U programerskom svetu postoje različite vrste jezika koje možete da koristite.
Svaki jezik je osmišljen tako da služi određenoj svrsi. Potrebno je da razumete šta želite da radite, jer tek onda možete da izaberete jezik koji će odgovarati tom poslu.
Tri tipa jezika sa kojima ćete se verovatno susresti jesu programski, mark up i skriptni jezici.
Pored toga, postoji nekoliko slučajeva u kojima ćete možda morati da koristite više od jednog programskog jezika. To mogu da budu situacije u kojima, na primer, želite da pravite moćnu mobilnu aplikaciju ili složeni interaktivni web sajt. Čak i kada se koriste zajedno, svaki tip jezika će imati specifičnu ulogu i doprineće tome da finalni proizvod radi savršeno.
U nastavku ćete saznati razlike između programskih, mark up i skriptnih jezika.
1. Programski jezici
Programski jezik je jednostavno skup pravila koji ukazuje kompjuterskom sistemu na to šta treba da radi i kako da to uradi.
On kompjuteru daje instrukcije za obavljanje određenog zadatka. Programski jezik se sastoji od niza dobro definisanih koraka koje računar mora strogo da sledi kako bi proizveo željeni izlaz.
Ukoliko se koraci ne slede onako kako je definisano, to će za rezultat imati grešku i ponekad kompjuterski sistem neće raditi kako je planirano.
Ove instrukcije obično pišu programeri koji imaju dosta znanja o određenom programskom jeziku. Oni ne samo da poznaju sintaksu tog jezika, već su i ovladali strukturama podataka i algoritmima koji se koriste za taj jezik.
Ovo znanje je neophodno zato što je osnovna funkcija programskog jezika prevođenje ulaznih podataka u smisleni izlaz.
Primeri programskih jezika uključuju C, C ++, Java i Python.
2. Mark up jezici
Iz naziva koji bi se mogao prevesti kao „jezici za označavanje” lako možemo zaključiti da su mark up jezici oni koji se „brinu“ o vizuelnom delu i izgledu softvera.
U osnovi, ovo je primarna uloga mark up jezika. Koriste se za prezentaciju podataka. Oni određuju konačni izgled ili izgled podataka koji se moraju prikazati na softveru.
Dva najmoćnija mark up jezika su HTML i XML. Ako ste koristili ova dva jezika, onda znate koliki uticaj mogu da imaju na estetski udeo web stranice.
Kada se ispravno koristi, HTML, uz pomoć CSS-a (CSS je skraćenica od „Cascading Style Sheets", a služi za definisanje stilova koji određuju izgled HTML elemenata kao što su font, boje...), imaće za rezultat lepe ili vizuelno spektakularne web stranice. Mark up jezike karakterišu tagovi, to jest oznake koje se koriste za definisanje elemenata u dokumentu.
Oni su čitljivi, jer sadrže normalne tekstove. Postoje različiti tipovi mark up jezika i svaki od njih je dizajniran tako da obavlja određenu ulogu. Na primer, primarna uloga HTML-a je da pruži strukturu sajtu i njegovim komponentama. Sa druge strane, XML je osmišljen tako da skladišti i prenosi strukturisane podatke. Ako planirate da budete front-end programer, razmislite o savladavanju ovih mark up jezika.
3. Skriptni jezici
Skriptni jezik je tip jezika koji je dizajniran tako da se integriše i da komunicira sa drugim programskim jezicima.
Primeri najčešće korišćenih skriptnih jezika uključuju JavaScript, VBScript, PHP, da pomenemo samo neke. Oni se uglavnom koriste zajedno sa drugim jezicima, bilo programskim ili mark up jezicima.
Primera radi, PHP, koji je skriptni jezik, uglavnom se koristi zajedno sa HTML-om.
JavaScript je takođe skriptni programski jezik koji ćete upotrebljavati da napišete programski kôd koji će se izvršavati na klijentskoj radnoj stanici.
Može se sa sigurnošću reći da su svi skriptni jezici programski jezici, ali da svi programski jezici nisu skriptni jezici.
Jedna od razlika između skriptnih jezika i programskih jezika jeste takozvana kompilacija. Dok je programskim jezicima neophodan kompajler, skriptni jezici se interpretiraju bez kompajlera.
Da bi mogao da se izvrši PHP program, na primer, on ne zahteva kompajler, već kao većina drugih skriptnih jezika zahteva interpeter – server na kojem će se izvršavati.
„Server-side” znači da se PHP programi izvršavaju na serveru a da se rezultati, to jest izlazni podaci iz PHP programa šalju klijentu. U slučaju HTML-a i PHP-a, klijent je web browser.
Zbog odsustva procesa kompilacije, skriptni jezici su nešto brži od programskih jezika. Poslednjih godina upotreba skriptnih jezika je široko rasprostranjena u razvoju web aplikacija.
Nadamo se da će vam ove razlike pomoći da odredite koji jezik ćete naučiti ili koristiti, kao i kada koji treba koristiti. Ako vas interesuje programiranje i želeli biste da naučite neke od ovih jezika, danas postoji veliki broj edukativnih programa na kojima možete da steknete sve potrebne veštine i znanja. Ali budite oprezni. Da biste stekli veštine koje su potrebne da se profesionalno bavite ovim poslom, potrebno je najmanje 12 meseci. Kraći kursevi jednostavno ne mogu da vam pruže dovoljno ni teorijskih znanja ni prakse.
Više o sertifikovanim edukativnim programima koji nude i mogućnost prakse i rada sa mentorom, možete da saznate na ovom linku.
(Promo - tekst / Foto:Promo)
