Umrli na par minuta, pa otkrili šta su osetili: Srbi koji su bili klinički mrtvi dali odgovor koji ledi krv u žilama
Da li posle smrti postoji svetlost, mir i "druga strana", ili je pak samo praznina? To pitanje decenijama intrigira naučnike, vernike i obične ljude.
Upravo zato jedna anonimna objava na Redditu, u kojoj je korisnik pitao da li je neko doživeo kliničku smrt i kako je to izgledalo, pokrenula je lavinu potresnih ispovesti ljudi koji tvrde da su bili na ivici života i smrti.
Njihova svedočenja razlikuju se od popularnih predstava o tunelu sa svetlom i mističnim vizijama. Umesto toga, većina komentara opisuje isto iskustvo, i to je "apsolutno ništa".
Šta je zapravo klinička smrt?
Klinička smrt predstavlja stanje u kojem dolazi do prestanka rada srca i disanja, ali organizam još nije nepovratno oštećen i osoba može biti vraćena u život pravovremenom reanimacijom. U tim trenucima mozak ostaje bez kiseonika, a granica između života i smrti meri se minutima.
Ljudi koji su preživeli ovakva stanja često govore o takozvanim iskustvima bliskim smrti od osećaja lebdenja i mira, do potpune tame i gubitka svesti. Upravo o tome povela se rasprava na domaćem delu Redita.
Jedan korisnik postavio je jednostavno pitanje:
- Zanima me da li je iko od vas doživeo kliničku smrt, i ako jeste da li bi hteo da podeli iskustvo?
Ubrzo su usledili odgovori koji su otvorili ozbiljnu polemiku o tome šta čovek zapravo doživljava kada se nađe između života i smrti.
- Jedno veliko i apsolutno ništa
Najviše pažnje privukli su komentari ljudi koji tvrde da tokom kliničke smrti ili kome nisu videli ništa neobično.
Jedan korisnik napisao je kratko:
- Bio sam u komi 18 dana i u kliničkoj smrti pre toga. Ja se ničega ne sećam.
Sličnu poruku ostavila je i jedna korisnica:
- Bila mrtva dva puta po par minuta, apsolutno ništa, niti se sećam toga, ma ništa.
Treći komentar dodatno je pojačao utisak praznine:
- Bio sam u komi. Jedno veliko i apsolutno ništa, ne postojanje. Nema nikakvog svetla, zelenih polja ili šta već sve pričaju, nego jedno veliko ništa, rupa u vremenu, kao kad si pod anestezijom.
Jedna žena je pak detaljno opisala osećaj koji je imala dok je bila na ivici života i smrti.
- Nisam bila u kliničkoj smrti, ali izgleda kao da sam bila blizu nje. Naime, prilikom carskog reza su mi dali malo jaču anesteziju, i kada su pokušali da me probude išlo im je malo teže. Ja sam imala neki osećaj lakoće, mira, bezbrižnosti, kao da sam ušuškana na nekom toplom svetlom mestu i samo odjednom kao da ne neko vadi iz mračnog bunara, onako brzo, cima, i glasovi su bili sve glasniji, i čujem tehničara koji kaže:
- Doktorka, imamo problem, ona ne diše!
Doktorka kaže: "Sad će ona, ajde mila udahni, udahni”, i ja tog trenutka otvaram oci, vade mi tubus iz usta i duboko udahnem. Nisam mogla da se pomerim bukvalno jos nekih desetak sekundi, ali posle je bilo sve super. Vraćajući film unazad taj momenat brzog cimanja i "vraćanja nazad” je verovatno kako su mi drmali tubus u dučnik kako bi dodatno pojačali draž da bih se probudila. Mnogo čudno iskustvo, i to je neki moj doživljaj hodanja po ivici života i smrti. Ne znam tacno sta se dogodilo tokom operacije i same anestezije, nisam ni pokušavala da saznam, ali najverovatnije nije bilo odgovarajućeg doziranja anestetika. Bilo kako bilo, preživeh i dočekah najlepši trenutak sa svojim sinom u rukama.
