PRAVI PRAVCATI - ORIDŽINALE, NAŠ ŠETEBANDIJERIST! To je rektor BU, političar Vladan Đokić: Spreman da svaku zastavu podigne da bi se dočepao vlasti

U naš politički život je iz italijanskog, preko Istre i Dalmacije, dok smo još bili jedna država, došao izraz „šetebandijerist“. Nastao je od „sette bandiere" što bukvalno znači "sedam zastava", i opisuje osobu koja je spremna da podigne bilo čiju zastavu ako joj to donosi korist.

Dok se činilo da glavna struja u blokadreskom pokretu – na čije je čelo on stao – podržava „evropske vrednosti“: otcepljenje Kosova, narativ o genocidnoj Srbiji, sankcije Rusiji… Đokić nije izbivao iz briselskih kancelarija i beogradskih ambasadorskih salona. Bilo mu je važno da se predstavi kao „najveći Evropljanin u Srbiji“.

A kad je među blokaderima pretegnula „tvrdonacionalistička struja“: odbijanje svakog traženja za Kosovo i Metohiju, vezivanje srpskog čamca za ruski brod, pa ako treba i da potonemo zajedno, i takve stvari, Đokić je brže-bolje visoko iznad svoje rektorske glave podigao zastavu sa prikazom Hristovog nerukotvorenog obraza na crnoj pozadini – „loknastog“ ili „Vagnerovog Isusa“, kako ga nazivaju „proevropski blokaderi“.

Je li to rektor u sebi iznenada otkrio veru u Boga?

Ne znamo, nećemo i ne treba da znamo, jer je reč o privatnoj stvari.

Ali, kad Đokić ode u političku a ne privatnu posetu Hilandaru – informacije i fotografije o ovom događaju pojavile su se u medijima – onda je to tema od interesa za javnost.

Najmanji je problem sa ovim, i sa briselskim putovanjima, što se nameće pitanje: da li rektor na svoje političke turneje odlazi sa putnim nalozima i o trošku Univerziteta, i kada stiže da radi posao za koji ga država dobro plaća? I nemojte reći da je to sitnica – reč je o osnovnom poštenju. Ali, neka to. Možda previše tražimo od osobe kao što je ovaj blokaderski lider.

Ne možemo, međutim, da ne primetimo da se Vladan Đokić zaputio na Svetu goru tek nekoliko dana posle besramne kampanje njegovih blokadera protiv građana Srbije koji su satima čekali da bi celivali pojas Presvete Bogorodice koji se baš na toj Svetoj Gori čuva. Rektoru se tada zastava drugih boja vila iznad glave, a on je ćutao. Ne samo da nije izneo svoj stav o odnosu prema tradiciji i veri, nego se nije ni usprotivio linču kojim su religiozni građani bili izloženi.

Ovakvo rektorovo ponašanje zove se na srpskom dvoličnost, prevrtljivost, pritvornost, podlost… a biblijski izraz je „farisejstvo“.

Ali, neće Đokić na ovom stati. Lompar mu diše za vratom, a javljaju se i drugi pretendenti na mesto blokaderskog lidera.

Rektor je pokazao da se od naroda ne stidi, ni da se od Boga ne boji, i da je spreman da svaku zastavu podigne da bi se dočepao vlasti.

Kurir.rs