23 GODINE KURIRA: Naš najveći uspeh su ljudi, koji su svoj život utkali u svaku stranicu - Oni su više od 2 decenije u Kuriru

Pune 23 godine je Kuriru. Još od tog Đurđevdana 2003, kad je prvi primerak novina bio na kioscima, Kurir je postao brend, važan faktor u srpskom društvu i nezaobilazan prozor u svet. I tada i sada, glavni stub Kurira su bili i ostali - ljudi. Oni koji su tu od prvih dana i godina, kao i mlade koleginice i kolege koje možda broje mesece u našoj kompaniji, ali su ništa manje važni.

Iza brenda, koji gazi treću deceniju, jesu novinarke i novinari koje znate po potpisima i fotografijama, ali i svi nevidljivi heroji bez kojih ne bi bilo nijedne naše priče. S velikim zadovoljstvom pišem ove retke u kojima ćemo vam predstaviti samo neke od mnogo više dragih nam ljudi koji su dve decenije, pa i duže bez prekida u Kuriru. I vaše stare znance Gaju i Saleta, koji vas više od 20 godina informišu o najvažnijim sportskim događajima u zemlji i svetu, i čije intervjue sa uživanjem čitate, i Natašu, čije recepte i savete sigurno sečete i lepite u svoje kuvare i sveske, one koje ostaju i naraštajima. Ali i našu sekretaricu Ljilju, koja sve drži pod konac i u malom prstu i kad joj je stotinu nas nad glavom. I uz to nikad neće zaboravi da pita kako ti je dete kad se razboli i uvek će dobaciti čokoladicu ili jabuku kad se treseš od gladi u cajtnotu. Vozač Deki je onaj tihi, nasmejani, dobri duh koji će na putu pojesti tvoje parče mesa koje ti se ne sviđa, ali i obavezno te naterati da uzmeš i malo njegove vešalice jer je "najbolja dosad". Upoznajte i naše Slavicu i Vesnu, koje su Kuriru verne od prvog dana, kad su prvi tiraž ispratile iz štampe, a potom brojale stotine hiljada primeraka svakog dana. I za sve ove godine jedino što su menjale su kancelarije u Vlajkovićevoj 8. Ivan i Marko će ti se i u po noći javiti ako treba da reše problem s kompom ili programom, te i kad nešto "baguje", vi to nećete osetiti jer ćete uvek i odmah prvi dobiti vesti preko vašeg Kurira. Više od dve decenije Dača stoji iza fotografija i u novinama i na portalu, koje obradi tako da pogled ne skidate s njih, a još kad uradi kombo - sve pršti! Naša Keti prelama strane koje čitate, ali i s toliko iskustva u Kuriru svaki urednik mirno može da joj ostavi da sredi podnaslov, skrati tekst, doda sliku...

Oni su danas slika našeg i vašeg Kurira!

PREDRAG GAJIĆ, ZAMENIK UREDNIKA SPORTSKE REDAKCIJE

OVDE SAM VIŠE OD TREĆINE ŽIVOTA

Preskočio sam dva-tri broja Kurira pre nego što je moja noga banula u čuvenu Vlajkovićevu 8. I neverovatno, posle 23 godine i dalje sam tu. Kad razmislim, više od trećine mog života... Malo li je? Uglavnom, tada pojma nisam imao o čemu se radi, ni kakve će to novine biti, osim što su mi rekli da je tabloid. OK, novi izazov, pucalo se navisoko, a mene je zapravo najviše privuklo obećanje da će svaki novinar imati svoj računar, u ono vreme pravi luksuz. Plus, pominjalo se i stalno zaposlenje, što se ubrzo i desilo...

Kurir je praktično preko noći stekao ogromnu popularnost i uticaj u društvu, tiraž je otišao u nebesa i na neki način svakom novinaru imponuje da radi u takvoj sredini... Često se dešavalo da sam u društvu koje komentariše temu iz Kurira ne znajući da sam je ja pisao ili vidim u prevozu kako neko čita tekst, a iznad njega stojim ja kao autor.

Kompanija je išla u korak s novim vremenom, izazovima koje je uspešno implementirala kad je u pitanju ekspanzija veb-novinarstva, kasnije je formirana televizija, razni drugi izdavački poduhvati... A ja? Još sam tu, nadam se do penzije...

