Nekoliko dana nakon napada na Pariz teško je navesti sve objekte koji su se našli na meti terorista. Javna mesta - dvorana „Bataklan“ (the Bataclan theatre) i stadion „Stad de Frans“ (Stade de France) - urezala su se u pamćenje. Kafići i barovi u istočnom Parizu - „Karilon“ (Le Carillon), „Komtuar Volter“ (Comptoir Voltaire), „Bel ekip“ (La Belle Equipe) - nisu sami po sebi bili simbolični. Oni su samo bili mesta gde se ljudi okupljaju.Uprkos užasnom krvoproliću, ovi napadi nisu imali veći fizički uticaj na samu strukturu grada. Ima polomljenih prozora i oštećenja od eksplozija, ali pored toga, Pariz u velikoj meri opstaje kao i ranije. Što se tiče pokušaja da se poremeti fizička infrastruktura ili ekonomija - energetske zalihe, komunikacije i lanci snabdevanja u Francuskoj - ISIS kao da nije ni napao.Transnacionalni operativni model Al Kaide se upoređuje sa globalnim franšizingom - njen brend su usvojile polunezavisne grupe koje organizuju i vrše sopstvene napade.Ako je suditi po napadima u Parizu, ISIS voli da angažuje spoljne saradnike. Počevši od njegovog lanca snabdevanja vojnim oružjem do prekograničnog planiranja eksplozija, to je multinacionalna organizacija. Njegov slogan mogao bi da glasi: „Osmišljen u Siriji. Proizveden u Belgiji“.Ipak, ekonomski uticaj islamskih terorista, čija je opsesija da pošalju u smrt što veći broj ljudi, obično je minimalan, ako izuzmemo sferu turizma i putovanja. Napadi izvršeni 11. septembra 2011. godine imali su slabe dugoročne efekte nakon početne štete od 90 milijardi američkih dolara. Finansijska kriza 2008. i zemljotres u Japanu 2011. godine, koji su poremetili globalne lance snabdevanja, bili su moćniji.Broj žrtava u Parizu je velik, ali finansijske posledice ovih napada manje su čak i od slučajne eksplozije u jednoj nemačkoj hemijskoj fabrici koja se dogodila 2012. godine. Tada su poginula dva radnika i zaustavljena je proizvodnja smole koja se koristi za delove kočnica i sisteme za gorivo, što je prouzrokovalo nestašicu, koja je pogodila američke i evropske proizvođače automobila.Zbog toga su izjave francuskog predsednika Fransoa Olanda (François Hollande) da je napad ISIS čin rata protiv ove zemlje zasnovane na pogrešnim pretpostavkama. ISIS je formirao državu unutar Sirije i Iraka, kontrolišući naftnu industriju u okvirima njenih teritorija, ali kada je reč o njegovom „prekograničnom terorizmu“, on nema odlike rata. Ubijanje ljudi je zastrašujuće, ali nije dovoljno - u ratu morate uništiti infrastrukturu i degradirati zalihe, kao što su nacisti uradili četrdesetih godina prošlog veka kada su bombardovali dokove u istočnom Londonu.Islamski terorizam, koji je sredinom devedesetih zamenio levičarske oblike pobune u kojima su industrija i poslovni lideri često primarne mete, ne čini ništa slično tome. On pokušava da izazove sukob civilizacija time što podstiče teror u područjima koja ISIS naziva „sivom zonom“ - gde su milioni ljudi koji ne žele da budu zarobljeni u kalifatu i koji više vole da uživaju u svojoj slobodi negde drugde. Ispod oštre retorike o „napadu na glavni grad prostitucije i poroka“ kada je reč o Parizu, ISIS je svestan realnosti: da bi voleo da uništi francusku ekonomiju, ali ne može.Tod Sendler (Todd Sandler), profesor na Teksaškom univerzitetu, koji izučava ekonomske efekte terorizma, kaže: „Oni mogu da nas preplaše nasmrt, ali izgleda da nemaju baš mnogo ekonomskog uticaja.“Ovo je delimično i stvar opsega. Uključujući one u Parizu, teroristički napadi su u najvećem broju slučajeva mali i lokalizovani; ako se ne nalazite u blizini u datom momentu, niste u opasnosti. To takođe ukazuje na otpornost modernih diversifikovanih ekonomija.Postoje neke geostrateške tačke u energetskim i komunikacionim strukturama, ali većina je dobro čuvana, a „meke“ terorističke mete su manje finansijski opasne.„Kompanije mogu pretrpeti gubitke, ali industrije u celini su veoma izdržljive“, kaže Jusi Šefi (Yossi Sheffi), profesor na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu. Da bi se prouzrokovala dugoročna šteta, terorizam mora da bude kontinuiran, fokusiran i usmeren na malo područje. Procenjuje se da je industrijska proizvodnja u baskijskom regionu Španije opala za 10 procentnih poena zbog dvadesetogodišnje separatističke kampanje, čiji je veliki deo, za razliku od islamskog terorizma, bio usmeren na industrijske mete.Napadi u Parizu mogu ostaviti trag na ekonomije Francuske i drugih evropskih zemalja ako njihove vlade budu reagovale - kao što neke prete - tako što će ponovo uspostaviti graničnu kontrolu i oslabiti šengenski sporazum, koji omogućava slobodno kretanje ljudi i robe. Ekonomisti američke banke Sitigrup (Citigroup) upozorili su prošle nedelje na „sve jače kritike usmerene protiv jednog od ključnih elemenata globalizacije“.ISIS bi ovo pozdravio kao prateći ekonomski efekat njegove verske ofanzive, ali ne mora da znači da će do toga stvarno doći. Napadi poput onog na Svetski trgovinski centar i bombaških napada na madridske vozove 2004. nisu smanjili rast globalne trgovine. Usporavanje trgovinskog rasta, koji je 2013. opao na tri odsto u poređenju sa prosečnim rastom od 7,1 odsto između 1987. do 2007, izazvano je drugim uzrocima.Prema jednoj studiji Međunarodnog monetarnog fonda, najvažniji uzrok je nivelacija u fragmentaciji lanca snabdevanja i fluktuacija proizvodnje industrijskih komponenti posle dužeg perioda izmeštanja američke i evropske proizvodnje u Kinu i druge azijske zemlje. Zastoj u globalizaciji nije nastao ni zbog terorizma, ni zbog trgovinskog protekcionizma, već zato što je taj proces dostigao svoje granice.Terorizam ima sopstvenu logiku. On izaziva strah, koji je daleko veći od opasnosti koju predstavlja, a ujedno je i marketinška kampanja za regrute. On čini upravo ono što njegovi tvorci žele. Ali, u poređenju sa prirodnim pojavama poput zemljotresa, i plime i oseke industrije i trgovine, čak i veliki napadi imaju male ekonomske posledice.Teško je imati to na umu kada ste suočeni sa zverstvima, ali to je realnost. Mnogi Parižani su pali, ali Pariz još uvek čvrsto stoji.John Gapper
