Najnovije vesti

Zašto investitori moraju posedovati znanje o indeksima
Foto: Shutter Ulaganje

Berza

Zašto investitori moraju posedovati znanje o indeksima

Financial Times
Poređenja učinka fond menadžera sa berzanskim indeksom možda je najbolji pokazatelj da indeksi više ne služe samo da daju uvid u stanje na tržištu već i da promene u njegovoj strukturi menjaju i samo tržište

Zašto treba da znate više o indeksima finansijskih tržišta?Kao prvo, indeksi su postali uticajniji. Ovo je, naravno, delom zbog porasta obima pasivnog investiranja u kojem fondovi samo prate indeks. To je u velikoj meri pozitivan razvoj događaja jer smanjuje troškove.Troškovi su najbolji pojedinačni indikator budućeg učinka investicije. Smanjite troškove - prateći indeks, pre nego investirajući u pokušaje da ga nadigrate - i na svakom nivou rizika vaš povrat bi trebalo da bude malo veći.Ali sve raširenija praksa postavljanja repera, koji služe da se sagleda učinak aktivnih fond menadžera u odnosu na indeks - podjednako je važna. Ukoliko fond menadžeri znaju da će poređenje njihovog učinka sa indeksom odrediti da li će im penzioni fondovi ili pojedinačni investitori dati novac ili ne, onda je sasvim prirodno da će im indeks biti stalno na pameti. Odstupanje od referentne vrednosti značilo bi da rizikuju lošije rezultate od očekivanih, što bi navelo investitore da povuku svoj novac.Sve ovo znači da indeksi više ne služe samo da daju uvid u stanje na tržištu. Promene u strukturi indeksa menjaju i samo tržište.Kao drugo, velike su razlike u indeksima koje nisu vidljive golim okom, a trebalo bi ih pojasniti.Počnimo sa indeksom koji se najpomnije prati na celom svetu, indeks S&P 500, koji čine akcije američkih kompanija visoke tržišne kapitalizacije. Investitori širom sveta drže S&P na oku. Međutim, on obuhvata samo 80 odsto američkog tržišta akcija. Aktivni menadžeri nikako ne uspevaju da postignu bolji učinak od S&P - što je još jedna činjenica na koju često ukazujemo u ovoj kolumni.Ali da li je S&P korektan parametar? Ranije ove godine Adam Parker, glavni strateg u oblasti američkog akcijskog kapitala u investicionoj banci Morgan Stenli (Morgan Stanley), stao je u odbranu investitora primetivši da poređenje njihovog učinka sa indeksom podseća na gađanje pokretne mete, a takvu metu je teško pogoditi.Parker je ukazao na činjenicu da se struktura S&P često menja, kad god neka kompanija mora da napusti indeks (obično zbog spajanja). Svake godine se promeni u proseku 4,4 odsto ukupne strukture indeksa. S&P ima slobodu da održava ravnotežu u pogledu zastupljenosti raznih sektora i da se postara da su se akcije koje uvodi već pokazale kao profitabilne - u indeks se ne uključuje automatski najveća sledeća kompanija.Vremenom je došlo do ogromnih promena. Samo 36 odsto kompanija čije su akcije danas u sastavu S&P bile su deo tog indeksa i 1994. godine. Udeo tehnološkog sektora povećao se sa osam na 13 odsto akcija u njegovom sastavu. Profit novih kompanija u korpi indeksa raste brže nego indeks u celini, dok kompanije koje ga napuštaju beleže pad profita. Pridošlice imaju pozitivan uticaj na podatke o rastu prihoda i marže indeksa.Da li to znači da poređenje sa indeksom nije fer?Dejvid Blicer (David Blitzer), šef odeljenja za indeksiranje „Standard end Pursa“ (Standard & Poors), na to odgovara: „Mi želimo da prikažemo stanje na tržištu, a tržište se menja“. Redovnim promenama, S&P uvek ostaje aktuelan prikaz stanja i tako izbegava ogromne potrese koje svake godine izazivaju suparnički Russel indeksi svojim godišnjim prekomponovanjem. Blicer dodaje da se S&P svake godine promeni oko 20 puta, što aktivnim menadžerima daje 20 šansi da budu korak ispred tržišta.Realniji scenario je da S&P predstavlja dobar reper za praćenje. Da li to znači da nije pošteno očekivati od aktivnih menadžera da ga nadmaše?Možda i ne, a razlog za to je jedna od karakteristika S&P indeksa: on je ponderisan tržišnom vrednošću, pri čemu se najvećim kompanijama pridaje najveći značaj. Nijedan aktivni menadžer ne bi tako postupio. Umesto toga, on bi procenio najbolje prilike i kupio otprilike jednak broj akcija tih kompanija. Ne bi bilo svrhe ponderisati akcije u portfoliju veličinom kompanije.S&P već dugo objavljuje i jednako ponderisan indeks 500, u kom svaka kompanija čini 0,2 odsto indeksa. To je verovatno validniji reper u odnosu na S&P 500, a kako podaci pokazuju, mnogo ga je teže nadmašiti. Sam postupak redovnog rebalansiranja koji je neophodan da bi indeks ostao jednako ponderisan podrazumeva zaradu na akcijama koje beleže rast i kupovinu akcija koje su odnedavno u padu - što je dobra stvar. Takođe se daje veći ponder jeftinijim akcijama manjih kompanija, koje daju dobre rezultate na duži rok.To nas dovodi do još jedne važne stvari. U današnje vreme, indekseri ne samo što prate stanje na tržištu već i pokušavaju da ga pobede nudeći indekse - poznate kao „pametna beta“ - koji će nadmašiti prognozirane rezultate, a to postižu kupovinom jeftinih akcija ili akcija s rastom zarade, ili na neki drugi način. Uprkos imenu, ova strategija nije baš toliko „pametna“ - reč je o običnom jednakom ponderisanju - ali ipak funkcioniše.Istraživanje londonske Poslovne škole Kas (Cass Business School) pokazalo je da nasumično odabran portfolio - čak i onaj koji bi sastavili majmuni - daje mnogo bolje rezultate od indeksa ponderisanog tržišnom kapitalizacijom. Ali većina majmuna nije uspela da nadmaši rezultate jednako ponderisanog indeksa ili indeksa zasnovanog na naprednim metodama ograničavanja rizika.Prema tome, poredak je sledeći: obični jednako ponderisani indeksi bolji su od onih koje naprave majmuni, a oni su bolji od indeksa ponderisanih vrednošću kao što je S&P, koji je pak bolji od prosečnog aktivnog menadžera (koji se i pored toga žali da poređenje sa S&P nije fer).Uprkos tome, našim novcem uglavnom i dalje upravljaju aktivni menadžeri, a ne majmuni - bar koliko ja znam. To su razlozi, a ima ih još mnogo, zbog kojih bi trebalo da se bolje upoznamo sa indeksima.JOHN AUTHERS

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...