STRMOGLAVO! Univerzitet u Beogradu tokom Đokićevog mandata srozao se za čak 177 pozicija na listi! "Ne zna da upravlja ni BU, a hteo bi da vodi državu!"
Od kada je na čelo Beogradskog univerziteta došao lider blokadera i novokomponovani političar Vladan Đokić, ova nekada slavna institucija sa tradicijom dugom 187 godina, pala je sa 804. na 981. mesto, odnosno za neverovatnih 177 pozicija na Nature indeksu, koja je najznačajnija tabela za akademski svet gde se prate naučni radovi koji u objavljivali zaposleni na fakultetima u 82 najznačajnija svetska naučna časopisa!
Dok političar Đokić, nekada poznat i kao rektor BU, ima redovne turneje po svetu u kojima opanjkava sopstvenu državu, najveći državni univerzitet pod njegovim vođstvom stmoglavo pada na svim mogućim rang listama: od liste Global 2000 Centra za visoko rangiranje univerziteta (CWUR) gde je BU pao za 39 mesta, preko Šangajske gde danas grčevito bori da ostane u grupi od 401 do 500 mesta, dok je pre samo 10 godina bio bio između 201. i 300 mesta i sada do liste Nature indeksa
Nemoguće je a da se javnost ne zabrine, da li bi isto ovako izgledali i uspesi Srbije i životni standard njenih građani kada bi se Vladan Đokić zajedno sa blokaderima dočepao vlasti?
Ovo je komentarisao i politički analitičar Uroš Piper koji je prvo analizirao šokantne podate Nature ineksa.
- Ako ste se ikada pitali kako bi rektor Đokić vodio državu, dovoljno je da vidimo kako danas vodi Univerzitet, a o tome najbolje govore činjenice. Nature Index je tabela koja prati koliko su i kakve radove objavljivali profesori, asistenti, naučni saradnici i docenti u 82 najznačajnija svetska naučna časopisa. Kada je on došao na čelo Univerziteta, BU bio je na 804. mestu prema Nature Indexu. To je bilo sasvim solidno mesto. Već 2022. pao je na 842. mesto, 2024. na 895. mesto, a prema najnovijim podacima za 2026. godinu, BU nalazi se na 981. mestu. Za šest godina, koliko rektor Đokić vodi BU, ta ustanova pala je za 177 mesta na Nature Indexu. Na najznačajnijoj tabeli za akademski svet, gde se prati broj naučnih radova objavljenih u 82 najvažnija svetska naučna časopisa - napisao je Piper i dodao:
- To vam govori kako bi izgledala država koju bi vodio rektor Đokić. Svuda bismo padali, svuda bismo imali negativne rezultate. Verujem da narod sve to zna, vidi i da će i ovi najnoviji podaci vezani za BU pokazati šta ume, odnosno šta ne ume rektor Đokić!
Prof dr Dejan Miletić, direktor Centra za globalizaciju kađe da ovde postavlja logično pitanje da, ako znamo da neko nije uspeo bar da očuva, a ne čak da unapredi rad najvećeg i najboljeg univerziteta u Srbiji, već da ga strmoglavo pogorša po svim parmetrima, kako bi uspeo da upravlja državom od više od šest miliona stanovnika!
- Slučaj Vladana Đokića najbolje pokazuje koliko je opasno kada se jedna izuzteno važna institucija kakav je BU zloupotrebi za nečiju političku platformu, privatizuje u političke svrhe. Za očekivati je bilo da svi padnemo na svim listama jer smo imali skoro godinu dana blokada nastave, vežbi, kompletnog akademskog života i gde su se u prostorijama fakulteta održavali plenumi i šta sve ne, ali ne i nastava. Međutim, ovo je specifično jer su profesori, kada je država svojevremeno od njih zahtevala da rade svoj posao - obrazuju studente, tvrdili da to što nije bilo predavanja nije razlog da doboju umnjenje plata jer su se, kao su rekli, bavili naučnim radovima i istraživanjima. Sada vidimo dokaze da se nisu baš svi bavili time ili ne u potrebnom obimu. Strašno je što su blokade fakulteta i politčki sukobi doveli do toga da institucija kakva je BU izgubi dobar deo svog akademskog ugleda, a da studenti postanu taoci jednog dela rukovodstva - govori Miletić i dodaje da Univerzitet pod Đokićem u poslednje vreme u stanju permanentne krize:
- Naravno da tako nešto ne bismo mogli da dozvolimo u Srbiji, naročito u uslovima geopolitičkih previranja i sukoba i nestabilne globalne situacije. Iz njegovih dosadašnjih poteza očigledno je da Đokić ne bi umeo da vodi državu, a ni da odgvori na sve izazove na međunarodnom planu. Očigledno je njegovo viđenje međunarodne politike da se šeta od Brisela do Londona i žali se strancima na Srbiju. Verujem da bi svima bilo bolje kada bi se rektor ili posvetio svom poslu rektora, ili podneo ostavku i dao šansu nekome ko zaista želi da se bavi univerzitetom, dok bi se Đokić posvetio svom političkom angažmanu za šta deluje da ima ambicije.
"Najćutlljiviji rektor"
Dekan DIF prof Patrik Drid kaže za Kurir da je odavno sugerisao da je rektor Đokić trebalo da podnese ostavku još 2024. godine kada je odlučio da fakulteti ne rade već da se drže blokade.
- Još tada je pokzao da je nesposoban kao rektor i nije trebalo da se dozvoli da se čeka ovoliko vremena da Đokić uništva i Beogradski uiverzitet, ali i sve druge univerzitete širom zemlje. Prikriva se autonomijom univerziteta kada njemu odgovora, ali on sa svojim rektorskim kolegijumom deli packe Novosadnom univerzitetu da li je trebalo da nekog izaberu u zvanje i meša se u autonomiju Univerziteta u Novom Sadu, za njega su i pravo i demokratija i autonomije jedan selektivni pojam. To je najćutljiviji rektor u istoriji, a upoznao sam više 100 rektora, ali je očigledno da padovi na najrazličitijom listama, od koje je najznačajnija za nas Šangajska, govore sasvim dovoljno za sebe. Ovaj indeks pokriva naučne projekte iz grupe prirodnih nauka, ali ovo je veoma loš skor na svetskoj list. Smatram da je rešenje da se naučne projekte za koje novac izdvaja Ministarstvo nauke plaćaju po učinku, kao i sami istraživači, a ne kao sada - da najviše novca dobijaju institucije koje nemaju nikakve proizvode, ni patente. Primera radi, najviše novca je dobio Filozofski fakultet u Beogradu dok je njihov petogodišnji skor 0,35 istaživačkih radova godišnje! - kazao je prod Drid.
Kurir Politika
