Nazivaju ga „prekarijatom“ (neologizam stvoren od reči precarious - nesiguran i završetkom - ijat iz pojma proletarijat). Na kontinentu koji je poznat po jakom sistemu zaštite zaposlenih, više od polovine mlade radne snage u evrozoni ima privremene poslove i ide s jednog kratkoročnog ugovora na drugi.U Španiji većina ugovora koji se potpisuju svakog meseca privremenog je tipa. U Francuskoj samo 16 odsto novih ugovora o radu zaključi se na neodređeno vreme. Udeo zaposlenih na privremenim poslovima u evrozoni starosti od 15 do 24 godina na najvišem je nivou dosad i iznosi 52,4 odsto.Sada kada je oporavak evrozone konačno počeo, pitanje sa kojim se suočavaju zvaničnici i političari jeste da li će bolne reforme sprovođene u proteklih nekoliko godina išta promeniti na ovom planu.„Preterana zastupljenost ugovora o radu na određeno vreme u suštini nije najpoželjnija situacija ni u kom pogledu, svakako nije najpovoljnija za zaposlene, takođe sasvim izvesno nije najbolje rešenje ni za kompanije i nije način da se podstaknu inovacije i privredni rast“, kaže Stefano Skarpeta (Stefano Scarpetta), direktor za zapošljavanje u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).U normalnim okolnostima, privremeno zaposlenje nije nešto što zabrinjava ekonomiste. Poslodavci se često odlučuju za privremeno a ne stalno zaposlenje kadrova u ranoj fazi oporavka, dok je još neizvesno šta će se dešavati u narednom periodu. I ugovori o radu na određeno vreme ili ugovori o delu, uključujući i one koje nude tehnološke kompanije kao što su „Uber“ (Uber) i „Taskrebit“ (TaskRabbit), mogu biti polazna tačka na tržištu rada za one koji ni na koji drugi način ne bi uspeli da dođu do posla, kao što su oni koji su bez posla godinu dana ili duže.Denis Penel (Denis Pennel), generalni direktor „Sijeta“ (Ciett), međunarodnog lobija koji sprovodi istraživanja o privatnim agencijama za zapošljavanje, rekao je da se stavovi takođe menjaju jer su tehnologija i globalizacija počele da menjaju tržište rada. On smatra da smo stigli do „prekretnice u odnosu poslodavac-zaposleni“ jer i poslodavci i zaposleni, naročito oni sa veštinama koje su visoko vrednovane, grabe priliku da sebi omoguće veću fleksibilnost.Ali u delovima Evrope u kojima su ugovori o radu na određeno vreme i ugovori o delu zastupljeni u neuobičajeno velikoj meri, ekonomisti ukazuju na mračnu stranu ovog trenda. U poslednjih 20 godina došlo je do pojave dubokog jaza u Španiji, Francuskoj, Italiji i Portugalu između veoma dobro zaštićene starije generacije sa stalnim zaposlenjem na jednoj strani i mlađe generacije koja je primorana da se pomiri sa nesigurnim poslovima na drugoj strani. U ovim zemljama više od 55 odsto zaposlenih starosti od 15 do 24 godine ima ugovore o radu na određeno vreme.„Poslodavci smatraju da su odredbe ugovora o radu na neodređeno vreme u Evropi previše rigidne te ih zaobilaze tako što nude privremene poslove“, kaže Marsel Jansen (Marcel Jansen), profesor ekonomije na Autonomnom univerzitetu u Madridu. „Ali ti poslovi dovode do brojnih neželjenih efekata.“OECD ističe da je privremeno zaposlenje više „zamka“ nego „odskočna daska“ u Italiji, Francuskoj i Španiji, gde samo manje od 30 odsto privremeno zaposlenih nađe stalni posao u roku od tri godine.Teško je izgraditi život sa ovakvim poslom - stopa siromaštva za domaćinstva sa prihodima samo od nestandardnih poslova iznosi oko 22 odsto u zemljama OECD, u poređenju sa samo tri odsto domaćinstava čiji članovi imaju i standardne i nestandardne poslove.
To nije samo pitanje međugeneracijske nepravde. OECD upozorava da se ove privrede sve više suočavaju s manjkom kvalifikovane radne snage i problemima u pogledu produktivnosti jer je daleko manje verovatno da će poslodavci obezbediti stručna usavršavanja za mlade koji su privremeno zaposleni.Od izbijanja krize pojedine vlade su intervenisale. Jedan od ciljeva reformi tržišta rada u zemljama kao što su Španija, Portugal i Italija bio je da omogući da lakše i jeftinije otpuštanje stalno zaposlenih u nadi da će u tom slučaju poslodavci biti spremniji da ponude ugovore na neodređeno vreme.Iako evrozona ponovo beleži privredni rast, rani pokazatelji ukazuju da poslodavci i dalje nerado nude ugovore o radu na neodređeno vreme.„Uprkos reformama koje za cilj imaju da motivišu poslodavce da ponude ovaj tip ugovora, čini se kao da je zaposlenje na neodređeno vreme opet u porastu i ako ništa drugo, sve češće kod poslova na kojima se zahteva viši stepen stručnosti, kao i među mladim ljudima,“ kaže Bert Kolajn (Bert Colijn), ekonomista u holandskoj korporaciji za bankarske i finansijske usluge ING.Analitičari tvrde da je to delom zato što reforme nisu išle dovoljno daleko da izjednače prava i naknade za tehnološke viškove za privremeno i stalno zaposlene, delom zato što se pravila za ograničavanje broja privremeno zaposlenih ne sprovode dosledno, a delom i zato što se poslodavci pribojavaju da neke od tih reformi neće potrajati.Čini se kao da je Italija izuzetak u ovome jer je ove godine uvela novi vid ugovora o radu na neodređeno vreme prema kojem zaposleni vremenom stiču sve više prava. Udeo ugovora o radu na neodređeno vreme popeo se sa 17 odsto u decembru na oko 50 odsto. Ali Italija je takođe ponudila izdašna smanjenja socijalnog osiguranja kompanijama koje zapošljavaju ljude na neodređeno, što vlada po svoj prilici neće moći da izdrži u nedogled jer je to košta oko pet milijardi evra godišnje.Profesor Jansen smatra da je transformacija neminovna za ovakvo dvoslojno tržište rada. Ali za sada prioritet političara mora biti da reše problem „mračnog nasleđa“ krize - nezaposlenosti od godinu dana i duže, a u tome svakako pomažu ugovori o radu na određeno vreme.Sarah O’Connor
