Spremate se da idete avionom na odmor? Ne ostavljajte prljavu pelenu u pregradi na sedištu ispred sebe. Ne kažem to samo zato što je potpuno očigledno, nego i zbog toga što vas može uvaliti u nepriliku - daleko veću od nekoliko osornih reči koje će vam uputiti kabinsko osoblje ili vaš saputnik.Može da se desi da vas posada aviona osramoti time što će fotografiju na kojoj je nered koji ste napravili postaviti na Instagram ili Tviter (Twitter).Želite da odmorite svoja smrdljiva stopala na susednom sedištu? Ili da se opružite preko više sedišta sa otkopčanim šlicem? Dobro razmislite. Haštagovi #crewlife (život posade) i #flight attendant (kabinsko osoblje) otkrivaju šokantne povrede bontona. Ko zna šta je nekoga navelo da urinira u plastičnu kesu, zaveže je i ostavi da se stjuardi pobrinu za nju.#Passengershaming (sramoćenje putnika) možda je čak i konkretniji. To je naziv bloga bivše stjuardese po imenu Šon Ketlin (Shawn Kathleen), koja je američkom Bazfidu (Buzzfeed) rekla da dobija fotografije iskorišćenih kondoma, gledanja porno-sadržaja krišom i beskrajno mnogo stopala na zadnjoj strani sedišta.Lako je ismevati društvene mreže nazivajući ih površnim, narcističkim svetom, u kome „lajkovi“ i „praćenja“ zamenjuju akciju.Moguće je da je baš #BringBackOurGirls (vratite naše devojčice) skrenuo pažnju na nigerijske učenice koje su islamistički ektremisti Boko harama kidnapovali prošle godine. Nije učinio mnogo više od toga.Haštagovi igraju malu, ali važnu ulogu u kompanijama u kojima vlada loša radna atmosfera. Oni predstavljaju virtuelna čavrljanja na poslu.Kad je reč o osoblju aviona, beleške na Bazfidu predstavljaju priliku da se međusobno povežu. Njihovo zanimanje podrazumeva izolovanost, s obzirom na to da su rasuti po različitim zemljama i vremenskim zonama. Za one u pilotskoj kabini postoji #pilotlife (život pilota).Haštagovi nisu samo za doterane stjuardese. Najiritantniji i najbesmisleniji razgovori vođeni u reklamnim agencijama i okačeni sa #thingsyouhearinagencies (stvari koje čujete u agencijama) sabrani su u novoj knjizi pod nazivom „Agencijski citati „ (Agency Quotes).Oni uključuju izjave tipa: „Oni žele da učine da tih 30 sekundi traje duže“ i „Dakle, mi mislimo da je ova reklama prilika da Boš (Bosch) zaista ‘izdominira’ na festivalu Glastonberi (Glastonbury).“Frilenser Nik Entvistl (Nick Entwistle), jedan od autora ove knjige, rekao je da ona pomaže istomišljenicima da se osećaju kao da su „deo kluba“.Ovo je evidentno na #TenThingsNottoSayToAWriter (Deset stvari koje ne treba da kažete piscu).Taj haštag je postajao popularan kako su autori praznili svoje frustracije izazvane pretpostavkama koje ljudi imaju u vezi s njihovim poslom, jer većina njih pisanje smatra više hobijem nego poslom.Džoana Haris (Joanne Harris), autor romana „Čokolada“ (Chocolate), navela je kao primer sledeći komentar: „Mora da je lepo raditi od kuće. Možeš da kombinuješ pisanje s kućnim poslovima i brigom o deci.“Komentar koji je postavila spisateljica romana za mlade Suzan Eloiz Hinton (Susan Eloise Hinton), a koji glasi: „Mislio sam da ste mrtvi“ je sigurno najuvredljiviji.Ovakvi tvitovi mogu da zbliže ljude. To je upravo ono što je uradio #distractinglysexy tweets (seksi tvitovi koji odvlače pažnju), propraćen slikama koje su postavile naučnice u znak protesta zbog komentara dobitnika Nobelove nagrade Tima Hanta (Tim Hunt) da se žene u laboratoriji „zaljube u vas“ i obrnuto.#1reasonmentors (mentori iz jednog razloga) objavio je listu mentora za žene koje rade u industriji video-igara.Temi Erikson (Tammy Erickson), profesorka Londonske poslovne škole (London Business School), koja sprovodi istraživanja u oblasti organizacije rada, smatra da haštagovi pružaju osećaj zajedništva i pomažu da se ojača profesionalni identitet.„S obzirom na to da same organizacije postaju razuđenije i bezličnije, mogućnost formiranja zajednice istomišljenika - pa makar i virtuelne - dobrodošla je.“Slično misli i Ema Franiček (Emma Franieczek), bivša stjuardesa i autor knjige „Živeti san“ (Living the Dream): „Posao člana posade može da okupira vaš život u potpunosti. Taj posao čini da se osećate kao da ste zarobljeni u mehuru. Jedini koji zaista razumeju kako je to su oni koji rade ili su nekad radili isto to.“ Ona, međutim, savetuje oprez - poslodavci nadgledaju društvene mreže u potrazi za korporativnom indiskrecijom.Ova potreba za povezivanjem je najočiglednija kad je reč o onima na marginama. Američki pisac i novinar Džef Šarlet (Jeff Sharlet) napisao je predivan esej u Njujork tajmsu (The New York Times) o ljudima koji rade noćnu smenu, a koje je pronašao na Instagramu putem #graveyardshift (grobarska smena) i #nightshift (noćna smena). Jedan laboratorijski tehničar mu je rekao: „Ljudi zaboravljaju na nas koji radimo noćnu smenu.“Tu se mogu naći slike vojnika, mornara, policajaca i medicinskih sestara. Jedan rudar je rekao da mu je Instagram pomogao da prevaziđe to što je izolovan: „Radite cele noći, ne spavate pored svoje žene, nedostaju vam deca jer odu u školu pre nego što stignete kući.“
EMMA JACOBS
