Na sastanku u septembru, na kojem će se odlučivati o mogućem podizanju referentne kamatne stope, zvaničnici Saveznih rezervi SAD će imati gomilu ekonomskih podataka nad kojima će morati da se zamisle. Ukoliko žele novi zaokret u odnosu na trenutno stanje finansija, trebalo bi da pogledaju bilanse stanja američkih kompanija. Ovih dana čini se kao da se dešava suptilna, i uglavnom neprimećena, promena u načinu na koji američke kompanije raspolažu viškom sredstava.Kao i mnogo toga drugog u finansijskom sektoru na zapadu, i ovaj trend je delom podstaknut nekim neočekivanim propratnim efektima niskih kamatnih stopa.Kako bismo ovo razumeli, pogledajmo istraživanje koje je nedavno objavilo Udruženje finansijskih profesionalaca (Association of Financial Professionals) o ponašanju direktora za korporativne finansije. Ova analiza počinje tako što skreće pažnju na ono što je već dobro poznato - u poslednje vreme gotovina kojom raspolažu kompanije se nagomilala, jer su profiti naglo porasli, dok su investicije ostale na relativno niskom nivou.AFP navodi da je, na primer, 31 odsto direktora za korporativne finansije izjavilo da su prošle godine njihovi gotovinski bilansi porasli, dok je 46 odsto reklo da su ostali nepromenjeni, kao i da većina njih očekuje da će se ovakav trend nastaviti.Onda, dakle, nije ni čudo što ekonomisti procenjuju da neiskorišćena sredstava u bilansima stanja kompanija trenutno iznose između jednog i dva biliona dolara.Ali ono što je najzanimljivije je detalj koji se obično ne vidi na prvi pogled. Naime, način na koji direktori za korporativne finansije postupaju s ovom gomilom novca. Donedavno, kad bi uživali u blagodetima viška sredstava, ovi direktori nastojali su da ih čuvaju na tržištima kapitala.AFP navodi da su, na primer, 2008. godine direktori za korporativne finansije deponovali oko polovine kratkoročnih novčanih sredstava u otvorene investicione fondove, blagajničke zapise i druge hartije od vrednosti, a petina je bila u formi običnih bankarskih depozita.To ima smisla jer je početkom 21. veka uzimano zdravo za gotovo da se finansije razvijaju ka svetu u kojem vladaju tržišta kapitala. Ostavljanje novca u banci delovalo je staromodno.Međutim, danas je jasno da je razvoj događaja otišao u suprotnom smeru. Trenutno nekih 56 odsto gotovine kompanija u SAD leži u banci, što je najveći procenat od momenta kad je AFP počeo da sprovodi ovo istraživanje pre 10 godina. S druge strane, tek 15 odsto kratkoročnih korporativnih sredstava nalazi se u otvorenim investicionim fondovima.Na neki način, to je iznenađujuće. Zanemarite činjenicu da bankarski računi deluju zastarelo, ono što je još važnije je da oni nisu potpuno bezbedni jer Federalna korporacija za osiguranje depozita pokriva samo deo tih depozita. A bankarski računi danas gotovo da ne isplaćaju kamate, pojedini čak i naplaćuju čuvanje novca.Ali čini se kao da direktori za korporativne finansije tiho preraspoređuju svoja sredstva, a to se dešava iz tri razloga.Prvi (hvala bogu) danas imaju više poverenja u stabilnost američkih banaka. Drugi (i manje pozitivni) postaju zabrinuti zbog regulatornog okruženja na tržištu kapitala. Pre svega, uz predstojeće reforme Komisije za hartije od vrednosti i berze (Securities and Exchanges Commission) u oblasti tržišta novca, oni se lagano povlače iz nekih od ovih fondova.Treći faktor je to što je u uslovima ultraniskih kamatnih stopa direktorima za korporativne finansije bilo veoma teško da ostvare bilo kakav povrat od instrumenata tržišta kapitala, te su mnogi odustali čak i od pokušaja. Novac se skladišti na staromodnim bankarskim računima, jer niko ne može da smisli ništa bolje. To je neka vrsta zombi finansija.Danas, direktori za korporativne finansije nisu jedini koji ovako razmišljaju. Mnogi pojedinačni investitori čine to isto. Iz privatne banke „Ju-Es trast“ (US Trust), da damo jedan primer, nedavno su objavili da dve trećine bogatih pojedinaca drži više od 10 odsto svoje aktive u gotovini, što je neuobičajeno visok procenat.Ukoliko želite da budete optimistični, možete da mislite, ili da se nadate, da će ovom trendu uskoro doći kraj. Ako privreda SAD nastavi oporavak, kompanije bi mogle da počnu da ulažu višak gotovine u postrojenja, opremu, ili čak u ljude. Slično tome, ako ove jeseni Savezne rezerve SAD podignu kamatnu stopu, direktori za korporativne finansije mogli bi da počnu da veruju da bi bilo smisleno da svoj novac usmere ka tržištima kapitala, čime će gotovo izvesno ostvariti veći povrat nego u slučaju staromodnih bankarskih računa.Ali do tog momenta, američke kompanije će i dalje živeti u finansijskom sistemu koji na površini deluje mirno, ako ne i gotovo normalno - ali je ipak narušen na suptilan, teško primetan način. Onda i ne čudi što toliki broj zvaničnika Saveznih rezervi želi da opet „normalizuje“ cenu novca. Bolje je da se nadamo da oni to mogu da urade na način koji neće izazvati previše potresa za banke, a naročito ne za poluskrivene direktore za korporativne finansije.
GILLIAN TETT
