Pomeri se, El Ninjo (na španskom „dečak“) - tvoja sestra stiže u grad. Od slabog monsuna u Indiji do izuzetno suvog perioda u jugoistočnoj Aziji, delovi sveta pogođeni su najjačim El Ninjom od 1997. godine.Ali pogledi meteorologa sada su uprti u 2016. godinu, jer postoji velika mogućnost da će se trenutni klimatski fenomen brzo transformisati u La Ninju (na španskom „devojčica“), koja ima običaj da jugoistočnoj Aziji i Australiji donese kišu, a Srednjem zapadu SAD sušan period.Ovo bi mogla biti dobra vest za one koji očekuju rast cene robe, budući da El Ninjo, prouzrokovan zagrevanjem tropskog Pacifika, nije imao skoro nikakav efekat na cene mnogih poljoprivrednih sirovina.„Veća je verovatnoća da će posle jakog El Ninja uslediti La Ninja“, kaže Dejvid Strajt (David Streit) iz konsultantske kuće „Komoditi veder grup“ (Commodity Weather Group). Tri najjača El Ninja, koja su se desila 1972, 1982. i 1997, preobrazila su se u La Ninju, naveo je.Najskoriji primer, strašna suša u SAD pre tri godine, koja je nanela veliku štetu žitaricama i uljaricama, desila se tokom godine La Ninje. Prema podacima kojima raspolaže Nacionalna okeanografska i atmosferska uprava SAD (US National Oceanic and Atmospheric Administration), 2012. je bila treća najtoplija godina La Ninje koja je ikad zabeležena.
Tokom La Ninje 2010-11. australijske rudnike u Kvinslendu iz kojih se vadi ugalj za elektrane i koks pogodila je poplava izazvana pratećim ciklonima i jakom kišom. A u Kolumbiji uzgajivači kafe muku su mučili sa obilnim padavinama i dugim kišnim periodom, koji su doveli do širenja gljivice koja je opustošila useve.Upozorenje o La Ninji dolazi u trenutku kada relativno visok nivo zaliha i sveukupni pad cene robe neutrališu uticaj El Ninja na cene mnogih sirovina.Cena kakaoa porasla je od početka 2013. zbog očekivanja štete od El Ninja, dok se u poslednjih nekoliko nedelja cena palminog ulja oporavila s najnižih nivoa u poslednjih šest godina zbog uticaja ovog klimatskog fenomena u Indoneziji. Međutim, za razliku od prethodnog El Ninja, zabeleženog 2009-10, koji je naneo štetu usevima u jugoistočnoj Aziji i Australiji i uticao na nagli rast cena poljoprivredne robe, na poljoprivredna tržišta sada više utiču faktori ponude i potražnje.„U ovom trenutku tržišta su veoma dobro snabdevena“, kaže Kona Hak (Kona Haque), šef odeljenja za istraživanje u kompaniji koja trguje poljoprivrednom robom „I-Di end Ef-men“ (ED & F Man). Zemlje kao što su Tajland, Indija i Indonezija beleže manje padavina nego što je to normalno, ali „mi nismo u okruženju gde se očekuje rast cena robe i nema osećaja hitnosti“, dodaje ona. Cene poljoprivrednih proizvoda ostale su relativno iste, jer je u Indiji, koja je veliki proizvođač žitarica i uljarica, monsun slabiji od očekivanog imao ograničen uticaj na useve.Iako je količina padavina tokom ovogodišnje sezone monsuna bila za 14 odsto ispod prosečne, kraći periodi obilnih padavina doprineli su ublažavanju ovih efekata, kažu meteorolozi. „Da je sva ova kiša pala odjednom, bila bi katastrofa, ali bilo je perioda kad su padavine prekidale periode suvog vremena“, kaže Strajt.Pirinač spada u ključnu robu čija je cena naglo porasla zbog izostanka padavina u Aziji tokom prethodnog El Ninja. Međutim, globalne zalihe su na pristojnom nivou zahvaljujući dobroj žetvi u zemljama izvoznicama u proteklih nekoliko godina.Džejms Fel (James Fell), ekonomista iz Međunarodnog saveta za žitarice (International Grains Council), kaže: „El Ninjo je sprečio da cene padnu još niže, ali svet je i dalje dobro snabdeven pirinčem.“ Prognozira se da će u Tajlandu, jednom od ključnih izvoznika pirinča, zalihe na kraju 2015. iznositi 9,4 miliona tona, a da će sledeće godine pasti na 5,8 miliona tona, ukazuje Međunarodni savet za žitarice. Ovo je i dalje više od prosečnog nivoa od četiri miliona tona u poslednjih pet godina. Očekuje se da će i sigurnosne zalihe Indije biti 11,3 miliona tona u 2015-16, nešto više od proseka, kaže Fel.Komešanje na valutnim tržištima u usponu takođe je ublažilo efekat El Ninja, čineći izvoz useva unosnim za mnoge poljoprivrednike i smanjujući potražnju u mnogim zemljama u razvoju.Zapravo, sadašnja situacija veoma podseća na onu iz 1997. godine. Iako je to najstrašnija epizoda klimatskog fenomena El Ninjo koja je ikad zabeležena, cene poljoprivrednih proizvoda nisu porasle narednih 12 meseci ili dve godine, ukazuju ekonomisti iz grupacije CEM (CEM Group).Do toga je dovela „opšta slabost cena robe u vreme azijske finansijske krize, koja je počela u junu 1997. godine, kao i ruska ekonomska kriza i propast hedž fonda „Long term kapital menadžment“ u avgustu 1998. godine, kažu oni.
S obzirom na to da se očekuje da će El Ninjo dostići vrhunac krajem godine, ti efekti bi se mogli preliti na tržišta robe i u dobrom delu sledeće godine.Centralna Amerika i Kolumbija suočavaju se sa sušnim periodom i odsustvo padavina moglo bi dovesti do rasta cena kafe u narednih nekoliko meseci. Delovi Indije nadaleko čuveni po proizvodnji šećera pogođeni su izostankom padavina, a u Indoneziji odsustvo kiše uticalo je na obim proizvodnje struje iz hidroelektrana, što je smanjilo količinu proizvedenog bakra. Ova situacija mogla bi se dodatno pogoršati.Prognozeri vremenskih prilika nastaviće da prate temperature tropskog Pacifika kako bi videli koliko jak postaje El Ninjo i biće na oprezu zbog eventualnog naglog hlađenja tropskog Pacifika u proleće. Ukoliko trenutni El Ninjo dostigne nivo zabeležen 1982. ili 1997, „uvećaće se verovatnoća da se preobrazi u La Ninju u leto 2016. godine“, kaže Strajt.
Emiko Terazono
