Slika koja mi prva dolazi u sećanje jeste žitno polje na kojem trčim kao devojčica od pet-šest godina i valjam se zajedno sa svojim psom Bobijem. Iznad nas je nebo, a okolo nas zeleno klasje. Predivan osećaj slobode i radosti. Pamtim i veliko seosko dvorište kod bake i deke na selu, sa kojima sam živela do sedme godine, miris domaćih kora koje je baka razvlačila na suncu, kao i furunu u kojoj je ona svake subote pekla domaći hleb. Hej, kakav je to bio hleb! Danas takav hleb više nigde ne mogu kupiti
Roditelji su uglavnom radili i često smo se, kao podstanari, selili po raznim stanovima. Moja rođena sestra je živela sa drugom bakom i dekom i sećam se koliko sam se radovala vikendima, kada smo se nakratko viđale... Potom smo, kada sam krenula u školu, živeli svi zajedno u Šapcu. Trebalo mi je dosta vremena da se naviknem na te promene.
Svoj Šabac sam napustila kad sam krenula na dalje školovanje. Beograd je bio moj izbor zbog fakulteta, mnogo različitih mogućnosti, poslova, napretka...
Poreklo porodice
Očevi su poreklom iz Hercegovine, mamini iz Like, ali dugo su već u Srbiji. I to je ono što znam o poreklu svoje porodice.
Školovanje
Osnovna škola mi je donela neka traumatična iskustva: odvajanje od porodice, mnogo promena i novina, mnogo "moraš" i mnogo opomena. Verovatno nisam za tako isključiv sistem obrazovanja, te su mi i ocene bile slične, osrednje. U gimnaziji je bilo malo bolje, na fakultetu i postdiplomskim je bilo odlično. Zapravo, učenje i obrazovanje sam zavolela tek od fakulteta, kada sam izabrala ono što volim i što me zaista interesuje: menadžment u kulturi i medijima.
Sećam se da mi je dan kada sam diplomirala sa 9,8 na Akademiji lepih umetnosti bio jedan od tužnijih dana. Pitala sam se šta ću sada kad nema više učenja, kolega sa fakulteta, vežbi, druženja...
Postdiplomske studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu bile su pravo uživanje, kao i izrada magistarskog rada. A za doktorski rad na Fakultetu dramskih umetnosti prilično sam se pomučila. Promenili su se i prioriteti, te su moju pažnju zaokupirali sin Ignjat i suprug Nenad, više nego svi filozofi, sociolozi i teoretičari medija 20. i 21. veka. Mentorka dr Divna Vuksanović nekoliko puta mi je vraćala rad na doradu i izmene, ali posle svih godina studiranja uz posao i porodicu, isplatilo se.
Prva ljubav
Moja prva ljubav bili su film i filmska režija. Ipak, pokušala sam da upišem FDU sa 15 godina, tri godine kasnije prošla sam audiciju na Televiziji Šabac, a u 20. godini sam počela da radim na RTS, u programu "Srbija danas". To je moja najvažnija TV škola i fenomenalno iskustvo uz doajene nekadašnje velike Televizije Beograd: Časlava Radovića, Dušku Kalanj i, naravno, lektorku Milku Canić.
Milka Canić
Milka je oduvek bila iskrena, spontana, radoznala kao dete, ponekad čak i brzopleta. Takođe, i pravi majčinski tip i "prava provodadžijka". Bilo joj je važno da mi mlade koleginice budemo dobro, zdrave i u srećnom braku. Stalno je brinula o svima, te postavljala pitanja da li sam gladna, da li sam zaljubljena, kada ću se udati, roditi dete...
Odlazak s RTS
Odlazak sa RTS bila je teška odluka, jer je to bila prva velika televizija na kojoj sam naučila mnogo, stekla slavu i imala odlične godišnje odmore. Ipak, za takav brend kakvim su smatrali "Slagalicu" moja plata bila je mizerna te 2012. godine. Sve te dobre uslove zamenila sam za bolju platu na TV Prvoj i nastavila da učim i razvijam se. U međuvremenu sam se upustila u preduzetničke vode, edukaciju u oblasti komunikacije, medija i koučinga, a onda sam se priključila ekipi Kurir televizije.
Autorska emisija
Iskreno, kada sam napustila RTS, jedan od razloga bio je i taj što sam poželela da radim neki drugi format osim kviza. Želela sam autorsku emisiju, a to na RTS nije lako dobiti. Tada mi nije palo na pamet da ću se opet vratiti kvizu i formatu koji je sada sve popularniji među publikom, koliko među TV gledaocima, toliko i među korisnicima internet kvizova. Sada sam veoma zahvalna i srećna što radim "Mozaik", što se družim sa takmičarima, koje, zapravo, poznajem godinama i što svakog dana imam priliku da se i ja "igram" sa njima.