ALEKSANDAR RADONIĆ, NOVINAR SPORTSKE REDAKCIJE

KURIR - UVEK PRIMARNI IZBOR

U Kuriru sam od osnivanja, od prvog broja, uz mali prekid, koji nije dugo trajao. Entuzijazam i energija uvek su bili i ostali osnovni pokretači ovog lista, koji je stvorio i moćan portal i vrlo gledanu televiziju. U Kurir sam došao kao mlad novinar željan dokazivanja, istraživačkog i terenskog rada. U njemu sam izgradio vlastiti stil pisanja, ostvario kontakte i, kako mi reče jedan ugledni sportski radnik, preko Kurira sam se i brendirao u sportskoj javnosti. Ponosan sam na veliki broj intervjua s najvažnijim ličnostima iz srpskog sporta, ali i sveta, praćenje FK Crvena zvezda u kontinuitetu više od dve decenije, izveštavanje sa utakmica Lige šampiona i Lige Evrope, SP u Kataru, brojnih reportaža, istraživačkih tekstova... Bilo je i neprijatnih situacija, nije da nije, ali pamte se samo one prijatne i lepe. Kurir je za mene uvek bio primarni izbor, tako je bilo i ostalo.

NATAŠA BAJAT, UREDNICA STILA

DVE DECENIJE BRZINOM SVETLOSTI

Dvadeset godina u Kuriru proteklo mi je brzinom svetlosti. Bilo je zaista mnogo izazovnih situacija kroz koje smo prošli, ali smo iz njih uvek izlazili kao pobednici. Ono na šta sam najponosnija su moje drage kolege koje slobodno mogu nazvati svojom drugom porodicom. Naš timski rad i sjajna atmosfera su stvari zbog kojih sam ovoliko dugo u firmi (i ne nameravam da je menjam). Zahvalna sam i svim čitaocima koji čitaju rubriku i magazin Stil, trudiću se da i dalje teme o zdravlju, lepoti, modi, porodici i lajfstajlu budu pažljivo izabrane i savetodavne.

DANILO JANKOVIĆ, FOTO-DOKUMENTARISTA

U KURIRU JOŠ OD VOJNIČKIH DANA

Kurir vežem još za svoje vojničke dane. Čim sam te 2005. odužio dug otadžbini, zaposlio sam se ovde. Kako je Kurir sazrevao kao medij, i sam sam sazrevao u poslu. Pamtim i prelomne događaje zbog kojih su izdanja novina išla u štampu duboko u noć, a mi kući dolazili pred zoru, cajtnot, trku da prvi pustiš sliku na sajt... Ali i sve šale i zgode s kolegama koje ti uvek isteraju osmeh na lice, pa iako ti dan nije bio najbolji.

JELENA KATARINA MITROVIĆ, PRELAMAČ

PRAVA RETKOST U DANAŠNJE VREME

Za 20 godina u Kuriru prošli smo mnogo toga, ali je samo štampano izdanje konstantno, i to mi je veoma drago. Verujem da će naš brend nastaviti da raste i razvija se u korak sa svetskim trendovima i tehnološkim napretkom, kao i dosad. Kurir je mene lično podržao i materijalno i moralno u teškom periodu lečenja od kancera kroz koji sam prošla i na tome sam izuzetno zahvalna. To pruža osećaj sigurnosti i pripadnosti, što je prava retkost u današnje vreme.

LJILJANA DRAŠKOVIĆ, TEHNIČKI SEKRETAR

RADUJEM SE I GODINAMA PRED NAMA

Dvadeset godina je dug period, a opet, prošao je kao tren. Kad se osvrnem, to su godine ispunjene ne samo radom već i mnogim izazovima, uspesima i zajedničkim pobedama, a najviše divnim uspomenama. Uz Kurir sam učila, napredovala i osećala se sigurnom i zaštićenom. Zahvalna sam na poverenju, svim prilikama i predivnim kolegama s kojima delim radne dane. Zajednički sve teškoće lakše savladavamo, a lepe trenutke zauvek pamtimo. Hvala Kuriru i radujem se godinama koje su pred nama.

