OBRAĆANJE MINISTRA ĐURIĆA NA SEDNICI SAVETA BEZBEDNOSTI UN: Agresijom 1999. započeo kolaps međunarodnog prava, Srbija stub odbrane Povelje UN
Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Marko Đurić obratio se večeras u Njujorku na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na visokom nivou "Očuvanje ciljeva i principa Povelje UN i jačanje međunarodnog sistema sa UN u centru".
Na početku obraćanja, zahvalio je Narodnoj Republici Kini, aktuelnom predsedavajućem Saveta bezbednosti, kao i ministru spoljnih poslova Vang Jiju, na organizovanju današnje debate o temi koja je od suštinskog značaja za budućnost međunarodnog poretka i očuvanje mira u svetu.
”Povelja UN nije osmišljena kao dokument koji se primenjuje selektivno. Ili će važiti jednako za sve, ili više neće važiti ni za koga. Za Republiku Srbiju ovo nije apstraktna tema. Među onima smo koji su iz prve ruke iskusili posledice rušenja osnovnih principa Povelje UN. Za nas je Pandorina kutija urušavanja međunarodnog prava otvorena 1999. godine agresijom protiv naše zemlje, sprovedenom bez odluke Saveta bezbednosti UN”, istakao je Đurić.
Podsetio je na reči Voltera Džej Roklera, američkog pravnika i nekadašnjeg tužioca na Nirnberškom procesu, koji je ocenio da je taj čin „iscepao osnovne odredbe Povelje UN i drugih konvencija i ugovora i predstavljao najdrskiji čin međunarodne agresije još od Drugog svetskog rata“.
Đurić je naglasio da je tada pokazano da sila može biti iznad prava, da se ovaj Savet može zaobići kada njegove odluke ne odgovaraju moćnima, kao i da suverenitet i teritorijalni integritet nisu nepovredivi ako postoji dovoljno političke i vojne moći da se pregaze.
”To nije narušilo samo mir u jednoj državi, već je duboko uzdrmalo same temelje međunarodnog pravnog poretka. Jer, onog trenutka kada pokažete da se Povelja UN ne primenjuje jednako na sve, niko više ne može uverljivo tvrditi da su principi međunarodnog prava univerzalni i nedeljivi. Jednom kada se neki princip prvi put prekrši, on prestaje da bude princip. Pravila koja se primenjuju selektivno prestaju uopšte da budu pravila”, istakao je Đurić.
Šef srpske diplomatije podsetio je da je i rat 1999. godine okončan usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, pravno obavezujućeg dokumenta za sve države članice UN.
”Principi suvereniteta i teritorijalnog integriteta jasno su ugrađeni u tu rezoluciju. Ipak, ona je postala jedan od najkršenijih i najignorisanijih dokumenata koje je ovo uvaženo telo ikada usvojilo”, poručio je Đurić.
Republika Srbija, ukazao je, veruje da UN moraju da ostanu nezamenljiv centar međunarodnog poretka, ne zato što su savršene, već zato što ne postoji kredibilna alternativa sistemu zasnovanom na univerzalnim pravilima i ravnopravnom učešću svih država.
”Odgovor na krizu multilateralizma nije traženje novih formula, već hrabrost da se vratimo onome o čemu smo zajedno postigli dogovor. Multilateralizam koji danas branimo nije stvoren u vremenima mira i komfora, već je nastao iz pepela dva katastrofalna svetska rata i iz stradanja naroda koji su platili najvišu cenu za slobodu”, naveo je Đurić.
Prema njegovim rečima, Republika Srbija tu cenu dobro poznaje.
”Malo je naroda koji mogu uverljivije svedočiti o žrtvama podnetim u odbrani slobode i principa na kojima počiva savremeni međunarodni sistem - suverene ravnopravnosti država, poštovanja teritorijalnog integriteta i uverenja da univerzalna pravila moraju važiti jednako za sve. Jer, onog trenutka kada se ti principi napuste, kada postanu selektivni, ponovo otvaramo vrata svetu u kome samo sila određuje šta je pravda i u kome jedan akter nastoji da drugima nametne dominaciju silom”, ocenio je Đurić.
