Bez sumnje ste već mnogo puta čuli koliko je danas, bez obzira na godine, veoma važno poznavati osnove programiranja. Brojne kampanje i razni ljudi pokušavaju da povećaju svest o činjenici da svako može da ima koristi od poznavanja programiranja.
Ipak, mnogi i dalje misle da je za njih kasno i da su male šanse da će ikad uspeti da savladaju tu, naizgleg tešku nauku. Da bi razbila takve predrasude, Kejti Sigel, direktorka kompanije „Hack MIT“, odlučila je da napiše tekst o svom iskustvu i učenju programerskih veština.
„Ako su vas vaši početni pokušaji da naučite programiranje obeshrabrili, verovatno ste pristupili celoj stvari sa pogrešnim stavom“, tvrdi ona, a u nastavku možete pronaći ključne tačke njenog pristupa.
U članku pod nazivom „Sustizanje je nebitno” (Catching Up is Irrelevant), Kejti Sigel je na svom blogu podelila ličnu priču o tome kako je od najsporije plivačice postala uspešna sportistkinja, uporedivši to sa svojim početničkim pokušajima da nauči da programira. Ona svim novajlijama u programiranju poručuje da ne muče sami sebe brigom o tome koliko i šta ne znaju, već da se usredsrede na radost koju donosi kreacija novih stvari.
„Na početku sam bila zaista užasna i u plivanju i u programiranju", kaže ona. No, ipak je odlučila da vežba svakog dana i u svoje slobodno vreme bavila se isključivo kodiranjem, postupno učeći sve više.
Kako je Kejti Sigel uspela da održi svoj entuzijazam, iako joj je na početku izgledalo kao da je beznadežan slučaj i očajavala je zbog toga? Tvrdi da je uspela jer na početku nije mislila o tome koliko će joj trebati vremena da savlada veštine, već je uživala u tom procesu.
Naravno, nije bila sama. U početku joj je pomagao mentor Tim Morgan, koji je ostajao sa njom do kasno u noć kako bi joj približio oblast.
„I dalje sam se osećala potpuno izgubljeno. Tim mi je govorio o konceptima, a ja nisam imala pojma o čemu mi priča. Molila sam ga da mi iste rečenice ponavlja iznova i iznova, a zatim i da mi objasni ne sasvim osnovne stvari.“
Ona kao ključni momenat navodi primer kada joj je, na samom početku učenja, prijatelj sa dugogodišnjim iskustvom u programiranju rekao da će s vremenom uspeti da smanji prednost koju on ima, ali da nikad neće uspeti da ga sustigne. Upravo tada je shvatila da poenta nije u „sustizanju“.
„Mnogi ljudi se brinu da su zakasnili i da nikad neće uspeti da nadoknade propušteno gradivo. Ali datum početka učenja ne treba da utiče na vaše uživanje u programiranju. Možda će programer sa deset godina radnog iskustva misliti da je vaša aplikacija smešna, ali vi ne bi trebalo da tako mislite, niti da zbog toga odustanete“, savetuje ona početnike u programiranju. „Uz rad i trud, počećete da pravite sve bolje aplikacije.“
Za nju prelep element u procesu učenja programiranja predstavlja osećaj koji vas obuzme kada konačno shvatite kako možete da rešite problem ili kada vaš projekat prvi put dobije smisao i oblik. Taj osećaj je vredan svih sati nerviranja i očaja. „Taj osećaj postignuća, kada nešto konačno proradi, upravo je ono što me privlači u programiranju", nastavlja ona. Zaključuje: „Nema potrebe da na početku očekujete savršenstvo. Budite ponosni na ono što ste uradili i dopustite da vas to motiviše da učite dalje".
Danas je učenje programiranja neuporedivo lakše i brže nego što je bilo nekada zahvaljujući brojnim edukativnim programima, koji postoje i kod nas. Na ovakvim programima možete da naučite da radite na procesu projektovanja, izrade i implementacije softvera, od početne analize, planiranja i dizajna, preko kodiranja i testiranja, sve do instalacije i održavanja softvera na mestu njegovog korišćenja. Što je najvažnije, ovakve obuke su najčešće zasnovane na realnim projektima pod mentorskom palicom.
Sertifikovana jednogodišnja obuka za programera, pod vođstvom mentora, najbolji je način da već danas počnete da nadoknađujete propušteno.
Promo tekst
