"PREDSEDNIKOVA POSETA JE VAŽAN DIPLOMATSKI ISKORAK" Kojčić, Borojević i Petrović za Kurir TV: Kina od svih centara moći ima najveće predispozicije za dalji rast
Nedavna poseta predsednika Srbije Kini, kao i činjenica da je američki predsednik Donald Tramp podelio intervju koji je Aleksandar Vučić dao američkom portalu Brajtbart, ukazivale su na pojačano interesovanje velikih sila za Srbiju. Takvi potezi otvorili su pitanje da li se pozicija Srbije na složenoj geopolitičkoj mapi sveta dodatno učvrstila i da li bi mogla da dobije veću ulogu u regionalnim i međunarodnim procesima.
Istovremeno, pažnja međunarodne javnosti bila je usmerena na buduću politiku Sjedinjenih Američkih Država prema Zapadnom Balkanu, posebno u kontekstu ekonomskih projekata, energetskog povezivanja i očuvanja regionalne stabilnosti. Dodatnu težinu ovim temama dao je i izveštaj Stejt departmenta koji je ukazivao na mogućnost većeg angažmana američkih kompanija u infrastrukturnim i energetskim projektima u regionu.
U susret samitu Evropska unija - Zapadni Balkan u Tivtu, otvorena su i pitanja odnosa Brisela prema Srbiji, mogućih razlika između evropskog i američkog pristupa regionu, kao i buduće uloge Rusije na Balkanu. O značaju ovih procesa, geopolitičkom pozicioniranju Srbije i izazovima koji predstoje govorili su u emisiji "Redakcija" Dragoljub Kojčić, politički filozof, Saša Borojević analitičar i prof. dr Dragan Petrović, naučni savetnik.
"Srbija ne sme da izostavi nijedan od četiri centra moći iz svoje spoljne politike"
Govoreći o aktuelnim geopolitičkim okolnostima i odnosima Srbije sa najvećim svetskim silama, prof. dr Dragan Petrović, naučni savetnik, podsetio je da se osnovni spoljnopolitički pravci Srbije nisu suštinski promenili još od perioda kada je koncept "četiri stuba spoljne politike" definisan kao oslonac međunarodnog delovanja države.
- Još 2012. godine napisali smo knjigu "Četiri stuba spoljne politike Srbije: EU, Rusija, SAD, Kina". Mislim da se od tada nije nešto suštinski promenilo. To ostaju četiri važna centra moći i svaki je toliko bitan da ne bi smeo da se izostavi iz percepcije spoljne politike naše zemlje, ali ni Balkana u celini. Naš interes je da pronađemo način da održavamo kontakte sa sve četiri strane - rekao je prof. dr Dragan Petrović.
On je objasnio da je poseta predsednikaSrbije Kini predstavljala važan diplomatski korak, imajući u vidu rastući značaj Pekinga na međunarodnoj sceni. Kako je naveo, Kina je među vodećim globalnim silama ona koja pokazuje najveće potencijale za dalji razvoj i širenje ekonomskog uticaja.
Petrović je dodao da Srbija u odnosima sa Kinom poseduje određene prednosti zbog svoje specifične međunarodne pozicije, ističući da Peking u Srbiji vidi važnu tačku za ekonomsko povezivanje sa Evropom.
- Kina je zemlja koja od svih velikih centara moći ima najveće predispozicije za dalji rast. Ona na Srbiju i srpski prostor gleda kao na mogućnost ulaska u Evropu, pre svega ekonomski. Saradnja kroz infrastrukturne projekte, poput povezivanja luke Pirej sa Beogradom, pokazuje koliko su ti odnosi važni i zbog toga smatram da je dobro nastaviti tim putem - objasnio je Petrović.
Govoreći o mogućnostima saradnje sa zemljama okupljenim oko BRIKS-a, Petrović je ocenio da Srbija, iako teško može da postane punopravna članica tog saveza u skorije vreme, ima prostor za razvijanje posebnih oblika partnerstva. On je ukazao na mogućnost korišćenja razvojnih fondova i finansijskih instrumenata koji postoje u okviru BRIKS-a, ali i na specifičnu poziciju Srbije u odnosima sa Rusijom i Kinom.
- Postoji model BRIKS plus, koji omogućava poseban odnos sa trećim zemljama, uključujući Srbiju. U određenim okolnostima Srbija bi mogla da dobije i poseban status, možda najpre kao partner ili posmatrač. Rusija i Kina Srbiju smatraju prijateljskom zemljom, što našoj državi daje određene prednosti u odnosu na druge evropske zemlje - zaključio je prof. dr Dragan Petrović.
"Srbija postaje faktor stabilnosti ne samo u regionu, već i šire"
Govoreći o spoljnopolitičkom položaju Srbije, Saša Borojević ocenio je da pored četiri ključna centra moći o kojima se često govori - Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Kine - značajnu ulogu za Srbiju imaju i Ujedinjeni Arapski Emirati. Kako je naveo, saradnja sa tom državom donela je Srbiji važne investicije i finansijsku podršku pod povoljnijim uslovima od onih koje nude međunarodne finansijske institucije.
