. Trenutno ima nekih 12–13 vrsta polena drvenastih biljaka u vazduhu, ali one imaju znatno niži alergeni potencijal. Međutim, taj miks stvara definitivno probleme - istakla je ona.
Dodatni izazov, kaže, za alergične predstavlja i početak sezone trava.
Da li "mace" u vazduhu utiču na alergiju
- Ono što treba da najavimo, to je da već imamo polen trava u vazduhu, a on takođe ima visok alergeni potencijal - upozorila je Ljubičić.
Građani često brkaju polen sa takozvanim "macama" koje se pojavljuju u proleće, ali stručnjaci pojašnjavaju da one nisu uzrok alergije.
- To je u stvari plod topole. To nije polen i ljudi nisu alergični na mace, ali one mehanički iritiraju. Ukoliko već imate alergiju na bilo koju vrstu polena, onda još dodatno imate i problema sa tim macama - objasnila je ona, dodajući da će se njihova pojava intenzivirati oko prvomajskih praznika.
Kako se zaštititi?
Kada je reč o zaštiti, njene preporuke su jasne - izbegavati boravak napolju u periodima najviših koncentracija i obratiti se lekaru.
- Koncentracije su najniže u jutarnjim i večernjim satima, pa se tada preporučuje boravak napolju. U zatvorenom prostoru mogu pomoći prečišćivači vazduha, a napolju naočare i maske kao mehanička zaštita - rekla je Ljubičić.
Ona takođe naglašava i važnost pravovremene dijagnostike i terapije.
- Naša preporuka je uvek odlazak kod lekara. Važno je znati na koji ste alergen osetljivi, jer su simptomi slični virusnim infekcijama. Pre nego što se polen pojavi u vazduhu radi se imunizacija, a kasnije se primenjuju odgovarajuće terapije - zaključila je sagovornica.
Nadležni takođe preporučuju praćenje podataka o koncentraciji polena putem zvaničnih aplikacija i sajtova, kako bi se građani na vreme zaštitili i ublažili simptome tokom najintenzivnijeg dela sezone alergija.
Kada je reč o terapiji, ona se određuje individualno, najčešće antihistaminicima, inhalatornim lekovima ili pumpicama, u zavisnosti od težine simptoma. Međutim, podjednako važno je i prilagođavanje životnog prostora.
Pedijatar i alergolog dr Saša Milićević rekao je ranije, kada su terapije u pitanju i kod dece i odraslih se ona određuje individualno, najčešće antihistaminicima, inhalatornim lekovima ili pumpicama, u zavisnosti od težine simptoma. Međutim, podjednako važno je i prilagođavanje životnog prostora.
- Prvo, da nema mnogo tepiha u stanu, pogotovo oni čupavi - kaže.
Posebno ističe važnost redovnog iznošenja posteljine i garderobe na hladan vazduh.
- Njima ne odgovara niska temperatura. Visoka temperatura i topao vazduh u stanu pogoduju razvoju grinja.Preporučuje i da se stari dušeci menjaju ili obaviju zaštitnom folijom, jer grinje vole topla i tamna mesta poput kreveta i ormara - kaže on. Naglašava i da cilj nije stvaranje sterilne sredine, jer to nije ni moguće ni poželjno.
Genetska predispozicija
Alergolog dr Zorica Plavšić objasnila je ranije za Euronews Srbija da se alergija ne nasleđuje, ali da se nasleđuje sklonost ka alergijskim reakcijama. Ona je tada navela da greše svi koji kažu da se alergijska reakcija javlja samo u određeno delu godine i da će taj period "nekako pregurati", a da ne traže rešenje za svoj zdravstveni problem.
- Svaka alergijska reakcija ostavlja trag na sluzokoži nosa, očiju, grla. Slaka nova pojava alergena dovodi do jačih simptoma. Mogu simptomi da se ublaže u sezoni uz pomoć lekova, ali to nije rešenje. Alergija može da se izleči primenom alergijskih vakcina koja dovodi do izmene imunološkog reagovanja - objasnila je tada Plavšić.
Pošto se nasleđuje sklonost ka alergijskim reakcijama na sve vrste alergena, ona je objasnila da treba voditi računa o bebama kod kojih oba roditelja imaju razvijenu alergijsku reakciju na određene polene.
- Ukoliko su oba roditelja alergična na određene vrste polena, dobro bi bilo da se nekako isplanira da dete bude rođeno tokom zime, a ne kada je cvetanje alergena na koji su mama i tata alergični - pojašnjava Plavšić.
Kurir.rs/ Euronews Srbija