U nastavku obraćanja šef srpske diplomatije podsetio je da je u Prvom svetskom ratu Srbija izgubila oko 1,3 miliona ljudi, što je gotovo 26 odsto tadašnjeg stanovništva.
”Čitave generacije su nestale, ali pre nego što su te rane mogle u potpunosti da zacele, Drugi svetski rat odneo je više od još milion života u našoj zemlji. Zato Srbija ne govori o Povelji UN, suverenitetu i međunarodnom pravu kao o apstraktnim pojmovima. Za nas su ti principi branjeni kroz ogromnu žrtvu i stradanje”, zaključio je Đurić.
U vremenu dubokih globalnih promena, dodao je, sve više međunarodnih organizacija preispituje svoje mehanizme rada, nastojeći da se modernizuje i prilagodi novim okolnostima.
”Inicijativa UN80, Pakt za budućnost i rasprava o reformi Saveta bezbednosti UN svedoče o nastojanjima da organizacija ostane efikasna, relevantna i prilagođena izazovima savremenog sveta. Ukoliko želimo da UN zadrže svoj autoritet i kredibilitet, verujem da je potrebno revitalizovati sistem Ujedinjenih nacija. Jedna od perspektiva jeste reforma Saveta bezbednosti UN, kako bi bio reprezentativniji i bolje prilagođen današnjoj realnosti”, naglasio je Đurić.
Taj proces, kako je ukazao, mora da bude zasnovan na što širem konsenzusu država članica, kao i na većoj zastupljenosti zemalja u razvoju, posebno Afrike.
”Istovremeno, polazeći od potrebe za uravnoteženijom i inkluzivnijom regionalnom zastupljenošću, smatramo da bi svaki budući model reforme Saveta bezbednosti trebalo da uključi i dodatno mesto za grupu istočnoevropskih država. Međutim, bez istinskog povratka poštovanju Povelje UN, nijedna institucionalna reforma neće biti dovoljna”, naglasio je Đurić.
Šef srpske diplomatije poručio je da će Srbija nastaviti da se zalaže za svet zasnovan na pravu, a ne na sili, za svet u kome pravila važe jednako za sve i u kome Povelja UN nije politički instrument, već univerzalni temelj međunarodnog poretka.
”Republika Srbija ostaje posvećena Povelji UN, koja nas vodi u odnosima sa svim zemljama sveta, bilo velikim ili malim, geografski udaljenim ili susednim. Posvećenost vrednostima mira, bezbednosti, prijateljskih odnosa i ekonomskog i socijalnog napretka karakteriše i našu politiku prema svetu i našu politiku prema regionu Zapadnog Balkana. Budite uvereni da će Srbija ostati stub odbrane Povelje UN i najsnažniji bedem mira, kako na međunarodnom planu tako i na Zapadnom Balkanu, iako se ponekad suočava sa nedostatkom odgovornosti drugih”, zaključio je ministar Đurić.
Svet se, ocenio je, danas nalazi usred geopolitičkog uragana u kome se oružani sukobi, humanitarne krize, ekonomska i energetska nestabilnost, kao i duboka kriza poverenja u međunarodne institucije, stapaju u opasan vrtlog koji preti da proguta same temelje međunarodnog poretka.
”Međunarodno pravo sve više ustupa mesto sili, interesima i geopolitičkim konfrontacijama. Ono što posebno zabrinjava jeste da ovaj proces sve manje deluje kao privremena kriza, a sve više kao sistemski kolaps postojećeg poretka”, istakao je Đurić.
Upravo zato, kako je naglasio, današnja debata zadire u samu suštinu očuvanja kredibiliteta međunarodnog poretka zasnovanog na Povelji UN, dodajući da ako taj dokument prestane da bude univerzalni pravni i moralni kompas međunarodnih odnosa, svet će se vratiti logici sile, sfera uticaja i pravu jačeg.
