Glavni indeks Moskovske berze MICEX približio se najvišoj vrednosti u poslednje četiri godine, rublja je ojačala, a ukrajinska grivna stagnirala usled nade da će obnova diplomatskih napora sprečiti dalje produbljivanje pat-pozicije između Moskve i Kijeva.MICEX je značajno porastao, vrativši se na vrednosti poslednji put zabeležene u aprilu 2011. godine, a najzaslužnije za ovaj oporavak su ruske energetske akcije. Indeks je porastao za 2,2 odsto na 1.755,46 (bodova), što se nadovezuje na rast od 2,5 odsto tokom prethodnog trgovanja.Najveći proizvođač aluminijuma na svetu „Rusal“ imao je pojedinačni najveći skok na berzi - 9,4 procenta na 514,9 rubalja.Ruska naftna kompanija „Surgutnjeftegas“ (Surgutneftegas) imala je najveću pojedinačnu korist od rasta indeksa, zabeleživši skok od 4,1 odsto na 35,5 rubalja.„Tatnjeft“ (Tatneft) bio je na drugom mestu najvećih dobitnika s porastom od 4,8 odsto na 334,70 rubalja.„Lukoil“ (Lukoil) bio je treći, budući da je ojačao za 4,1 odsto na 3.120,10 rubalja, a „Rosnjeft“ (Rosneft) je narastao za 1,7 odsto na 261 rublju.Porast vrednosti je bio upadljivo opsežan, budući da su samo tri konstituenta MICEX zabeležila pad, a za akcije svakog od njih bi se moglo reći da imaju defanzivni karakter. „VSMPO Avisma“ (VSMPO Avisma), najveći proizvođač titanijuma na svetu, zabeležio je najveći pad od 3,3 odsto na 9.800 rubalja.„Megafon“ (MegaFon), drugi po veličini operater mobilne telefonije u Rusiji, zabeležio je pad od 0,7 odsto na 988 rubalja, a „Jandeks“ (Yandex), ruski internet pretraživač, pad od 0,5 odsto na 1.085 rubalja.Rublja je ojačala za 1,2 odsto, tako da je jedan dolar vredeo samo 65,84, da bi potom pala za 1,3 odsto na 67,03 rublje za dolar. Ruska valuta je porasla i u odnosu na jedinstvenu evropsku valutu za 0,4 odsto, pa je za jedan evro bilo potrebno 75,97 rubalja.Ukrajinska valuta je stagnirala nakon što je tokom prethodnog trgovanja oslabila gotovo 50 odsto kada je njena centralna banka odustala od intervencija na tržištu u cilju odbrane nacionalne monete. U petak dolar je i dalje vredeo 25 grivni.Do reakcije tržišta došlo je nakon što su se nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland zaputili u Moskvu na pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.Visoki zvaničnik EU pretpostavlja da je jedan od razloga za ovu inicijativu zabrinutost da je Vašington sve bliži odluci da počne da snabdeva Ukrajinu oružjem za odbranu, kao što su antitenkovske rakete, čemu se Merkel i Oland protive.„Ako je dogovorena mirovna misija UN u nekom obliku, i dalje je pitanje da li to može biti prihvaćeno i gde će trupe biti razmeštene i pod kojim uslovima“, kaže Timoti Eš (Timothy Ash), glavni ekonomista u Standard banci (Standard Bank).Michael Hunter
