BRISEL NA ISPITU POLITIČKE VOLJE Srbija pokazala da napreduje ka evropskom cilju, na potezu članice EU

Evropski put Srbije ponovo se našao u fokusu nakon intenzivne diplomatske ofanzive u Briselu, gde su naši najviši državni zvaničnici predstavili rezultate reformi i napredak ostvaren u procesu evropskih integracija. Time je poslata jasna poruka da Beograd ostaje dosledan ispunjavanju obaveza iz evropske agende i da je spreman da nastavi reforme koje vode ka članstvu u Evropskoj uniji, ocenjuju sagovornici Kurira.

Sagovornici Kurira ocenjuju da je nastup predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabic, ministra finansija Siniše Malog, šefa diplomatije Marka Đurića i ministra za evropske integracije Nemanje Starovića u Briselu pred više stotina evropskih zvaničnika i gostiju od strateškog značaja, jer potvrđuje ozbiljnost Srbije u sprovođenju reformi, ali i dodatno osvetljava činjenicu da se evropski put zemlje danas u velikoj meri odlučuje i van okvira tehničkih merila.

Programski direktor Centra za stratešku analizu Darko Obradović kaže za Kurir da je Srbija imala odličnu aktivnost u cilju promocije evrointegracije, ali i naglašava političku dimenziju EU kao organizacije.

- Ovakve aktivnosti su od strateškog značaja za evrointegracije Srbije. Vidimo da su predstavljene jasne činjenice, preduzete reforme, usvojeni zakoni i njihova direktna veza s obavezama iz procesa proširenja. Pitanje činjenica nekako je uvek interpretirano kroz različite oblike posrednika, a danas su najviši zvaničnici sami i u direktnoj komunikaciji odneli materijale iz kojih se vidi šta je zaista postignuto. Odlična aktivnost u cilju promocije srpskih EU integracija. EU je i politička organizacija koja ima svoju zajedničku bezbednosnu i spoljnu politiku zbog čega mislim da je najveća prepreka odnos Beograda prema Moskvi. Svi znaju da je klaster 3 tehnički spreman, ali suštinski bez jasne političke orijentacije mnoge prestonice u EU neće dati saglasnost za njegovo otvaranje. Važno je što je na konferenciji istaknuto da Srbija nije trošak, jer mi zapravo kupujemo oko 50 milijardi u robama i uslugama iz EU godišnje. To je ogroman novac za tržiste od 6,5 miliona stanovnika - objašnjava Obradović.

Paralelni procesi

Još jedan siguran adut u rukama Srbije je, kako napominje, i njena fiskalna stabilnost.

- Srbija nije zapuštena ekonomija, a to je direkta zasluga odgovorne politike Aleksandra Vućića. Uključenje predsednice parlamenta Ane Brnabić daje specifičnu težinu u pogledu uveravanja da će neophodni zakoni biti usvojeni. Želeo bih da vidim još ovakvih događaja širom evropskih prestonica kako bismo objasnili svoju poziciju koja je dobrim delom ugrožena istrajavanjem na politici četiri spoljnopolitička stuba koju više nije moguće voditi u okolnostima povišenih geopolitičkih rizika - zaključuje Obradović.

Potpredsednik Centra za nacionalnu politiku Ljubomir Đurić podseća za Kurir da tokom približavanja članstvu EU paralelno idu tri procesa, od kojih je tehnički samo jedan od njih.

 - U samom procesu priključivanja EU možemo reći da postoje tri paralelna procesa od kojih zavisi sam tempo otvaranja klastera. Tehnički, koji se meri kroz reforme u oblasti vladavine prava, pravosuđa, borbe protiv korupcije i usklađivanje sa pravnom tekovinom EU. Ovde je bitan kontinuitet, a ne samo pojedinačni potezi. Onda dolazi onaj politički, gde države članice proširenje gledaju kroz sopstvene unitrašnje interese, pa zbog toga tehnički napredak vrlo često nije dovoljan za otvaranje klastera. I na kraju, geopolitički. EU sve više uzima u obzir kod kandidata usklađivanje spoljne i bezbedbosne politike. Ako uzmemo da se ova tri procesa značajno prepliću, intezivna diplomatska aktivnost može da ih ubrza, ali odluka o klasterima nikada nije samo tehničke prirode već je i politički kompromis unutar same EU - objašnjava Đurić.

Kurir Politika