Isto odredište, drugačija maršruta. Prošlog četvrtka Džon Krajan (John Cryan), novi izvršni direktor Dojče banke (Deutsche Bank) ostao je pri ciljnoj vrednosti koju je postavio njegov prethodnik od 10 odsto povrata na opipljiv kapital (ROTE). Ovaj potez u suprotnosti je sa onim što radi njegov kolega u Kredi svisu (Credit Suisse) Tidžen Tijam (Tidjane Thiam), koji je nedavno u potpunosti odbacio ideju ciljnog povrata na kapital.Ipak, da bismo dobili ideju o tome koliko će Krajanu biti teško da dostigne taj cilj, pogledajmo ROTE koji je Dojče banka ostvarila u prethodnih sedam kvartala: 11 odsto u prvom kvartalu 2014, zatim dva, minus jedan, tri, četiri, šest i konačno minus 44 u tri meseca zaključno sa septembrom - kvartalu koji je bio opterećen izuzetno velikim troškovima.Ono što je kod Krajana drugačije u odnosu na Anšu Džaina (Anshu Jain), prethodnog izvršnog direktora ove banke, jeste način na koji bi došao do tog povrata. U svemu tome regulatori su u velikom plusu. Zaposleni, klijenti i (u znatno manjoj meri) akcionari su gubitnici. Ciljna vrednost adekvatnosti kapitala povećana je sa 11 na 12,5 odsto. Regulatori, spremite se za slavlje. Ali, s obzirom na to da Krajan ne planira da prikuplja dodatni kapital od akcionara, taj porast će morati da se ostvari na drugačije načine. Jedan od njih je smanjenje rizične aktive banke. Ona će do 2020. godine biti umanjena za petinu jer će Dojče banka smanjiti obim poslovanja - prepoloviće broj klijenata u investicionoj banci na primer - mada će promena načina na koji se rizični kapital obračunava delom neutralisati te rezultate.Drugi način je da se poveća iznos zadržane zarade. To je momenat kada bi bilo uručeno 9.000 otkaza (od ukupnog broja zaposlenih od 100.000). Ta smanjenja će takođe biti neutralisana povećanjem troškova u oblastima kao što je saobraznost i investiranjem u oblasti u kojima se očekuje rast. Međutim, cilj je smanjenje troškova od oko dve milijarde evra na 22 milijarde evra do 2018. godine. Povećanje zadržane zarade takođe će podrazumevati dvogodišnju obustavu isplate dividendi, što bi trebalo da donese uštedu od oko milijardu evra godišnje.Kada sve to spojite - veću bazu kapitala, smanjenje broja zaposlenih i obima poslovanja i prestanak isplate dividendi - do 2018. godine akcionari bi trebalo da dođu do 10 odsto povrata na opipljivi kapital. U teoriji. Problem je u tome što, iako je to možda dostižna ciljna vrednost, ROTE od 10 odsto nije mnogo privlačan. I mnogo je toga što bi moglo krenuti po zlu. Ima smisla to što je vrednost akcija pala za pet odsto prošlog četvrtka.FT.COM
