Marko u "golfu" kroz smetove vozio đake na čas i donosio lekove starima: Heroj iz Prokuplja oduševio Srbiju, oživeo selo pa dobio orden FOTO
Na surovim obroncima Radan planine, kroz snežne smetove i blatnjavi makadam, kroz letnju prašinu, svakog jutra probija se čuveni "golf" dvojka, a za volanom Uča, kako svi iz milošte zovu Marka Čikarića (35) iz Prokuplja. I nije on samo prosvetni radnik, on je vozač, kurir, komšija, oslonac i tihi heroj sela Tovrljane,gde školsko zvono znači da život još traje!
U zabačenom prokupačkom selu svakodnevno ispisuje priču o požrtvovanju kakva se retko viđa. Za svoja tri đaka on je ne samo pedagog već i najbolji drug koji ih dovozi do škole i vraća kući.
Njegov vremešni "golf " svaki dan pređe minimum 70 kilometara. Ali Marko ne vozi samo decu. On starijim meštanima donosi lekove, namirnice, prevozi ih do grada, sasluša njihove brige i sa svakim podeli toplu reč.
A život ga je nedavno nagradio - 17. aprila dobio je ćerku Lenku! Radosne vesti iz prokupačke bolnice stigle su mu neposredno pre poziva Kurira. A da bude učitelj, nije planirao.
- Moja životna želja je bila da upišem Vojnu akademiju. Otac mi je vojno lice i tu ljubav prema uniformi sam nosio odmalena. Ali zbog vida nisam uspeo. Majka, koja je učiteljica, usmerila me je na Učiteljski fakultet. Prijavio sam se i bio prvi na listi. Vrlo brzo sam zavoleo ovaj poziv - priseća se mladi učitelj, koji je diplomu stekao na Učiteljskom fakultetu u Prizrenu sa sedištem u Leposaviću.
Nakon mastera sudbina je Marka 2015. odvela u istureno odeljenje škole OŠ "Svetislav Mirković Nenad" iz Male Plane u Tovrljanima, koje je tada ponovo otvoreno posle čak 25 godina. I imalo je samo troje đaka.
Kao u priči
- Prvi radni dan. Otac me vozi u selo za koje nikad nisam čuo. Auto nam se pokvario. Kaže on meni da nastavim pešaka, a on će nazad kući po drugi, pa će me negde stići. Idem makadamom, kad me sustiže vozilo, i to pogrebno - kroz smeh će Čikarić.
- Posle nekoliko minuta, kao u nekoj priči, stiže pedijatar koji me lečio dok sam bio dete. Povezao me do škole, gde su me čekali roditelji, sada već bivših đaka. Ulazim u školu, prazna učionica, zelena tabla, kreda, sunđer, klupe i katedra. Ništa više.
Dan po dan, mesec po mesec, s meštanima je stvarao školu i zajednicu. Organizovali su priredbe na koje je u početku dolazilo tridesetak ljudi, a kasnije i po 150, uglavnom penzionera i mladih koji su se vraćali da vide kako selo ponovo diše.
Za jače od decenije kroz ovu školu je prošlo osam generacija.
- Sve radimo zajedno. Idem po njih, dolazimo u školu, zimi ložimo vatru, čistimo, učimo. Nekad neće ni kući da idu, pa ostanemo da se igramo. Imamo mali park, ljuljaške, klackalice, letnjikovac... Često držimo nastavu u prirodi, upoznajemo selo - nabraja ponosno učitelj.
- Poznajem sve meštane, donosim im hranu, lekove, vozim ih u grad i vraćam nazad jer je to uglavnom staro stanovništvo i nemaju automobile. Sve radim iz čiste ljubavi, bez obaveze.
A put do sela nije idealan, priznaje. Čak 40 kilometara je makadam. I ovo mu je peti auto za 11 godina. Često se kvari, a zbog bezbedne vožnje je svakog raspusta kod majstora.
- Dešavalo se da ostanem zaglavljen na putu. Uvek u gepeku imam lopatu, pa ako se sam ne izvučem, zovem meštane, koji me izvlače traktorom. Da nije njih i te dece, ne bi bilo ni mene. Oživeli smo ovaj kraj, a znate kako kažu, gde ima crkve i škole, ima i života...
Sretenjski orden primio sa đacima
Za svoj nesebičan rad ove godine Čikarić je dobio i veliko priznanje - Sretenjski orden za zasluge u prosveti, koji mu je uručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
- Bio sam u pošti kada je zazvonio telefon. Nepoznat broj. Kažu: "Zovemo iz Predsedništva, predsednik će vas odlikovati Sretenjskim ordenom". Mislio sam da je šala, ali sam ozbiljno odgovorio. Ubrzo je stigla poruka s detaljima ceremonije i ja tad dolazim sebi. Prvo sam pitao da li mogu da povedem đake.
I poveo ih je.
- Mislim da smo dobili najjači aplauz u sali. Svi su nam čestitali. Predsednik je obećao da će posetiti školu. To mi je možda i najdraža nagrada jer stiže s vrha države, daje mi podsticaj da nastavim dalje, da se trudim, zalažem za đake i humani rad. Ja danas živim svoj poziv. Ovo je za mene pošten rad, jer ne gledam kroz novac, već radim svim srcem.
Nagrade i priznanja
- "Virtus 13" nagrada Fondacije Trag za individualni razvoj lokalne zajednice za 2019. godinu
- Svetosavska zahvalnica od Topličkog upravnog okruga
- Najbolji volonter Crvenog krsta Srbije 2023. godine
- Sretenjski orden za zasluge u prosveti 2026. godine