- Mislim da Srbija ima i peti stub spoljne politike, a to su Ujedinjeni Arapski Emirati, sa kojima imamo izuzetno dobru saradnju. Od njih dobijamo značajnu finansijsku podršku i kredite pod povoljnijim uslovima. Istovremeno, Srbija se drži prilično stabilno na međunarodnoj političkoj sceni, vodeći računa o sopstvenim interesima i balansirajući odnose sa različitim partnerima - rekao je Saša Borojević.
Borojević je istakao da su, prema njegovom mišljenju, poslednji potezi američke administracije, uključujući deljenje intervjua predsednika Srbije i imenovanje ambasadora u Beogradu, ukazivali na promenu pristupa Vašingtona prema Srbiji. Dodao je da je Srbija uspela da sačuva stabilnost uprkos brojnim regionalnim i globalnim izazovima.
On je ocenio da je saradnja sa Kinom doprinela jačanju međunarodne pozicije Srbije, posebno u oblastima infrastrukture, ekonomije i bezbednosti. Takođe je naveo da je Srbija, prema njegovom mišljenju, uspela da izbegne energetske probleme sa kojima su se suočavale pojedine evropske države.
- Dok se svet suočava sa brojnim krizama i izazovima, Srbija je uspela da očuva energetsku stabilnost i da nastavi razvoj. Nismo ostali bez nafte i gasa, a otvorena su i važna pitanja buduće saradnje sa velikim međunarodnim partnerima. Smatram da Srbija danas postaje faktor stabilnosti ne samo u regionu, već i mnogo šire - objasnio je Borojević.
Govoreći o budućim izazovima, Borojević je ukazao da će dalji razvoj odnosa sa Kinom, Evropskom unijom i drugim međunarodnim akterima zahtevati pažljivo vođenje spoljne politike. Kako je zaključio, određene koristi od dosadašnje saradnje već su vidljive, dok će se puni efekti pojedinih strateških odluka pokazati u periodu koji dolazi.
"Novi geopolitički kvadrat: Srbija između principijelnosti i velikih sila"
Politički filozof Dragoljub Kojčić ocenio je da se međunarodni poredak značajno promenio u kratkom vremenskom periodu, navodeći da se svet nakon dugog perioda stabilnosti od pada Berlinskog zida nalazi u fazi formiranja novog geopolitičkog okvira. Kako je istakao, Srbija se u takvim okolnostima našla u specifičnoj poziciji između velikih sila i promenjenih globalnih odnosa.
- Međunarodni kontekst se promenio u odnosu na period od pada Berlinskog zida do poslednjih nekoliko meseci, i danas vidimo obrise potpuno novog sveta. U tom kratkom periodu od nekoliko dana ili nedelja, pojavljuje se novi geopolitički okvir u kojem se nalaze tri velike sile - Kina, Sjedinjene Američke Države i Rusija. Srbija nema njihove kapacitete u demografskom, ekonomskom ili vojnom smislu, ali se ipak nalazi u tom novom geopolitičkom "kvadratu" - rekao je
.
On je objasnio da je, prema njegovom mišljenju, Srbija u taj okvir ušla zahvaljujući svom principijelnom spoljnopolitičkom pristupu, posebno u kontekstu odbijanja da uvede sankcije pojedinim državama.
- Srbija se tu našla samo zato što je principijelna i jer nije htela da podlegne pritiscima oko uvođenja sankcija Rusiji i drugim državama. U današnjoj politici principijelnost je možda najskuplja valuta, ali velike sile to prepoznaju. Čak i pokušaji jačanja američke politike, poput onih koji dolaze iz Vašingtona, pokazuju da se svet više ne može posmatrati kroz prizmu jedne dominantne sile - objasnio je Kojčić.
Govoreći o Sjedinjenim Američkim Državama, Kojčić je naveo da je došlo do promene u diplomatskom pristupu prema Srbiji, uključujući imenovanje novog ambasadora i usvajanje strateških dokumenata za Zapadni Balkan. Kako je dodao, ti signali, iako ne uvek eksplicitni, ukazivali su na potencijalno povoljniji odnos Vašingtona prema Beogradu.
- Sjedinjene Američke Države su nedavno imenovale novog ambasadora i usvojile dokument koji definiše strategiju prema Zapadnom Balkanu. Važno je čitati između redova, jer ono što nije eksplicitno napisano često je ključni signal. Takođe, činjenica da je američki predsednik podelio intervju predsednika Srbije ukazuje na novo doba u odnosima. Srbija se time pozicionirala u okviru novog globalnog poretka i u okviru jačanja bilateralnih odnosa sa Vašingtonom - zaključio je Dragoljub Kojčić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