DEJAN GMITROVIĆ, VOZAČ

VELIKA PORODICA

Dvadeset lepih i teških godina u Kuriru. Lepih uspomena je mnogo više, najviše zahvaljujući dragim koleginicama i kolegama, koji su se i sami setili mog jubileja. Želeo bih da i oni sami dočekaju ovakve jubileje, jer i pored i dobrih i loših dana, mi smo ipak jedna velika porodica, jer svaku kompaniju pre svega čine ljudi, koji su njena najveća vrednost. Za dve decenije s novinarima Kurira prolazio sam kroz sve bitne događaje u ovoj zemlji, pa i čitavom regionu. Ali najdraže su mi bile reportaže s Momčilom Petrovićem i Jelenom S. Spasić, jer to su uvek priče o interesantnim ljudima i mestima koje sam imao prilike s njima da obiđem. Tokom vremena izgradili smo porodični odnos do te mere da smo i jeli iz istog tanjira. Iako mi se primakla penzija, nadam se da ću u istom duhu s Kurirom nastaviti uspešnu saradnju.

IVAN ĐIKOVIĆ, INFORMATIČAR

NAVUČEN NA KURIR

Kad sam se zaposlio u svojoj prvoj redakciji, u medijskoj kući koja će nekoliko godina kasnije osnovati dnevne novine Kurir, iako je moj profesionalni angažman bio vezan za informatiku, a ne za novinarstvo, nekoliko novinara mi je reklo nešto: "Sada ćeš da se navučeš na ovaj naš posao i nema više nazad. Svaka druga delatnost biće ti smrtno dosadna." Bili su u pravu. Pored računara, uskoro sam počeo da se interesujem i za pisanje, uređivanje, kao i za čitav proces rada - od tehničkog do kreativnog - u kojem informacije dolaze do čitalaca. Učestvovao sam u digitalizaciji proizvodnog procesa dnevnih novina, a zatim je Kurir stigao u svaki dom putem interneta i malih televizijskih ekrana. Mediji će, kao i dosad, i nadalje biti uslovljeni razvojem tehnologije i zahtevima publike, pa će se i Kurir truditi da odgovori na nove izazove koje donose budući dani. Mi informatičari trudićemo se da nove tehnologije budu saveznik u savladavanju tih izazova.

MARKO KORNIC, INFORMATIČAR

NIKAD NE MOŽE DA DOSADI

Verovatno sam decenijama ostao u Kuriru zato što sam, radeći u novinama, pronašao neobičan spoj koji mi odgovara: rad s tehnologijom i osećaj da to što radim ima smisla. Uvek mi je više prijao rad u pozadini, među sistemima, serverima, nego stalna izloženost. A opet, mediji su živi organizam - stalni rokovi, pritisak, kvarovi koje treba rešiti odmah. To je držalo pažnju budnom. S vremenom sam shvatio da me privlači i to što moj rad nije izolovan. Rezultat je svakodnevno dolazio do velikog broja ljudi. Ta kombinacija tehnike i uticaja, logike i dinamike, bila je dovoljna da ostanem. I da mi ne dosadi.

SLAVICA PETROVIĆ, SARADNIK ZA TIRAŽ

OPSTALI UPRKOS SVEMU

Vreme je proletelo od onog dana kada smo lansirali prvi broj Kurira u medijski svemir Srbije. Kao drugi radnik zaposlen u istoriji ove kuće, mogu da kažem da smo prošli i težak i trnovit put. Preživeli smo zajedno i lepe i teške trenutke, ali smo kao tim opstali decenijama. Srećna sam što sam bila deo ove priče, naročito sad kad se pripremam za zasluženu penziju. Kuriru želim da traje još dugi niz godina!

VESNA BOŽIĆ, BACK OFFICE ADMINISTRATOR

USPEH VREDAN DIVLJENJA

Sećam se kao da je juče bilo tog 6. maja 2003, kad je na veliki hrišćanski praznik izašao prvi broj Kurira. Priznajem, bila sam pomalo skeptična - pitala sam se hoće li opstati na tržištu koje je već imalo veliki broj dnevnih novina. Međutim, kako je vreme prolazilo, čitanost je vrtoglavo rasla. Danas, nakon svih bura i oluja na medijskoj sceni Srbije, jasno je da je Kurir postigao uspeh vredan divljenja. Ponosna sam što sam deo te priče od samog početka i što je Kurir postao deo mog života. Sad mi preostaje samo jedna želja - da u svom Kuriru dočekam penziju, a da on nastavi da traje još decenijama.