KLJUČNI ZNAČAJ FRANCUSKO-NEMAČKOG DOKUMENTA: Predlog Makrona i Merca smanjiće uticaj Hrvatske na put Srbije ka EU!
Možda i najvažnijia stvar u predlogu o postepnom pridruživanju Evropskoj uniji (EU), a koji su izneli predsednik Francuske Emanuel Makron i nemnački kancelar Fridrih Merc na nedavno održanom samitu EU - Zapadni Balkan u Tivtu, je što bi on sprečio da pojedine države članice blokiraju preces pridruživanja za zemlje kandidate!
Kako ocenjuju analitičari, ovo je veoma značajno za Srbiju jer, kada bi to bilo primenjeno sprečilo bi da pre svega Hrvatska, u kojoj se u poslednje vreme intezivirala kampanja protiv članstva Srbije u EU, opstruiše naš proces pridružuvanja zbog svojih ličnih interesa.
Hrvatski mediji su samo pre na sva zvona pisali kako je za njih uslov za članstvo Srbije u EU zahtev da naše zemlja "prizna" da je bila agresor na prostoru bivše Jugoslavije u ratovima 90-ih godina!
- Žele li da uđu u EU, Srbija će javno morati da prizna šta je radila i obećati da odustaje od politike imperijalnog osvajanja teritorija okolnih naroda. I zato će biti presudno važno uloga iskusne Hrvatske kako se ne bi dogodilo da celi EU prema Beogradu krenu kao jato gusaka u maglu - piše "Večernji list"!
Prof dr Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije govori za Kurir da je za države Zapadnog Balkana veoma važno što "non-pejper" podržava tzv. postepenu integraciju u EU zasnovanu na ispunjavanju kriterijuma, što je od posebne važnosti za Srbiju koja je većinu svojih obaveza odavno ispunila.
- Gotovo svi evropski zvaničnici su pozdravili "non pejper" Francuske i Nemačke i jasno su stavila do znanja da žele Srbiju u EU i to što pre. Iako imamo zemlje članice koje su skeptične prema Srbiji zbog toga što nismo uveli sankcije Rusiji ili zbog nepriznavanja lažne države Kosovo, očekivano je da najveće prepreke pravi upravo Hrvatska! Zvanični Zagreb već godinama iznosi ucene koje se tiču samo njihovih interesa, što nije fer prema ostalima. Granica na Dunavu je svakako najkompleksnije pitanje, budući da hrvatska strana insistira na granicama iz 19. veka, dok se Srbija pridržava međunarodnog prava koja kaže da granica ide sredinom reke. Zapravo, Hrvati žele da zauzmu više od 11.000 hektara na levoj, srpskoj strani Dunava - govori prof Miletić i dodaje:
- Naravno, tu je i pitanje univerzalne jurisdikcije, a decenijama je Hrvatska uslovljavala put Srbije novim optužnicama i suđenjima za ratne zločine. Ne sumnjam da se neće libiti da ova i druga bilateralna pitanja pokrenu kada budemo na korak od članstva. Sada imamo i jasnu poruku da oni žele da Srbija na sebe preuzme teret krivice za ratove na prostoru bivše Jugoslavije, a svesni su da sadašnje rukovodstvo zemlje na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vičićem na tako nešto nikad neće pristati. Ipak, setimo se da je Slovenija dugo opstruisala ulazak Hrvatske u EU, pa im je u jednom trenutku sugersiano da to mora da prestane. Tako, verujem da je ovo takođe snažna poruka Zagrebu da mora da prestane sa "podmetanjem noge" Beogradu, što je verovatno tamo izazvalo ozbiljan bes.
Politički analitičar Srđan Barac ocenjuje za Kurir da najvažnija poruka iz Tivta možda nije bila ona da Srbija "mora da bira između EU, Rusije i Kine", već upravo predlog Makrona i Merca o postepenom približavanju EU.
- Za Srbiju je to potencijalno dobra vest, jer bi prvi put evropski put mogao da donosi konkretne koristi i pre samog članstva, a ne samo nove uslove, čekanja i blokade. To bi bilo nešto konačno konkretno. Suština je jednostavna: ako neka država kandidat napreduje u reformama, trebalo bi da dobije pristup delovima jedinstvenog tržišta, evropskim programima, institucijama i fondovima, bez čekanja da se čitav proces završi. To znači manje praznih obećanja, a više opipljive koristi za privredu i građane. Hrvatska je već pokazala da evropski proces može da koristi kao instrument političkog pritiska. Poruke iz Zagreba da Srbija mora da prizna da je bila agresor u ratovima devedesetih jasno govore da se ne radi samo o evropskim standardima, već i o pokušaju nametanja istorijsko i političkog narativa kao uslova za evropski put - govori Barac.
On ocenjuje da je zato za Beograd važno da se proces što više vrati u ruke evropskih institucija, a što manje prepusti pojedinačnim državama koje imaju svoje bilateralne računice.
- Srbija ne sme da beži od reformi, ali ne sme ni da pristane da se evropski put pretvori u ponižavanje države. Ipak, konačno članstvo i dalje zavisi od saglasnosti svih članica EU, pa i Hrvatske. Zato ovaj model ne ukida veto, ali može da smanji njegovu štetu. Ako Srbija može da dobije pristup tržištu, programima, kapitalu i evropskim pravilima pre punog članstva, to je prostor koji treba iskoristiti. Dakle, nameće se logičan odgovor da ovo jesu dobre vesti za Srbiju, ali samo ako taj proces bude predvidljiv i pravno i politički. Treba uzeti sve što jača ekonomiju, građane i državu, nastaviti evropski put, ali ne prihvatati ucene koje nemaju veze sa evropskim standardima. Srbija treba da ide ka Evropi, ali uspravno, bez kompleksa ali i bez pristanka da joj susedi pišu istoriju i budućnost - zaključuje Srđan Barac.
Kurir Politika
