Oberknežev i Drecun za Kurir: "Napredak Srbije nije moguć bez saradnje sa velikim ekonomijama, a Kina je danas jedna od vodećih svetskih sila"
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pred povratak iz višednevne posete Kini, tokom koje je učestvovao u razgovorima o novim investicijama, industrijskim projektima i tehnološkoj saradnji, poručio da mu je ključni fokus bio na dovođenju novih fabrika u Srbiju, razvoju veštačke inteligencije i otvaranju novih radnih mesta.
On je tokom posete, kako je naveo, naglasio da su ekonomski projekti i industrijski razvoj bili u prvom planu, uprkos, kako je istakao, političkim pritiscima i kritikama koje su dolazile iz dela domaće i međunarodne javnosti.
O poseti i njenim efektima govorili su Nebojša Obrknežev iz Centra za društvenu stabilnost i Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove u emisiji "Redakcija" u kojem su analizirali politički i bezbednosni značaj razgovora u Pekingu, kao i širi kontekst odnosa Srbije sa Kinom i globalnim partnerima.
"Vučićeve poruke iz Kine pokazale su da se investicije već osećaju na terenu"
Nebojša Obrknežev iz Centra za društvenu stabilnost ocenio je da je poseta državnog vrha Kini imala snažan politički i ekonomski efekat, koji se, kako je naveo, već ogleda kroz konkretne investicije i projekte u Srbiji. Prema njegovim rečima, saradnja sa Kinom u prethodnoj deceniji prešla je iz faze diplomatskih najava u fazu realnih infrastrukturnih i industrijskih rezultata.
Obrknežev je istakao da kineske investicije nisu ostale samo na nivou sporazuma, već su postale deo svakodnevnog ekonomskog života u različitim delovima Srbije, od industrijskih centara do manjih lokalnih sredina.
- Itekako je snažna, jer on ne samo da to politički artikuliše, nego se to u praksi već vidi. U prethodnih deset godina imate čitav niz kineskih investicija, od infrastrukturnih projekata i energetike, do industrijskih postrojenja u mestima poput Loznice, Zrenjanina, Bora i Smedereva. To su konkretne stvari koje građani osećaju u realnom životu - rekao je Obrknežev za Kurir televiziju.
On je dodao da se saradnja Srbije i Kine razvijala kroz više paralelnih procesa od privrednih i institucionalnih kontakata, do političkog i partijskog povezivanja, što je, prema njegovoj oceni, doprinelo jačanju ukupnih odnosa.
- Videli smo više nivoa saradnje. Imali ste privredne razgovore i kontakte sa investitorima, političke i institucionalne susrete, ali i potpisivanje memoranduma koji dodatno učvršćuju odnose. Kada se sve to sabere, dobija se slika jednog kontinuiranog procesa, a ne izolovanih događaja - naveo je on.
Obrknežev je ocenio i da Srbija kroz ovakvu saradnju zauzima specifičnu poziciju između Istoka i Zapada, što, kako je rekao, predstavlja i izazov i priliku u aktuelnim globalnim okolnostima.
- Srbija se nalazi u poziciji da istovremeno održava odnose i sa Zapadom i sa Istokom. To nije jednostavna situacija, ali je realnost savremenih međunarodnih odnosa i ona se kroz ovakve posete dodatno potvrđuje - zaključio je Obrknežev.
" Kina je danas jedna od vodećih svetskih sila u industriji, tehnologiji i investicijama"
Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun ocenio je da se kritike saradnje Srbije i Kine, koje dolaze iz pojedinih evropskih krugova, ne zasnivaju na doslednoj politici, već na političkim interpretacijama i pokušaju da se utiče na pravac razvoja Srbije.
Govoreći o odnosu Evropske unije prema kineskim investicijama u Srbiji, Drecun je istakao da se u javnom prostoru često zanemaruje činjenica da i same zapadne zemlje, uprkos političkim razlikama, intenzivno sarađuju sa Kinom.
- To je jedna priča koja se stalno ponavlja iz određenih krugova u Evropskoj uniji, kroz pojedine medije i institute, a onda se to reflektuje i ovde kod nas kroz narative koji pokušavaju da predstave saradnju Srbije i Kine kao nešto negativno ili štetno. Međutim, realnost je potpuno drugačija, napredak Srbije nije moguć bez saradnje sa velikim ekonomijama, a Kina je danas jedna od vodećih svetskih sila u industriji, tehnologiji i investicijama - rekao je Drecun.
On je ocenio da je Kina u dugoročnom smislu već postala ključni globalni ekonomski akter i da će njen geopolitički značaj dodatno rasti, zbog čega je, kako je naveo, saradnja sa Pekingom strateški izbor, a ne politička improvizacija.
Posebno se osvrnuo na kritike koje se odnose na transparentnost i prirodu kineskih investicija u regionu.
- Kada čujete te ocene o takozvanom "korozivnom kapitalu", o netransparentnosti ili o navodnim rizicima kineskih ulaganja, to su u velikoj meri političke floskule. One ne služe analizi, već stvaranju atmosfere u kojoj se pokušava umanjiti značaj saradnje Srbije sa Kinom i ograničiti prostor za njen dalji razvoj - rekao je on.
Drecun je podsetio da je između Srbije i Kine uspostavljen koncept "zajedničke budućnosti", koji, kako je naveo, ne obuhvata samo ekonomiju, već i širu društvenu i institucionalnu saradnju.
- Taj koncept "zajedničke budućnosti" nije samo ekonomski okvir, već vizija koja podrazumeva saradnju u više oblasti — od industrije i infrastrukture, preko obrazovanja i nauke, pa sve do kulture i sporta. To je strateški odnos koji ima dugoročnu perspektivu i koji se ne svodi na kratkoročne političke interese - istakao je Drecun.
Govoreći o globalnom položaju Kine, on je naveo da veliki broj stranih studenata koji studiraju u toj zemlji pokazuje njen rastući uticaj i inovativne kapacitete.
Na kraju, ukazao je na kontradikciju u politici Evropske unije prema Kini, navodeći da evropske zemlje istovremeno ostvaruju intenzivnu ekonomsku saradnju sa Pekingom, dok pokušavaju da ograniče kinesko prisustvo u regionu Zapadnog Balkana.
- Postoji jasna kontradikcija u ponašanju. S jedne strane imate evropske zemlje i zapadne partnere koji veoma aktivno sarađuju sa Kinom, jer je to najveća svetska ekonomija i ključni globalni igrač, a s druge strane imate pokušaj da se kinesko prisustvo u našem regionu ograniči ili predstavi kao problem. To jednostavno nije dosledna politika - zaključio je Drecun.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