Nisam imala TV u kući
Dugo godina u kući nisam imala televizor i znam da je to bila "velika vest u javnosti". Sada ga imam, ali sve što mi treba često pogledam na internetu, a svoje slobodno vreme radije dajem za knjige, naučne radove, lični razvoj, porodicu, koučing i prijatelje.
Privatni život
Veliki sam ljubitelj prirode i svega što je priroda kreirala za nas. Da je bilo izvodljivo, verovatno bih se udala na nekom ostrvu, okružena vodom. Ipak, ovako, u sedmom mesecu trudnoće, uz organizaciju svadbe za 48 sati, Nenad i ja smo se odlučili da se tu venčamo i da se porodim u bazenu. Brzo smo se usaglasili jer smo isto razmišljali - što jednostavnije venčanje i bez velikih protokola, neudobne odeće, a uz dobru muziku i provod za nas i prijatelje. Slično je bilo i za porođaj, što prirodnije i uz manje stresa. Iskustva mama iz mog okruženja koje su se porodile u bolnici nisu mi se nimalo dopala, te su moj izbor bili bazen i babica u kući.
O nasledniku
U vaspitanju sina čini mi se da smo Nenad i ja prilično različiti, ja sam ta koja je stroga, insistiram na redovnom snu, odlasku u krevet u devet, zdravoj ishrani, a Nenad je prilično popustljiv, s nejasnim granicama i sklon odgovorima "neka ga", "pusti ga" ili "dogovorićemo se", a zapravo se veoma teško dogovorimo ako to ne bude istog trenutka.
Vegan i NLP
Zdravstveni problemi mojih najbližih i sopstveni (imala sam problem sa štitastom zlezdom) podstakli su me da menjam način ishrane i postanem vegan, a izazovi u komunikaciji na poslu i partnerskim odnosima uveli su me u koučing i rad na sebi.
Pitanje kako može bolje od toga odvelo me je na NLP, razne edukacije, rad na sebi i sve čime se danas bavim pored kviza "Mozaik" i radionica zdrave ishrane. Rad na sebi, meditacije i koučing, koji sam završila u Enerdži hausu i kod Boba Proktora, bili su nužni ili neophodni put, kojim se, kako kaže Skot Pek, ređe ide, no koji donosi mir u duši i zadovoljstvo slobodu u životu. Da pomenem i da sam objavila i dve knjige. Jedna je stručna o medijima i potrošačkom društvu (2009), a druga je knjiga saveta i recepata "Vodič za vegane" (2023).
Smrt bližnjih
Veoma sam bila vezana za baku, jer me je ona i odgajila. I ne samo da sam rasla uz nju već je ona bila divno biće, uvek tu za mene i sve moje želje. Sećam se da sam radila na RTS kada su mi javili da je imala moždani udar i da je u bolnici. Otišla sam u Šabac da je vidim. Ničeg se nije sećala. Vratila sam se u Beograd i planirala ponovo da idem za dva dana, ali ona je u međuvremenu otišla anđelima. Njen odlazak sam teško podnela. Znam da sam htela i ja za njom i da mi je trebalo pola godine da se sredim i vratim u normalu. Da sam je samo još jednom videla, mislim da bi bol i tuga bile manje.
I bol je lekcija
Ipak, sve će to jednom proći, ma koliko da su veliki tuga, bol, jak stres ili težak trenutak, neprijatna situacija - sve će to jednom proći, i to je moja važna lekcija kojom učim sada i svog sina, s obzirom na to da smo sličnog karaktera i naravi, emotivni i empate. Vidim ga kako se nekad daje previše, a nekad previše zatvara u sebe. U redu je biti tužan, i nesrećan i besan, sve je to u redu, to su naša osećanja koja treba da osvestimo i otpustimo ako nisu dobra za nas. No, ne treba dugo ostati u lošem stanju - to su moji saveti i za dete u meni i za mog sina, kao i za ljude sa kojima danas radim koučing. Dugo živimo u tim stanjima krivice, stida, besa... Celo društvo je takvo i to se generacijama prenosi, a to nije dobro.
O životu
A o svom životu... Nekad pomislim da ima dosta tu za menjanje, ali drugi put, opet, pomislim da sam sigurna da nije bilo svega toga, ni ja danas ne bih bila ovo što jesam. A sada mi je dobro u svojoj koži sa ovim znanjem, iskustvom, životom i najbližima.
O smrti
Smrt ili, što bi Balašević rekao, kad odem... O tome mislim više kroz ostavljanje sebe i svog znanja kroz dela, knjige... Možda više od smrti ili rađanja mislim o nekim drugim filozofskim pitanjima, poput toga šta je važnije - biti ili imati. Odatle i tema rada i doktorski na FDU.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
