O uključivanju novih tehnologija u obrazovanje vode se brojne polemike, kako u svetu tako i kod nas. Na mnogim konferencijama, od TED-a pa do lokalno organizovanih, razni stručnjaci uporno ističu zašto je važno da se internet-tehnologije što pre spoje sa obrazovnim sistemom. Jedan od glavnih razloga jeste uključenost obrazovanja u težnje savremenog društva i tržišta rada. Na prošlogodišnjoj konferenciji „Nove tehnologije u obrazovanju”, koja je održana u Domu omladine, državna sekretarka Tatjana Matić istakla je da, dugoročno gledano, značaj modernizacije obrazovanja postaje kritičan za razvoj moderne ekonomije, koja se sve više zasniva na znanju.„Svedoci smo nestašice stručnih ljudi za radna mesta koja su potrebna modernim,uspešnim preduzećima, ali i visoke nezaposlenosti u isto vreme“, dodala je ona.Računari, internet, pametni telefoni, tableti – stvorili su svet nepresušnih mogućnosti, a mnoge od njih se mogu pametno iskoristiti i u obrazovanju.Ovo su neki od razloga zašto bi tehnologija trebalo da postane deo obrazovnog sistema.Razlog 1. Više vremena i prostora za obrazovanjeU tipičnoj srednjoj školi učenik ima pristup predmetnom nastavniku 45 minuta dnevno. To znači da mu je nastavnik dostupan svega pet posto vremena tokom dana, a pri tome to vreme deli sa još najmanje 25 učenika. Na internetu znanje je dostupno stalno – 100% vremena. A to je 20 puta više. Naravno, tehnologija ne može da zameni dobrog i inispirativnog nastavnika. Međutim, onlajn dostupni obrazovni materijali su daleko više na raspolaganju, dvadeset puta više nego i najbolji predavač. To je dovoljan razlog da se onlajn učenje ne zanemaruje kao bitan deo u obrazovanju svakog pojedinca. Učenici imaju pristup skriptima i tezama nastavnika, kao i svim materijalima koji se na internetu nude i za vreme nastave i u ostatku dana. Tako se njihov pristup znanju koje su čuli na času proširuje i na vreme nakon što se čas završi.Razlog 2. Bolje razumevanjeInteraktivne simulacije i ilustracije omogućavaju učenicima da mnogo jednostavnije i bolje razumeju određene lekcije. Virtuelni modeli koji se mogu koristiti u učionici umnogome prevazilaze mogućnosti usmenog predavanja nastavnika. Upotrebom projektora, animacija, aplikacija i istraživanja nastavnik može na zanimljiviji način da prikaže, pokaže i objasni mnogo više raznih fenomena.Kris Dede, profesor obrazovnih tehnologija na postdiplomskim studijama pedagogije i obrazovanja na Harvardu (Harvard Graduate School of Education), vodeći je stručnjak na području obrazovnih tehnologija i načina na koje one oblikuju obrazovanje. U svom intervjuu za magazin „Innovate“ on navodi:„Virtuelna okruženja mogu podržati aktivno učenje, jer nam dopuštaju da u delo sprovedemo čaroliju koju u stvarnom svetu ne možemo ili ne želimo da sprovedemo. U virtuelnim okruženjima sa mnogo korisnika studenti udaljenost mogu da prelaze putem klika, vide neopipljive stvari koje inače ne bi bile dostupne njihovim čulima. Uz kompjutere učenici mogu da ostvare interakciju sa pojavama kao što je izliv hemijskih supstanci, što nijedan nastavnik u stvarnom svetu ne bi mogao da stvori. Učenici i profesori mogu zajedno da učestvuju u mentorskim aktivnostima učenja kroz metode koje već cenimo u obrazovnom kontekstu, ali ih znatno dopunjujući zahvaljujući tehnologiji.“Razlog 3. Učenje i nastava dobijaju mnogo šire polje delovanjaTehnologija omogućuje mnogo veći doprinos učenika u procesu nastave. Kod nas još uglavnom vlada model poučavanja i „teranja na učenje“. Umesto toga, kroz razne projekte koji zahtevaju učenički angažman sticanje znanja je mnogo zanimljivije i lakše.Dede navodi: „Zamislite da nastavnik u srednjoj školi želi da napravi projekat o astmi, bolesti koja u gradovima u unutrašnjosti postaje sve veći problem. Jedna je hipoteza da toj epidemiji doprinosi kvalitet vazduha. Učenici kojima član porodice ili prijatelj ima astmu mogli bi uz pomoć jednostavnih alata proceniti ozbiljnost napada astme svakog dana, mereći kapacitet pluća i postavljajući odgovarajuća medicinska pitanja; zatim bi koristeći internet te informacije mogli postaviti u nacionalnu bazu podataka. Osim toga, svaka bi škola imala pristup mapi sa prikazom u boji koja bi pokazivala složene ekološke, meteorološke i faktore zagađenja koji su korišćeni za predviđanja verovatnih alergijskih reakcija u njihovoj regiji. Učenici bi ta predviđanja mogli da uporede sa prijavljenim napadima astme iz sopstvenog istraživanja; mogli bi svoja otkrića da upotrebe za laboratorijske izveštaje predlažući i osmišljavajući javne objave o toj bolesti. Nastavnici bi povezali to istraživanje sa sadržajem nastave u skladu sa nacionalnim standardima sa područja biologije, meteorologije, epidemiologije i urbanističkog planiranja.”Razlog 4. Novi mediji za samostalno izražavanjeRanije su učenici na raspolaganju imali samo svoje sveske. Koristeći savremenu tehnologiju danas mogu da prave Power Point prezentacije, snimaju predavanja koja mogu da preslušavaju i posle časa, prave i koriste fotografije i video-snimke. Takođe, tu su i veb-stranice, radio, internet i TV, na kojima se dele sadržaji, koji tako postaju dostupni većem broju ljudi. Ove platforme im omogućavaju i da međusobno dogovaraju projekte i prate rad drugih učenika i odeljenja, pa se otvara prostor za mnogo veću kreativnu saradnju, koja može doprineti i celom procesu obrazovanja.Značaj upotrebe tehnologije u nastavi prepoznat je i kod nas. Tako je nedavno u Beogradu pokrenuta Savremena gimnazija, koncipirana kao mesto na kome učenici na kreativan i moderan način saznaju svet oko sebe. Savremena gimnazija predstavlja veoma inspirativnu sredinu za ambiciozne mlade ljudi koji teže postizanju visokih akademskih ciljeva. „U modernom svetu koji se neprestano menja neophodno je držati korak sa vremenom i stalno usvajati nova znanja. Upravo zbog toga smo i odlučili da napravimo najbolji spoj svetskih metodičkih trendova, informacionih tehnologija i nastavnog programa“, ističu iz Savremene gimnazije. Škola radi po programu koji je odobrilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, a takođe poseduje i sertfikat Univerziteta u Kembridžu.
