Džonatan Ričards je bio novinar „Tajmsa” sve dok ga šef jednog dana nije upitao da li ga zanima programiranje. Iako je u to vreme, kako i sam navodi za „Gardijan”, mislio da su programeri „štreberi koji dan provode pred kompjuterom i sunce ih retko viđa“, ispostavilo se da nije u pravu. Odlučio je da se upusti u učenje programskih jezika, a to mu je dalo šansu da se zaposli u Guglu.Kako bi pomogao svima koji žele da uče programiranje, Ričards je odlučio da sa svima podeli svoje iskustvo. Pred vama su neka od njegovih uputstava i saveta koji početnicima mogu lakšati da shvate osnove programiranja..1. Bitna je logika, a ne matematikaJedna od najčešćih predrasuda o programerima jeste da moraju da budu briljantni matematičari. Ako i vi, kao neki ljudi, mislite da za programiranje treba da se prisetite školskih dana i lekcija iz trigonometrije, algebre i slično, niste u pravu. Matematička znanja iz prošlosti mi u dosadašnjem iskustvu programiranja nisu bila potrebna. Ono što vam je zaista potrebno, a ima donekle veze sa matematikom, jeste logika. Logika vam pomaže da na pravi način razumete i povezujete stvari, da pratite njihov redosled i tok, naučite kako da to kontrolišete. Ukoliko dobro stojite sa logikom, imaćete mnogo više uspeha u savladavanju programiranja. 2. Princip „uhvati zvezdu padalicu“Jedan od načina da posmatrate programiranje jeste kao niz procesa koje ste pokrenuli. Kao da ste računar naterali da obavlja posao za vas, a vi možete da ga kontrolišete. U programiranju, proces često uslovljava ishod. Taj ishod može da bude datoteka, ali i nešto mnogo jednostavnije od datoteke, poput zbirke znakova, ili broja. Važno je da na vreme shvatite šta treba da radite sa ishodima tog procesa. Ukoliko ne učinite ništa, oni će naprosto nestati, poput zvezde padalice koja je samo prešla preko neba i nestala. Drugim rečima, treba da ih uhvatite. Ukoliko to shvatite na vreme, biće vam mnogo lakše da nastavite rad. 3. Princip „kobasice“„U programiranju se sve svodi uglavnom na programe ili datoteke – ne postoji mnogo drugih stvari", rekao mi je jedan od prvih mentora. Iako mi je tada to delovalo banalno, zapravo je jedna od korisnijih stvari koje sam čuo. U programiranju ćete često čuti reči „in“ i „out“, odnosno ulaz i izlaz. To je zato što je u programiranju zadatak često da se ulaz (uglavnom neki podatak) provede kroz proces, a zatim se na kraju dobije nešto drugo (izlaz). Taj proces zavisi od kodova koje pišete. Zamislite ceo proces kao pravljenje kobasice – stavljate nadev, a od načina na koji to radite zavisi kakvu ćete kobasicu napraviti.4. Princip „pice“Zamislite piceriju. Svakog dana pica-majstor pravi pice, samo sa različitim sastojcima. Pravljenje svake pice zapravo predstavlja isti proces: prvo se pripremi testo, zatim se ono oblikuje u bazu, doda se sos od paradajza, stave se ostali sastojci i pica se peče. Ali naravno, pica-majstor ne prolazi taj proces sa svakom picom, jer bi to predugo trajalo. Umesto toga, on priprema unapred ono što je osnova pice. Kada treba da napravi napolitanu, sve što treba da učini jeste da na već pripremljenu bazu doda inćune i stavi je na pečenje. Slično se dešava i u programiranju i pisanju kodova. Kako ne biste pisali kôd uvek iz početka, važno je da na vreme razumete da postoji mogućnost da to uradite na jednostavniji način. Iskoristite deo koda koji ste već pisali kako biste pisali nove kodove. Ubrzo ćete shvatiti koliko stvari mogu da idu brzo i lako.Već je naširoko poznato da je programiranje jedan od najunosnijih poslova danas, te ne treba pominjati da su se mnogi zainteresovali za ovu oblast upravo stoga. Osim toga, programiranje postaje sve više tražena veština i za razne druge pozicije i poslove. Čak i ako već imate posao, učenje programiranja zasigurno nije na odmet. Videli se šta se desilo novinaru „Tajmsa”. Zato je važno da se, za početak, kao i on, oslobodite predrasuda o programiranju kao veštini koju je teško savladati. Više o programiranju i načinima na koje se savladava možete saznati ovde.
