Najnovije vesti

Cena rude gvožđa odoleva pritisku
Foto: Profimedia

Financial Times

Cena rude gvožđa odoleva pritisku

Financial Times
00:00h
Stručnjaci su iznenađeni činjenicom da kriza kineske privrede nije izazvala sunovrat cena ove sirovine, pošto Kina troši dve trećine svetske rude gvožđa

Opadajuće lučke zalihe i prekidi u snabdevanju pomogli su rudi gvožđa da izbegne ono najgore kada je u pitanju sunovrat cena robe na koji je presudan uticaj imala Kina, a koji je doveo do „klizanja“ cena sirovina u trećem kvartalu.Od kraja juna vrednost ove sirovine, koja se koristi za proizvodnju čelika, opala je samo četiri odsto - što je među najboljim rezultatima kada je reč o ključnoj robi- posle trgovanja u uskom rasponu između 55 i 60 američkih dolara po toni.Agencija „Stil indeks“ (The Steel Index) prošlog četvrtka je procenila cenu rude sa sadržajem gvožđa od 62 odsto za trenutnu isporuku Kini na 56,80 dolara po toni.Roba je znatno podbacila u odnosu na druge klase sredstava u trećem kvartalu, dok su previranja na kineskom tržištu kapitala pojačala zabrinutost povodom usporavanja rasta u drugoj po veličini svetskoj privredi.Blumbergov robni indeks (Bloomberg Commodity Index) u ovom kvartalu je, do sada, pao za 14 odsto.Iako Kina troši dve trećine svetske rude gvožđa koja se transportuje preko mora, ova vrsta robe uspela je da izbegne nedavnu naglu prodaju, što je iznenadilo mnoge analitičare i investitore koji su mislili da će njena cena dostići 40 dolara, jer je nemilosrdan rast ponude preplavio slabu potražnju.Ipak, cena ove robe od početka godine je niža za 20 odsto.Trgovci kažu da je nekoliko faktora išlo u prilog rudi gvožđa, koja predstavlja ključni izvor profitabilnosti za nekoliko velikih rudarskih kompanija, uključujući „BHP Biliton“ (BHP Billiton), „Rio Tinto“ i „Vejl“ (Vale).Kao prvo, zalihe u kineskim lukama pale su na najniži nivo od 2013. godine, uprkos rastu mesečnog uvoza od 20 odsto.Prema investicionoj banci Morgan Stenli (Morgan Stanley), to pokazuje da kineska proizvodnja koja iziskuje visoke troškove „naglo uzmiče pred nemilosrdnim širenjem jeftinijeg uvoza“ iz Australije i Brazila.Takođe se pokazalo da je kineska proizvodnja čelika iznenađujuće otporna, jer je beležila rast u avgustu iako su domaće cene čelika nastavile da padaju.S obzirom na slabo domaće tržište, kineske železare sve više se okreću stranim tržištima.Sitigrup (Citigroup) misli da će neto izvoz dostići 100 miliona tona ove godine, što bi moglo izazvati reakciju u vidu antidamping mera.Ova banka takođe procenjuje da je australijski izvoz rude gvožđa porastao za samo 3,4 odsto u julu, a da je bilo „još gore početkom avgusta,“ što je podstaklo aktivnost na tržištu.Mark Pervan, šef sektora za robna istraživanja u banci ANZ, kaže da vozarine pokazuju da će izvoz iz Australije i Brazila verovatno porasti u oktobru i odraziti se na cene.„Oporavak vozarina u poslednjih nekoliko nedelja implicira da će se izvoz verovatno proširiti u oktobru“, rekao je u izveštaju.Istovremeno, očekuje se da će proizvodnja čelika u Kini - a samim tim i potražnja za rudom gvožđa - oslabiti nakon vrhunca potražnje u letnjem periodu.Na duže staze, analitičari veruju da perspektiva rude gvožđa i druge rasute robe ostaje mračna.„Na koji god način posmatrate, tržišta rasute robe kao što su ruda gvožđa, ruda mangana, metalurškog uglja i uglja za elektrane deluju kao da će godinama, ako ne i decenijama, biti dobro snabdevena“, rekao je analitičar iz australijske grupacije „Makvari“ (Macquarie), koja je revidirala svoju dugoročnu cenu rude gvožđa za 19 odsto, na 65 dolara po toni.„Prošle su godine snažnog rasta potražnje za sirovinama za proizvodnju čelika.“

Neil Hume

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...